Slobodna volja (latinski:liberum arbitrium) je stanje u kojem sumisli iponašanje nekeosobe određeni sopstvenom voljom, a ne spoljašnjim činiocima.
Kad bikamen koji pada imaosvesti, on bi držao da je njegovo padanje rezultat njegove slobodne volje.
Termin slobodna volja je osporavan sa filozofskog, psihološkog i socijalnog stanovišta naročito u kontekstu autodestruktivnih ili drugih postupaka koji mogu nanositi bilo koju vrstu štete samom sebi, drugimosobama,grupama, institucijama ili socijalnojzajednici. Psihološki, slobodna volja je razumljiva u kontekstu donošenja i izvršenja autonomnih opredeljenja delovanja i preuzimanjaodgovornosti za posledice učinjenog.[2]
Prema tomističkoj tradiciji sloboda volje jeste čovekovo svojstvo kojim je on gospodar svojih dela, a potiče od toga što se čovek odlučuje o alternativama izbora na temelju svoje razumske spoznaje[3].
