Singapur, zvaničnoRepublika Singapur,ostrvska je država igrad-država ujugoistočnoj Aziji. Nalazi se otprilike jedan stepen severnije odekvatora, nedaleko od najisturenije tačke na juguMalajskog poluostrva. Singapur graniči sMalajskim moreuzom na zapadu,Singapurskim moreuzom iotočjem Riau (Indonezija) na jugu,Južnim kineskim morem na istoku teDžohorskim moreuzom na severu. Država se sastoji od jednogglavnog ostrva, ukupno63 manja ostrva i jednimvanjskih ostrvom. Ukupna površina ovih ostrva povećana je za oko 25% od sticanja nezavisnosti zbog cijele serije amelioracijskih projekata. Singapur je druga najgupće naseljena država u svetu, iako obiluje nizom zelenih i rekreacijskih površina. Zbog multietničke populacije i kako bi odao počast kulturama glavnih etničkih skupina u zemlji, Singapur ima čak četiri zvanična jezika –engleski,malajski,mandarinski itamilski. Među njima, engleski jelingua franca te se u celom nizu javnih službi koristi kao jedini jezik u zvaničnoj uporabi. Multietničnost je čak uvrštena i uUstav te je i dalje u osnovi velikog broja nacionalnih politika.
Nakon ranih turbulencija i uprkos nedostatku prirodnih resursa i zaleđa, Singapur je rapidno napredovao i ubrzo postao jedan odčetiri azijska tigra. S rastom temeljenim na međunarodnoj trgovini i ekonomskoj globalizaciji, Singapur se integrirao u svetsku ekonomiju kroz slobodnu trgovinu, gotovo nikakve trgovinske barijere, industrijalizaciju usmerenu na izvoz te strane investicije. Singapur je jedan od svjetskih trgovinskih centara te je redovito rangiran kao jedno od najskupljih mesta za život. Singapur je redovito visoko rangiran u svim relevantnim socijalnim kategorijama, a uz to se navodi i kao jedno od najboljih mesta za život.
Ime „Singapura“ potiče odsanskritskog „singa” (lav) i „pura” (grad).[1] Prema „Malajskim Analima” (Sejarah Melayu), ovo ime je ostrvu daosumatranski knez iz14. vekaSang Nila Utama, koji je, nakon što se iskrcao na ostrvo zbog oluje, primetio čudnu zver na obali. Njegov glavni pomoćnik je pogrešno poistovetio zver kao „singa” ili lav.[2] Međutim, nedavna istraživanja pokazuju da lavovi nikada nisu živeli tamo (čak niazijski lav), a zver koju je Sang Nila Utama video je verovatno bilatigar, najverovatnijemalajski tigar.[3][4]
Prvi zapisi o naseobini u Singapuru su iz2. veka nove ere.[5] Grad je osnovan1160. godine i postao važan trgovački centarjugoistočne Azije, ali ga je1377. godine razrušila vojskajavanske državeMadžapahit. Nakon toga je služio isključivo kao utočištepiratima.
Ostrvo je bilo ispostavasumatranskeŠrividžaje imperije i u početku je imalojavansko ime „Temasek” – morski grad. Temasek (ili Tumasek) je brzo postao značajno trgovačko naselje, ali je propadao tokom kasnog14. veka. U kasnom 14. veku,Parameswara, princ izPalembanga na jugu indonežanskog ostrvaSumatra koji je odbacio vrhovnu vlast Majapahita nakon njegovog napada1377. godine, navodno se proterao uTumasik. Kažu da je ubio guvernera grada i preimenovao grad u „Singapura” tj. „grad lava“ na sanskritu.
StatuaTomasa Stamford Reflsa odTomasa Vulnera, podignuta je na mestu gde se prvi put iskrcao u Singapuru. On je priznat kao osnivač modernog Singapura.
Dana29. januara 1819,SerTomas Stamford Refls iskrcao se na glavno ostrvo. Uočivši njegov strateški geografski potencijal za trgovačku postaju u Jugoistočnoj Aziji, Refls je potpisao sporazum sa sultanomHuseinom Šahom od Džohora[b] a u imeBritanske istočnoindijske kompanije da razvija Singapur kao Britansku trgovačku postaju i naselje, što je obeležilo početak modernog doba ostrva. Reflsov zamenikVilijam Farkuar je nadzirao period rasta i etničke migracije, koja je uglavnom bila podstaknuta imigracionom politikom bez restrikcija. KancelarijaBritanske Indije je upravljala ostrvom od1858, ali je Singapur postaobritanska prekomorska teritorija1867. godine, odgovoran direktnoKruni. Do1869. godine 100.000 stanovnika je živelo na ostrvu.[7]
Rano planiranje grada se odvijalo uglavnom po principu „podijeli pa vladaj” gde su različite etničke grupe naseljavane u različitim krajevima južnog dela ostrva.Singapur je većim delom bila komercijalna oblast u kojoj su dominirali trgovci i bankari iz različitih etničkih grupacija sa uglavnom kineskim i indijskim najamnicima koji su utovarivali i istovarivali robu izbrodova. Malajci, poreklom lokalniOrang Lauti[c] koji su uglavnom radili kao ribari, i arapski trgovci i učenjaci su se uglavnom mogli naći u jugo-istočnom delu ušća reke, gde se danas nalazi kraj grada koji se zoveKampong Glam. Evropski naseljenici, kojih je tada bilo malo, nastanili su se oko tvrđaveKaning Hil i dalje uzvodno uz Singapursku reku. Kao i Evropljani, i indijski migranti takođe su se naselili više u unutrašnjosti, gde se i danas nalaziMala Indija. Veoma malo se zna o ruralnim privatnim naseljima iz tog vremena (zvanih „kampong”), osim da su vršena velika iseljavanja stanovnika iz tih naselja koje je vršila Singapurska vlada nakon sticanja nezavisnosti krajem1960-ih.
