Reka Sava je probila svoj današnji koridor, savladavši barijeru kod Podsuseda, otprilike pre deset hiljada godina, ili još jednostavnije rečeno na samom kraju poslednjeg ledenog doba. Tada se, nekada dugački i jedinstveni masiv razdvojio na tri manje geografske celine: Samoborsko gorje, Medvednicu i Kalnik. Od tog vremena do danas Sava je nataložila ogromne količine šljunka i peska celom svojom dolinom, a ponegde je debljina takvih naslaga i do četrdesetak metara. Nije dovoljno jasno pisanje nekih antičkih autora da se Dunav preko Save povezuje (spaja, uliva) sa Jadranskim morem.
Sava (osn. σα, σως ѕa, sos - jak, snažan, siguran), što je karakteristika ove velike reke. Sa sufiksom -ava, Sava je snažna reka koja boguZevsu (Dunavu) naliva nektar i hrani ga ambrozijom, da bi bio besmrtan i natprirodan. Od hidronima Sava vodi poreklo i ime Sabazios (Σαβαζιος), sa Save. U mitologiji,Sabazije je tračko-frižansko božanstvo. Njegov otac jeZevs, koji se u vidu zmije sjedinio sa Persefonom,Hadovom ženom u njegovim dvorima kraj reke Stiga. Boga Sabazija slavili su orgijastički ljudi, nalik naDionisa, posebno žene iz prostog naroda. Njegovo ime poistovećuje se sa današnjim gradom koji se zoveŠabac. Prvi put se imeŠabac pominje u petnaestom veku, u letopisu koji je sačuvan iz1476. godine. Tu stoji da se Šabac ranije zvao Zaslon, što bi značilo zaklon, po imenu nekog brega, gde je bila prvobitna lokacija grada. Ima tvrdnji, da se ime Šabac pominje i ranije, još1074. godine. Postoje teorije da je ime vezano za reku Savu, koja se i latinski zvala Sava, te mnogi smatraju da bi se pre trebalo zvati Sabacium. Po nekim autorima se smatra da je Grčkog porekla, jer Grci Savu zovu Saba, pa otuda Sabac, Šabas, Šabac. Po drugom mišljenju naziv grada potiče iz paleoglosologije Balkana, od naziva reke Save i boga Sabazija.
