Sleng je specifičan govor jednedruštvene grupe. U sociološkom smislu, proučavanjem slenga neke društvene grupe (vršnjačke, profesionalne i druge) može se mnogo saznati o samoj grupi, njenoj strukturi i grupnoj dinamici.
Lingvisti nemaju jednostavnu i jasnu definiciju slenga, ali se slažu da je u pitanju konstantno promenljiv fenomen prisutan u svakoh potkulturi u svetu. Neki tvrde da sleng postoji jer ljudi nekako moraju definisati nova iskustva koja prolaze u modernom vremenu.[1] U pokušaju da reše problem nepostojanja jasne definicije, Betani K. Dumas i Džonatan Lajter tvrde da se izraz treba smatrati istinskim slengom ako ispunjava najmanje dva od narednih kriterijuma:[1]
- Umanjuje, barem privremeno, dostojanstvo formalnog ili ozbiljnog govora ili pisanja; drugim rečima, lako se može shvatiti u tim kontekstima kao istaknuta zloupotrebaregistra.
- Njegova upotreba implicira da je korisnik upoznat sa onime na šta misli, ili sa grupom ljudi koji su upoznati sa upotrebom termina.
- Predstavlja tabu termin u običnom diskursu s ljudima višeg društvenog statusa ili više odgovornosti.
- Zamenjuje dobro poznati konvencionalni sinonim. Ovo se radi primarno radi izbegavanja neugodnosti koju izaziva konvencionalni sinonim ili iritantnosti zbog potrebe daljeg elaboriranja.
Erik Partridž je izdvojio čak 15 razloga za upotrebu slenga:
- razonoda,
- da se bude duhovit ili dosetljiv,
- da se bude drugačiji,
- slikovito izražavanje,
- skretanje pažnje,
- bežanje odklišea,
- obogaćivanje jezika,
- da govor postane konkretniji,
- ublažavanje ozbiljnosti,
- korišćenje razgovornog jezika,
- olakšavanjedruštvene interakcije,
- podsticanje prisnosti,
- pokazivanje pripadnosti,
- isključivanje drugih,
- postizanje tajnovitosti.
Kao što se vidi, sleng ima prevashodno društvenu funkciju, jer doprinosi izgradnji ličnog i društvenogidentiteta i olakšavakomunikaciju unutar date društvene grupe.
- ↑1,01,1Dumas, Bethany K.; Lighter, Jonathan (1978). „Is Slang a Word for Linguists?”. American Speech 53 (5): 14–15. DOI:10.2307/455336.