Pokušavajući da budu dovoljni sami sebi, mlada nacija se suočila sa mnogim problemima kao što su masovnanezaposlenost, nedostatak stambenog prostora, i oskudica u zemljištu i prirodnim resursima. Tokom Li Kuan Juovog mandata na premijerskom mestu od1959. do1990, njegova administracija se bavila rešavanja problema opšte nezaposlenosti, povećanjemživotnog standarda, i sprovođenjem javnog stambenog programa širokih razmera. U tom periodu su razvijeni temeljiekonomske infrastrukture, zauzdana opasnost od rasnih tenzija, i kreiran nezavisni nacionalni odbrambeni sistem zasnovan na obaveznom služenju vojnog roka za muškarce.
Godine 1990.Go Čok Tong je nasledio Lija na premijerskom mestu. Tokom svog službovanja, zemlja se suočila saAzijskom finansijskom krizom iz1997. godine, sa epidemijomSARS-a 2003, iterorističkim pretnjama od straneDžema Islamije nakonnapada 11. septembra 2001. No, upravo u1990-ima Singapur je progresivno rastao sve dok se na pragu2000. godine nije pojavio u krugu zemalja s najvećim ekonomskim rastom u Aziji. 2004.Li Sjenlung, najstariji sin Li Kuan Jua, postao je treći premijer.[14] Među njegovim najzapaženijim odlukama je plan da se otvorekazina da bi se privuklo više stranih turista.
Mapa SingapuraPopodnevni pljuskovi su česte pojave u Singapuru, koji imatropsku klimu
Susedne države Singapura suMalezija iIndonezija. Površina države iznosi 719,1 km². Teritoriju države Singapur čine63 ostrva, uključujući i glavno ostrvoPulau Ujong. Postoje dve napravljene konekcije saDžohorom u Maleziji — nasip Džohor–Singapur na severu, i most Malezija–Singapur na zapadu. OstrvaJurong,Pulau Tekong,Pulau Ubin iSentosa su najveća od mnogih manjih ostrva. Najviša prirodna tačka u Singapuru jebrdo Bukit Tima sa svojih 166 m.
Južni deo Singapura, u okolini ušćaSingapurske rijeke i dela koji je danas poslovni centar grada, je nekada bio jedina naseljena urbana sredina, dok je ostatak ostrva bio ili nerazvijenatropska kišna šuma ili je korišćen za poljoprivredu. Od1960-ih godina, vlada je izgradila nova naseljena mesta u prigradskim oblastima, što je proizvelo potpuno izgrađeni urbani pejzaž. Rukovodstvo za urbani razvoj je osnovano1. aprila1974. godine, koje je odgovorno za urbano planiranje.
Singapur ima više projekata rekultivacije korišćenjem zemlje iz sopstvenih brda, sa dna mora, i iz susednih država, kao i nasipanjem otpada. Kao rezultat, površina Singapura se povećala sa 581,5 km² 1960-ih na 704 km² danas, a mogla bi se povećati za još 100 km² do 2030. godine.[15] Ovaj projekat je u nekim slučajevima rezultovao spajanjem manjih ostrva putem rekultivacije da bi se formirala veća, funkcionalnija ostrva, kao što je slučaj sa Jurong ostrvom.
Prema sistemuKepenove klasifikacije klime, Singapur imatropsku klimu bez razlike u sezonama. Njegovu klimu karakteriše istovetna temperatura i pritisak, visoka vlažnost vazduha, i obilne kiše. Temperatura se kreće od 22 °C do 34 °C. u prosekurelativna vlažnost je oko 90% izjutra i 60% posle podne. Tokom dužih pljuskova, relativna vlažnost često dostiže i 100%.[16] Najviša i najniža zabeležena temperatura su 18,5 °C i 37,8 °C. Najveća zabeležena brzina vetra bila je 150 km/h26. maja2007. godine. Jun i jul su najtopliji meseci, dok novembar i decembar čine vlažniju monsunsku sezonu. Od avgusta do oktobra često je izmaglica, ponekad i dovoljno velika da izazove zdravstveno upozorenje javnosti, koja nastaje zbog šumskih požara u susednojIndoneziji. Singapur ne primenjujeletnje računanje vremena. Dužina dana je gotovo identična tokom cele godine zbog toga što se nalazi blizu ekvatora (137 km severno od ekvatora).
Oko 23% singapurske površine sačinjavaju šume i prirodni rezervati.[17] Urbanizacija je eliminisala mnoge oblasti pod kišnim šumama, pri čemu je jedina preostala kišna šuma Bukit Tima prirodni rezervat. Raznovrsni parkovi, kao što jesingapurska botanička bašta, veštački se održavaju.
Klimatološki medijani za Singapure(prosjeci za period 1991–2020, ekstremi za 1929–1941 te 1948–danas)
Predsednik se bira direktno narodnim glasanjem na šestogodišnji mandat koji se može obnoviti. Uslovi za tu poziciju su izuzetno strogi, tako da se samo nekoliko ljudi kvalifikuje za kandidaturu.[23][24] U tom postupku se uključuje da kandidat treba da bude osoba od najmanje 45 godina koja više nije član političke stranke, da bi bila na javnoj funkciji najmanje 3 godine na određenom broju rukovodećih uloga u javnoj službi, ili da ima 3 godine iskustva kao izvršni direktor potpuno profitabilne kompanije privatnog sektora sa najmanje 500 miliona S$ akcionarskog kapitala, da bude stanovnik Singapura najmanje 10 godina, da nema krivični dosije i još mnogo toga. Kandidati takođe moraju da zadovolje Predsedničku izbornu komisiju (PIK) da je osoba od integriteta, dobrog karaktera i reputacije.
Singapur ima više dugotrajnih sporova saMalezijom oko raznih pitanja:
isporuka vode u Singapur;
međudržavne pomorske granice;
vazdušne putanje između međunarodnogSingapur Čangi aerodroma i Međunarodnog aerodroma u Kuala Lumpuru.
Singapurska vojska je neosporno tehnološki najrazvijenija ujugoistočnoj aziji.[25] Nju sačinjavaju armija, mornarica i ratno vazduhoplovstvo. Ona je garant Singapurske nezavisnosti.[26] Nacionalna strategija odbrane je u diplomatija i odvraćanju.[27] Ovaj princip se reflektuje na opštu kulturu, i podrazumeva da su svi građani u službi odbrane.[28] Vlada troši 4,9 % državnog BDP-a na vojsku i jedan od četiri dolara državnih izdataka se troši na odbranu.[29]
U vreme sticanja nezavisnosti, Singapur je imao dva pešadijska puka kojim su komandovali Britanski oficiri. Smatralo se da je ova vojska suviše mala da bi pružila efikasnu zaštitu novoj državi tako da je razvoj vojske postao prioritet. Britanija je povukla svoju vojsku iz Singapura u oktobru1971, ostavljajući iz sebe samo male Britanske, Australijske i Novozelandske snage kao simbol stranog vojnog prisustva. Poslednji Britanski vojnici su napustili Singapur u martu1976. Novozelandske trupe su poslednje otišle1989.[30][31]
Singapurksa armija je inicijalno uspostavljena uz pomoć Britanije iIzraela, države koja nije priznata od strane susednihislamskih država, Malezije, Indonezije i Bruneja.[32][33] Nakon sticanja nezavisnosti glavni strah je bio od invazije od strane Malezije i/ili Indonezije. KomandiriIzraelskih odbranbenih snaga su bili zaduženi za kreiranje Singapurske oružanih snaga od nule i Izraelski instruktori su dovedeni da bi obučavali Singapurske vojnike. Obuka je obavljana prema standarima Izraelskih odbrambenih snaga i Singapur je usvojio sistem regrutacije i rezevnih jedinica zasnovanog na Izraelskom i Švajcarskom modelu, koji je još uvek u upotrebi.[31] Danas, Singapur i dalje održava jake bezbednosne veze sa Izraelom i jedan je od najvećih kupaca Izraelskog naoružanja.[34] Ručni protiv oklopni sistem MATADOR je jedan od primera skorašnje Singapursko-Izraelske saradnje.
Singapurska vojska je razvijena da odgovori na širok spektar zadataka, i u konvencionalnom i u nekonvencionalnom ratovanju. Odbrambeno-naučna i tehnološka agencija je odgovorna za nabavku resursa za vojsku.[27] Geografska ograničenja Singapura čine da Singapurska vojska mora da planira potpuno odbijanje napada, jer ne mogu da se povuku i regrupišu. Mala populacija je takođe imala uticaj na način kako je vojska dizajnirana, sa malim aktivnim snagama i velikim rezervnim sastavom.[28]
Singapur ima sistem regrutacije koji važi za sve sposobne muškarce od 18. godine, sa izuzetkom onih koji imaju krivični dosije ili mogućnost da dokažu da bi njihov gubitak proizveo veliku poteškoću njihovim porodicama. Uz to, muškarci koji tek treba da završe pred-univerzitetsko obrazovanje ili kojima je dodeljena stipendija Komisije Javnih Službi mogu da se odluče da odlože svoju regrutaciju. Broj žena u vojsi se povećava iako se od njih ne očekuje da obave vojnu službu, od kada je 1989. godine omogućeno da se zaposle u vojsci. Pre obuke za specifičan rod vojske, regruti prolaze kroz osnovnu vojnu obuku barem 9 nedelja.[35]
Zbog male površine zemljišta na glavnom ostrvu, obuka koja podrazumeva aktivnosti kao šti su bojevo gađanje i amfibijsko iskrcavanje se obično obavlja na manjim ostrvima, na kojima je zabranjen pristup civilima. Sa druge strane, vežbe velikih razmera se smatraju preopasnim da bi se obavljale u tom kraju, i od 1975 se obavljaju uTajvanu[35] Obauka se takođe obavlja i u drugim zemljama. Vojne vežbe se održavaju sa stranim vojskama jednom ili dva puta nedeljno.[28]
Obzirom na ograničenja vazdušnog i zemaljskog prostora, Vazdušne snage Republike Singapur (engleski:RSAF) vode jedan broj vazduhoplovnih baza uAustraliji,Sjedinjenim Američkim Državamam iFrancuskoj. RSAF-ova 130 eskadrila je bazirana u bazi Pirs uZapadnoj Australiji,[36] a 126 eskadrila je bazirana u Okej vojnom vazduhoplovnom centru uKvinslendu.[37] RSAF-ova 150 eskadrila je bazirna u vazduhoplovnoj bazi uKazouna jugu Francuske.[38][39] RSAF takođe poseduje i nekoliko adreda u Sjedinjenim Američkim Državama, i to uSan Dijegou uKaliforniji, Marana uArizoni, Grand Preri uTeksasu i Luk vazduhoplovnoj bazi u Arizoni.[40][41]
Singapurske oružane snage su slale svoje jedinice da pomognu u operacijama van zemlje u oblastima kao što jeIrak[42] iAvganistan,[43] i u vojnoj i u civilnoj ulozi. U regionu pomagale su u stabilizacijiIstočnog Timora i obezbeđivale su pomoć uAćeu u Inoneziji nakon zemljotresa icunamija2004. godine. Singapurske oružane snage su takođe pružale pomoć tokomuragana Katrina.[44] Singapor je članica vojne alijanse sa Australijom, Malezijom, Novim Zelandom i Ujedinjenim Kraljevstvom.[28]
Singapur je unitarna država i kao takva nije službeno podijeljena na manje administrativne jedinice. Ipak, zbog učinkovitije administracije i urbanog planiranja, postoji cijeli niz podjela, ovisno o svrsi i funkciji podjele. Historijski, podjele su se vršile prema različitim kriterijima, uključujući i prema poštanskim područjima, što je bilo posebno popularno za vrijeme kolonijalnog doba. Danas u Singapuru postoje okruzi kojima upravljaju Vijeća za razvoj zajednica, vijeća naselja te izborne jedinice za potrebu provođenja općih izbora. Postije iregije (njih pet) teplanska područja, koja imaju važnu ulogu u urbanom planiranju razvoja Singapura.
Prema zvaničnoj statistici, broj stanovnika u Singapuru2011. bio je 5.18 miliona, od čega su 3.25 miliona (63%) Singapurski državljani dok su ostali (37%)stalni rezidenti (koji se zovu „Singapurski rezidenti") i strani radnici.[45] 23 % Singapurskih državljana je rođeno van Singapura (naturalizovani građani). 2011. godine je bilo preko pola miliona stranih rezidenata u Singapuru. Kinezi čine 74,2 % Singapurskih rezidenata, Malajci 13,4 %, Indijci 9,2 %, dok Evroazijci i ostale grupe čine 3,2 %. Pre 2010. godine svaka osoba je mogla da se registruje samo kao pripadnik jedne rase, po pravilu po očevom poreklu. Zato su osobe iz mešanih brakova svrstavane po očevom poreklu u jednu grupu prilikom popisa. Od 2010 stanovništvo se može dvojako izjasniti, tako što biraju po jednu primarnu i po jednu sekundarnu rasu.
2006. godinestopa nataliteta je bila 10.1 na 1000 stanovnika, što je veoma nizak nivo koji se pripisuje politici kontrole rađanja,stopa smrtnosti je takođe jedna od najnižih na svetu sa 4.3 na 1000 stanovnika. Prirodni priraštaj je bio 4,4 % od čega je rast Singapurskih rezidenata bio 1,8 %. Veći procenat rasta nastao je zbogimigranata, ali i zbog povećanja očekivanog trajanja života. Singapur je druga najnaseljenija nezavisna država na svetu posleMonaka, neračunajućiMakau iHongkong koji suspecijalni administrativni regioni Narodne Republike Kine.1957. godine Singapurska populacija je iznosila 1.45 miliona, a postojao je relativno visok prirodni priraštaj. Svesna veoma ograničenih prirodnih resursa i male teritorije, vlada je uvela politiku kontrole rađanja krajem 1960-ih. Krajem 1990-ih populacija je ostarjela, a sve manji broj ljudi je učestvovao na tržištu rada i postojalo je pomanjkanje kvalifikovane radne snage. U dramatičnoj promeni politike, Singapurska vlada je uvela „bebi bonus“ šemu2001. godine (povećan je2004.) koja ohrabruje parove da imaju više dece.[46]
2006. godinestopa ukupnog fertiliteta je iznosila 1.26 dece po ženi, što je treća najniža stopa na svetu i daleko niže od 2.10 koliko je potrebno za prostu reprodukciju.[47] 2006. godine 38.317 beba je rođeno u poređenju sa oko 37.600 2005. Ovaj broj ipak nije dovoljan da održi rast stanovništva. Da bi prevazišli ovaj problem, vlada ohrabruje strance da imigriraju u Singapur. Ovaj veliki broj imigranata sprečava smanjenje Singapurske populacije.[48]
Nacionalnijezik Singapura je Malajski iz istorijskih razloga, i koristi se uhimni „Majulah Singapura“.Službeni jezici suengleski, malajski,mandarinski itamilski. Engleski je uveden kao jezik administracije još od proglašenja nezavisnosti. Javna preduzeća u singapuru obavljaju svoje poslove na Engleskom, a zvanični dokumenti koja su napisana na ostala tri zvanična jezika moraju se prevoditi na Engleski da bi bili prihvaćeni. Singapurski ustav i svi zakoni su napisani na Engleskom, a ukoliko neko želi da se obrati u Singapurskim Sudovima na nekom drugom zvaničnom jeziku obavezan je prevodilac za Engleski. Pa ipak Engleski je maternji jezik za samo jednu trećinu Singapuraca, otprilike trećina Singapurskih Kineza, četvrtina Singapurskih Malajaca i oko polovina Singapurskih Indijaca ga koristi kao maternji jezik. Dvadeset procenata Singapuraca (svaki peti građanin) ne govori Engleski.
Engleski koji se koristi je baziran nabritanskom engleskom, uz uticajameričkog engleskog. Upotreba engleskog je postala široko rasprostranjena u Singapuru nakon što je uveden kao prvi jezik u obrazovnom sistemu, engleski je ujedno najrasprostranjeniji jezik u singapurskoj literaturi. Deca u školama obavezno uče engleski i jedan od tri ostala službena jezika. Javni znaci i zvanične publikacije su na engleskom, ali obično postoje i prevedene verzije u ostalim službenim jezicima. Većina Singapuraca govori lokalnim hibridnim oblikom engleskog koji se zovesingliš „singapurski engleski“ (engleski:Singlish "Singapore English"), koji ima mnogekreolske karakteristike, mešajući vokabular i gramatiku standardnog engleskog,kineskih dijalekata, malajskog ihindu jezika. Drugi najčešći jezik u Singapuru je mandarinski, i preko sedamdeset procenata stanovništva ga koristi kao drugi jezik.
Singapur je višereligijska država. Prema Statističkom zavodu Singapura[g], oko 44 procenat stanovništva (ne računajući značajan broj posetioca i privremenih radnika) praktikujebudizam iTaoizam. Oko 18 procenata, uglavnom Kineza, Evroazijaca i Indijaca praktikujehrišćanstvo - šira klasifikacija obuhvatakatolicizam,protestantizam i ostale.Muslimana ima 15 procenata, od čega Malajci čine većinu sa značajnim brojem indijskihmuslimana i kineskih muslimana. Manji broj manjina praktikujesikizam,hinduizam,bahaizam i ostale, prema popisu iz2000. godine.[49]
Pojedine religijske prakse su zabranjene u Singapuru.Jehovinim svedocima, na primer, je zabranjeno da distribuiraju religijski materijal[50] i ponekad ih hapse zbog njihovogpacifističkog odbijanja da služe u Singapurskoj vojsci.[51]
Singapur je izrazito urbanizirana zemlja. Ukupno 91% domaćinstava u kojima žive Singapurci ili stranci s prebivalištem u Singapuru u vlasništvu je osoba koje žive u njima, a prosječno kućanstvo čine 3.43 osobe.[52][53] Međutim, zbog manjka stambenih površina, 78.7% stalno naseljenih osoba živi u državnim stanovima kojima upravlja posebni odjel. Također, 75.9% stalno naseljenih osoba živi u četverosobnim državnim stanovima ili privatnim kućama.[54][55] Kako je Singapurgrad-država, nema zasebnih gradova, već je podijeljen na manja urbana naselja i planske urbane zajednice, najveće među kojima su:
Singapur ima visoko razvijenu privredu, koja se istorijski posmatrano bazirana na bescarinskoj trgovini. PoredHongkonga,Južne Koreje iTajvana, Singapur je jedan odČetiri Azijska Tigra. Privreda se zavisi od izvoza prerađenih uvoznih proizvoda. Proizvodnja je činila 26 procenata SingapurskogBDP 2005. godine.[56] Proizvodnja je prilično raznolika i čine je elektronska industrija, prerada nafte, hemijska industrija, mašinska industrija i biohemijska proizvodnja. 2006. godine Singapur je proizvodio oko 10 procenata svetske proizvodnjne elektronskih podložaka za elektronska kola.[57] Singapur je i najprometnija luka na svetu po pitanju utovarene tonaže[58], i četvrta je najvećadevizna berza na svetu posleLondona,Njujorka iTokija.[59]
Singapur je ocenjen kao kao najprijateljskija za poslovanje privreda na svetu,[60][61]u kojoj radi na hiljade stranih radnika iz srednje klase u multinacionalnim korporacijama. Grad-država takođe zapošljava i desetine hiljada pripadnika radničke klase iz inostranstva.
Singapurska luka sa ostrvom Sentosa u pozadini.
Kao posledica globalne recesije i pad u tehnološkom sektoru, BDP se smanjio za 2.2 procenata 2001. godine. Komitet za Ekonomsko Preispitivanje je osnovan u decembru 2001. i preporučio je promenu ekonomske politike sa ciljem osvežavanja privrede. Singapur se od tada oporavio od recesije, većim delom zbog poboljšanja svetske privrede, dok je sama Singapurska privreda porasla za 8.3 procenata u 2004., 6.4 procenata u 2005.[62] i 7.9 procenata u 2006. godini.[63] U prvoj polovini 2007. ekonomski rast je iznosio 7.6 procenata. Procena je da će rast za celu godinu iznoisiti između 7 i 8 procenata, što je više od prvobitno procenjenih 5 do 7 procenata.[64]19. avgusta 2007. godine Premijer Li Hsien Lung je na skupu povodom Nacionalnog Dana najavio da se očekuje da će Singapurska privreda rasti po stopi od najmanje 4 do 6 procenata godišnje narednih 5 do 10 godina.
BDP po stanovniku 2006. godine je iznosio 29.474 US$[65] Od septembra 2007. stopa nezaposlenosti je 1.7 procenata, što je najniže tokom zadnje decenije, čeme se vratila na nivo od pre Azijske krize.[66] Zaposlenost je nastavila snažno da raste s obzirom da je privreda održala brzo širenje. U prva tri tromesečja 2007. 171.500 novih poslova je stvoreno, naspram 176.000 tokom cele 2006. godine.[66] Za celu 2007. godinu Singapurska privreda je ostvarila rast 7.5 procenata i privukla 16 milijardi S$ u investicijama u proizvodnji, generišući 3 milijarde S$ u ukupnoj poslovnoj potrošnji u uslužnom sektoru.[67] Vlada očekuje da Singapurska privreda nastavi rast za 4.5 do 6.5 procenata u 2008. godini.[67]
Orchard Road ukrašena za Božić 2005. godine.
Singapur je uveo Taksu za Robu i Usluge (Goods and Services Tax - GST) sa početnom stopom od 3 procenata1. aprila1994., što je značajno uvećalo državne prihode za 1.6 milijardi S$ i stabilizovalo finansiranje države.[68] Taksa je povećana na 4 procenata 2003., na 5 procenata 2004. i na 7 procenata1. jula 2007. godine.[69]
Singapur je i popularna destinacija za turiste, što činiturizam jednom od njegovih najvećih industrija. Oko 9.7 miliona turista posetilo je grad 2006. godine.[70] Orčard Roud trgovačka oblast je jedna od najpoznatijih i popularni je magnet za turiste. Da bi privukli još turista vlada je odlučila da legalizuje kockanje i odobrila je izgradnju dva kazina 2005. godine, jednog uMarina Saut i drugog naSentosi.[71] Da bi se takmičili sa regionalnim rivalskim gradovima poput Hongkonga, Tokija iŠangaja, vlada je najavila da će gradska oblast biti pretvorena u uzbudljivije mesto osvetljavanjem stambenih i poslovnih zgrada.[72] Kulinarstvo je takođe puno promovisano kao atrakcija za turiste, iSingapurski Festival Hrane se održava svake godine u Julu da bi proslavio Singapurski kuhinju.
Singapur se brzo pozicionira i kao centarmedicinskog turizma. Oko 200.000 stranaca traži zdravstvenu pomoć svake godine, a Singapurski zdravstveni centri žele da usluže milion stranih pacijenata godišnje do 2012 i ostvare prihod od 3 milijarde US$.[73] Vlada očekuje da bi ova inicijativa mogla da stvori 13.000 novih radnih mesta u okviru zdravstvenog sektora.
Bez prirodnih slatkovodnih reka i jezera, glavni domaći izvor vodosnabdevanja u Singapuru je kišnica, koja se sakuplja u rezervoarima ili kolektorima. Oko polovine singapurskevode dolazi od kiše sakupljene u tim rezervoarima, dok većina ostale vode dolazi iz Malezije. Dve zemlje duže vremena vode spor oko sporazuma koji je potpisan tokom kolonijalnog doba a odnosi se na korišćenje vode.
Trenutno se gradi još kolektora, pogona za reciklažu vode i fabrike zadesalinizaciju vode. Ova strategija „četiri slavine“ ima za cilj da smanji zavisnost od inostranog snabdevanja i da poveća raznolikost izvora pijaće vode.
Singapur ima mrežu rezervoara i kolektora. Do2001. godine postojalo je 19 rezervoara neprečišćene vode, 9 postrojenja za preradu i 14 rezervoara za skladištenje pijaće vode koji služe za podmirenje domaćih potreba.Marina Baraž je brana koja se gradi oko rukavca tri Singapurske reke, i koja će do 2009. godine stvoriti veliki rezervoar sveže vode.[75] Kada se izgradi, ovaj rezervoar će povećati kapacitet prikupljanja kišnice na dve trećine površine države.
Istorijski posmatrano, za polovinu potrošnje vode Singapur se uvek oslanjao na uvoz iz Malezije. Međutim, dva sporazuma o vodi po kojima je Singapur bio snabdevan ističu 2011. i 2061. godine i dve države su u sporu oko cene vode. Bez rešenja ovog spora na vidiku, Singapurska vlada je odlučila da poveća potrošnju sopstvenim zalihama.[76] Gradi se ili je predložena izgradnja još pogona za reciklažu vode kao i fabrika za desalinizaciju da bi se smanjio uvoz vode.[76]
Zastoj u saobraćaju kod Nacionalne univerzitetske bolnice
Singapur je malo ostrvo sa visokom gustinom naseljensti, stoga postoji potreba da se ograniči broj vozila u privatnom vlasništvu na putevima. Kupci automobila moraju da plate carinu u visini od jedne i po tržišne cene automobila i da se nadmeću na aukciji za Singapursku saobraćajnu dozvolu. Ova dozvola omogućuje da se vozilo koristi deset godina. Samo cena saobraćajne dozvole često prelazi cenu novogPoršea Bokster u SAD. Cene automobila su generalno značajno više u Singapuru u odnosu na ostale zemlje Engleskog govornog područja. Iz tog razloga samo 1 od 10 porodica poseduje automobil.[77]
Većina Singapurskih stanovnika putuje pešice, biciklom,autobusom,taksijem ivozom. Dve kompanije nude usluge autobuskog prevoza: SBS Tranzit (engleski:SBS Transit) i SMRT Korporacija (engleski:Singapore Mass Rapid Transit - SMRT Corporation). SMRT takođe upravlja i sistemom gradskih vozova. Postoji i desetak taksi kompanija u Singapuru koje zajedno imaju 25.000 taksi vozila. Taksi je popularan vid javnog prevoza jer su vožnje relativno jeftine u poređenju sa drugim razvijenim zemljama.[78]
Mreža singapurskog metroa
Sinagpur ima putnu infrastrukturu u dužini od 3356 km, računajući i 161 kmauto-puteva. Singapurski plan za naplatu zagušenja u saobraćaju, koji je uveden 1975. godine, je prvi takav plan na svetu, i podrazumeva mere kao što su stroge vlasničke kvote za automobile i poboljšanja u javnom prevozu.[79][80] Unapređen je 1998. godine i preimenovan uElektronska naplata puteva (engleski:Electronic Road Pricing - ERP)u sistem je uvedenaelektronska naplata putarine, elektronsko prepoznavanje vozila i tehnologiju video nadzora.
Singapur je jedan od glavnih transportnih čvorišta u Aziji, zbog svoje pozicije koja se nalazi na mnogim pomorskim i vazdušnim rutama.Singapurska luka kojom upravljaju PSA Internešnal (engleski:PSA International i Džurong Port (engleski:Jurong Port bila je druga u svetu 2005. godine po obrađenoj bruto tonaži, sa 1.15 milijardi bruto tona robe, ili u transportovanimkontejnerima, 23.2 milionaTEU kontejnera. Takođe je bila i druga u svetu izaŠangajske luke po obrađenoj tonaži robe, sa 423 miliona tona robe. Uz to, luka je najveća svetska među-luka kao i najveći svetski centar za dopunu brodova gorivom.[81]
Singapur je avio čvorište za Jugoistočnu Aziju i međustanica zaKengursku rutu izmeđuSidneja iLondona.[82] Postoji ukupno osam aerodroma na ostrvu aSingapurski Čangi Aerodrom je domaćin mreži od 80 avio-kompanija koje povezuju Singapur sa 200 gradova i 68 zemalja. Ocenjen je kao jedan od najboljih međunarodnih aerodroma od strane međunarodnih turističkih časopisa, kao i za najbolji aerodrom 2006. godine od strane Skajtreksa (engleski:Skytrax)[83] Nacionalni avio-prevoznik jeSingapur erlajns.[84]
Brodovi na okeanu sa Singapurom vidljivim u pozadini
Učenici na skupu u sali Singapurske srednje škole.
Engleski je prvi jezik koji polovina dece uči do predškolskog doba i glavni je jezik za školovanje u osnovnoj školi, ali se uče i maternji jezici. Mnoga deca pohađaju privatna obdaništa sve do osnovne škole koja počinje kada navrše šest godina.
Engleski je jezik edukacije za matematiku i prirodne nauke. Za Kinesku zajednicu, postoje specijalne škole koje dobijaju dodatna finansijska sredstva da bi obuku vršili na mandarinskom. Neke škole kombinuju jezičke predmete sa matematikom i prirodnim naukama, koristeći i Engleski i drugi jezik.
Obrazovni program određuje Ministarstvo Obrazovanja Singapura a primenjuje se i u privatnim i u javnim školama. Ne postoji striktna različitost između privatnih i javnih škola. Stepen autonomije po pitanju programa i školarine, visina državnog finansiranja i visina finansijskog opterećenja studenta se klasifikuje na „državne“, „državno pomognute“, „autonomne“, „nezavisne“ i „privatno finansirane“.[85] Postoje i međunarodne škole koje su obezbeđene za strance i za po nekog lokalnog učenika uz dozvolu ministarstva obrazovanja.
Postoječetiri državna univerziteta u Singapuru:Nacionalni univerzitet u Singapuru, Nanjang Tehnički univerzitet, Singapurski Poslovni univerzitet u SIM univeritet. Razmatra se otvaranje još univerziteta, pošto vlada želi da obezbedi više obrazovanje za 30 procenata svake etničke grupe.[86] Postoji takođe i pet politehničkih škola: Temasek politehnička, Singapurska politehnička, Ndži An politehnička, Nanjang politehnička i Republik politehnička. Za razliku od sličnih institucija u mnogim zemljama, Singapurske politehničke škole izdaju samo diplome.
Obrazovni sistem sadrži neobavezno obdanište koje traje tri godine, a zatim sledi šestogodišnjeosnovno obrazovanje koje se završava Završnim Ispitom za Osnovnu Školu (engleski:Primary School Leaving Examination - PSLE). Sledi četiri do pet godinasrednjeg obrazovanja, što vodi do N nivoa ili Singapurskog certifikata opšteg obrazovanja - O nivo (engleski:Singaporean GCE 'O' Level) ispita kojima se ocenjuje nivo znanja učenika i određuje koju vrstu višeg obrazovanja mogu da nastave.
Niži koledž kao što je Tampines Niži Koledž obezbeđuju dve ili tri godine pred univerzitetskog obrazovanja na putu ka univerzitetu. Politehničke škole nude kurseve koji vode do diploma, dok tarcijarne ustanove nude različite bečelor, master i doktorske diplome (stepene) i druge visoke diplome.
Odbor za Ekonomski Razvoj (engleski:Economic Development Board - EDB) aktivno je angažovao strane škole na otvaranju kampusa u Singapuru pod programom „Globalna Škola“ čij je cilj da privuče 150000 stranih studenata do 2015. godine.[87] INSEAD, vodeća poslovna škola je otvorila svoj prvi kampus u inostranstvu u Singapuru 2001., dok ESSEC Poslovna Škola, jedan vek staraPariska poslovna škola, obezbeđuje kurseve specifične zaAziju. Poslovna škola Univerziteta uČikagu takođe ovde ima svoj kampus. TIŠ Umetnička Škola (engleski:Tisch School of the Arts) je zadnja koja je otvorila svoj ogranak ovde 2007. godine. Ipak, EDB nije uspeo da privuče i zadrži Varvik Univerzitet (engleski:Warwick University) i Univerzitet Novog Južnog Velsa zbog, kako su naveli, nedostatka akademskih sloboda[88] i finansijske zabrinutosti[89].
1999. godine, Ministarstvo Obrazovanja započelo je „Program za obnovu i poboljšanje postojećih škola“ čiji je cilj da unapredi postojeće zgrade, od kojih su mnoge napravljene pre više od 20 ili 30 godina, u više faza po ceni od 4.5 milijardiSingapurskih Dolara (S$).[90] Ovaj program uspeva da obezbedi bolje školsko okruženje za učenike putem unapređenja školskih zgrada prema najnovijim standardima. U2005-oj godini okvir nazvan „Fleksibilna Školska Infrastruktura“ (FlekSI) je korišćen za izgradnju modularnih učionica koje mogu biti otvorene za veća predavanja, i koje omogućuju školskom osoblju da oblikuju raspored učionica tako da odgovaraju jedinstvenim identitetima i kulturi tih škola. U isto vreme, zatvorena sportska dvorana će biti obezbeđena svakoj školi tako da škole mogu da sprovode fizičko vaspitanje i po lošem vremenu.[91]
Singapur ima efikasan zdravstveni sistem, iako su izdvajanja za zdravstvo relativno niska za razvijenu zemlju.[92]Svetska zdravstvena organizacija ranigira Singapurski zdravstveni sistem na 6 mestu na svetu u svom izveštaju o zdrvstvu u svetu.[93] Uopšteno, Singapur ima najnižustopu smrtnosti kod novorođenčadi na svetu zadnje dve decenije. Očekivani životni vek u Singapuru je 79 godina za muškarce i 83 godine za žene, što postavlja zemlju na15 mesto na svetu po očekivanom životnom veku. Skoro sva populacija ima pristup naprednim vodenim i sanitarnim postrojenjima. Smrtnost odHIV-a je manja od 10 na 100.000 ljudi na godišnjem nivou. Gojaznost kod odraslih je ispod 10%.[94]
Državni program zdravstvene zaštite je zasnovan na tri principa: Finansiranje onih koji nisu sposobni da priušte zdravstveno osiguranje, obavezno zdravstvena štednja koja pokriva 85% populacije, i zdrvastveno osiguranje koje finansira država.[92] Javne bolnice imaju autonomiju u upravljačkom odlučivanju, i nadmeću se za pacijente. Subvencije postoje za ljude sa malim prihodima.[95] 2008. godine 31,9 % zdravstvene zaštite je finansirala država. To je činilo otprilike 3,5 % SingapurskogBDP-a.[96]
Ornamenti na hramu Sri Mariamman, najstarijem hinduističkom hramu u Singapuru, koji datira iz1827. godine.Stefanie Sun jedna je od najpopularnijih i najprodavanijih singapurskih pjevačica.
Unatoč maloj površini, Singapur ima veliku raznolikost jezika, religija i kultura.[97] Bivšipremijeri Singapura,Lee Kuan Yew iGoh Chok Tong, izjavili su da Singapur ne odgovara tradicionalnom opisu nacije, nazvavši ga društvom u tranziciji, te ističući činjenicu da Singapurci ne govore svi istim jezikom, ne dijele istu vjeru niti imaju iste običaje.[97][98] Stanovnici Singapura koji govoreengleski kao svoj materinji jezik vjerojatno naginju zapadnjačkoj kulturi (zajedno skršćanskom kulturom ilisekularizmom),[99] dok oni koji govorekineski kao svoj materinji jezik uglavnom naginju prema kineskoj kulturi, koja ima veze skineskim folklorom,budzimom,taoizmom ikonfucijanizmom. Stanovnici Singapura koji govoremalajski uglavnom naginju malajskoj kulturi, koja je i sama usko povezana sislamskom kulturom.[100][101] Oni koji govoretamilski uglavnom naginju tamilskoj kulturi, koja je uglavnom povezana shinduističkom kulturom. Rasni i vjerski sklad smatraju se ključnim dijelom uspjeha Singapura i odigrali su važnu ulogu u izgradnji singapurskog nacionalnog identiteta.[102][103]
Kada je Singapur stekaonezavisnost odUjedinjenog Kraljevstva1963. godine, većina singapurskih građana bili su radnici migranti koji nisu imali namjeru trajno se nastaniti u Singapuru.[104] Postojala je i značajna manjina pripadnika srednje klase, lokalaca – poznatih kaoPeranakanci ili Baba-Nyonya – potomaka kineskih imigranata izXV. iXVI. vijeka. Uz iznimku Peranakanaca, koji su obećali svoju lojalnost Singapuru, većina radnika ostala je lojalna svojim domovinamaMalaji,Kini iIndiji. Nakon stjecanja neovisnosti, vlada je započela s namjernim procesom stvaranja jedinstvenog singapurskog identiteta i kulture.[104] Singapur danas ima reputacijudržave dadilje,[105][106] a vlada također veliki naglasak stavlja nameritokraciju, gdje se o nekom sudi na temelju njegovih sposobnosti.[107]
Književnost Singapura ili "SingLit" predstavlja korpus književnih djela Singapuraca, napisanih uglavnom na četiri službena jezika zemlje: engleskom, malajskom, mandarinskom i tamilskom. Sve se više smatra da Singapur ima četiri podgrupe umjesto jedinstvene nacionalne književnosti. Mnoga su značajna djela prevedena i objavljena u publikacijama poput književnog časopisaSinga, koji je izlazio tokom1980-ih i1990-ih, a čiji su urednici bili iEdwin Thumboo iKoh Buck Song, kao i u višejezičnim antologijama poput oneRhythms: A Singaporean Millennial Anthology Of Poetry (2000.), u kojoj su sve pjesme dostupne na sva četiri službena jezika. Brojni singapurski pisci kao što suTan Swie Hian iKuo Pao Kun napisali su djela na više od jednog jezika.[110][111]
Razvoj privatnih sportskih i rekreacijskih klubova započeo je još ukolonijalnom Singapuru uXIX. vijeku, a među klubovima osnovanim u to vrijeme bili su ikriket klub teplivački klub.[120] Danas su sportovi u zatvorenom i na vodi neki od najpopularnijih sportova u Singapuru. Država je naOlimpijskim igrama debitirala1948. godine, dok još nije bila nezavisna država, adizač utegaTan Howe Liang bio je prvi singapurski osvajač olimpijske medalje, osvojivši srebro naIgrama u Rimu 1960. godine.[121] Ipak, najveći singapurski olimpijski uspjeh došao je naOlimpijskim igrama u Riju 2016. godine, kada je plivačJoseph Schooling osvojio prvu zlatnu olimpijsku medalju za Singapur, pobijedivši u utrci na 100 metara leptir s novim olimpijskim rekordom od 50.39 sekundi.[122] Singapurski jedriličari imali su uspjeha na međunarodnoj sceni, a njihov tim iz klase optimist smatra se jednim od najboljih na svijetu.[123][124]
Unatoč svojoj veličini, zemlja je dominirala plivačkim mitinzima na Igrama jugoistočne Azije.Muška vaterpolska reprezentacija osvojila je2017. godine zlatnu medalju na Igrama 27. put, nastavljajući najduži niz pobjeda u singapurskom sportu.[125] Singapur je bio domaćin prvih Ljetnih olimpijskih igara mladih2010. godine, na kojima se 3,600 sportaša iz 204 zemlje natjecalo u 26 sportova.[126]Ženska stolnoteniska reprezentacija Singapura osvojila je srebrnu medalju naOlimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.[127][128] Postali su svjetski prvaci2010. godine, kada su pobijediliKinu na Svjetskom ekipnom prvenstvu u stolnom tenisu u Rusiji, prekinuvši 19-godišnji pobjednički niz Kine.[129] Godine2021.,Loh Kean Yew stekao je status "svjetskog prvaka" kada je osvojio zlato u badmintonu na BWF Svjetskom prvenstvu u pojedinačnoj konkurenciji za muškarce 2021., koji je jedan od najprestižnijih badmintonskih turnira uz badmintonske turnire Ljetnih olimpijskih igara.[130]
↑„Early History”. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Arhivirano izoriginala na datum 2006-04-27. Pristupljeno 14. 4. 2006.
↑„Founding of Modern Singapore”. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Arhivirano izoriginala na datum 2006-05-02. Pristupljeno 14. 4. 2006.
↑(en)Ho, Stephanie. „Battle of Singapore”. National Libray Board Singapore. Pristupljeno 20. 12. 2023.
↑Tan, Kevin Y.L. (2019). „Legislating Dominance: Parliament and the Making of Singapore's Governance Model”. The Limits of Authoritarian Governance in Singapore's Developmental State. Palgrave Macmillan. str. 264. DOI:10.1007/978-981-13-1556-5. ISBN978-981-13-1555-8.
↑Wong Choon Mei (6. 9. 2006.). „Singapore the most business-friendly economy in the world: World Bank”. Singapore News (Singapore: Channel NewsAsia). Arhivirano izoriginala na datum 2008-05-15. Pristupljeno 31. 1. 2008. »Singapore has been rated as the most business-friendly economy in the world. According to a World Bank-IFC report, Singapore beats previous winner New Zealand for the top spot in the 2005/2006 rankings while the United States came in third.«
↑„Singapore top paradise for business: World Bank”. Washington: AFP. 26. 9. 2007.. Arhivirano izoriginala na datum 2009-07-07. Pristupljeno 31. 1. 2008. »SINGAPORE once again topped the World Bank's ranks for the best place in the world to do business, and Egypt is the leader in reforms to invite more business, the World Bank said on Tuesday. 'For the second year running, Singapore tops the aggregate rankings on the ease of doing business' in 2006 to 2007, the World Bank said in releasing its 'Doing Business 2008' report. www.Singaporeian.com«
↑„Marina Barrage”. PUB. 23. 9. 2007.. Arhivirano izoriginala na datum 2008-06-10. Pristupljeno 2015-04-17.
↑76,076,1„Clean Water”. Ministry of the Environment and Water Resources, Singapore. Arhivirano izoriginala na datum 2006-10-03. Pristupljeno 14. 4. 2006.
↑B. H. Goh, Robbie (2009). „Christian identities in Singapore: religion, race and culture between state controls and transnational flows”. Journal of Cultural Geography (routledge) 26: 1–23. DOI:10.1080/08873630802617135. ISSN0887-3631.
↑Siddique, Sharon (1981). „Some Aspects of Malay-Muslim Ethnicity in Peninsular Malaysia”. Contemporary Southeast Asia3 (1): 76–87. DOI:10.1355/CS3-1E. JSTOR25797648.
↑104,0104,1Singapore, Curriculum Planning & Development Division (2015). Singapore : the making of a nation-state 1300–1975. Secondary Two, [Textbook]. Singapore. ISBN978-981-4448-45-1. OCLC903000193.
_zoom.svg)
.gif)
_and_the_corvette_RSS_Vigilance_(90)_are_underway_during_Cooperation_Afloat_Readiness_and_Training_(CARAT)_Singapore_2010.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.svg)
