Saloma (heb. שלומיתShlomit) je bilaIsusovaučenica koja se uzgred pominje uNovom zavetu, a o kojoj postoji bogato predanje uapokrifnim spisima.
Kanonskajevanđelja je pominju kao jednu od žena koje su posmatraleIsusovo razapinjanje, a potom nosilemiro da ga pomažu, zatekavši "mladića u belom" i praznu grobnicu. Ostali izvori opisuju Salomu kao jednu od Isusovih bliskih učenica, sa kojom je u više navrata vodio duboke filozofske razgovore, te pominju iranohrišćanske zajednice koje neguju tradiciju prenošenjaznanja od Salome.
Pravoslavna crkva je slavi kao jednu odmironosnica, trećenedelje oduskrsa. UKatoličkoj crkvi se Saloma poistovećuje saMarijom Kleopovom, te se slavi kaosveta Marija Saloma24. aprila.
Na aramejskom i arapskom jeziku Saloma (سلمة Salma ili Salomje سالومي ) znači mir. U nekim prevodima se javlja i oblik Solomija.
Saloma se u Novom zavetu zavetu pominje samo na dva mesta kod Marka.Jevanđelje po Marku prenosi da su Isusovo raspeće iz daleka posmatrale neke žene, među kojima i Saloma:
A iz daleka promatrahu i neke žene: među njima Marija Magdalena, Marija, majka Jakova Mlađega i Josipa, i Saloma, koje ga pratiše kad bijaše u Galileji i služahu mu, i mnoge druge koje dođoše s njim u Jerusalem.
– Jevanđelje po Marku, 15,40-41
Isto jevanđelje pominje Salomu i na drugom mestu, kao jednu od žena na Isusovom grobu, koje zatiču mladića u belom i praznu grobnicu:
I pošto prođe subota, Marija Magdalina, Marija majka Jakovljeva i Saloma kupiše mirise da dođu i da ga pomažu. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob, kada je sunce izišlo. I govorahu među sobom: ko će nam odvaliti kamen sa vrata groba? Pogledavši pak videše da je kamen odvaljen; beše, naime, vrlo velik. A kad uđoše u grob, videše mladića obučena u dugu belu haljinu kako sedi s desne strane i zaprepastiše se. No on im reče: ne plašite se. Tražite raspetoga Isusa Nazarećanina; vaskrsao je, nema ga ovde; evo mesto gde ga položiše. Nego idite, kažite njegovim učenicima i Petru da on ide pred vama u Galileju; onde ćete ga videti, kao što vam reče. I izišavši pobegoše od groba. Jer ih trepet i strah obuzeo; i nikome ništa ne rekoše; jer se bojahu.
– Jevanđelje po Marku, 16:1-8 (prevod Emilijan Čarnić)
Druga jevanđelja, opisujući iste događaje, ne pominju Salomu.Matejevo evanđelje prenosi da su Isusovo raspeće iz daleka gledale "mnoge žene" koje su išle za Isusom, od kojih imenuje samo "Mariju Magdalinu, Marija majku Jakovljevu i Josijinu i majku sinova Zevedejevih".[1] Na osnovu ovogaKatolička enciklopedija (1913) zaključuje da je Saloma iz Jevanđelju po Marku, verovatno „mati sinova Zevedejevih“, koja se pominje u Jevanđelju po Mateju.[2] Matej među ženama na Isusovom grobu pominje samo Mariju Magdalenu i „drugu Mariju“.[3]
UJovanovom jevanđelju se Saloma takođe nigde ne pominje. Na Isusovom raspeću se pominju sledeće žene: "mati njegova, sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina."[4] Na osnovu ovoga neki identifikuju Salomu kao sestru Isusove majke, odnosno njegovu tetku, a neki pak kao Mariju Kleopovu, pa se ona u crkvenoj tradicji naziva i sveta Marija Saloma.[5]
Hrišćanska tradicija je smatra suprugom Zebedeja i majkom apostolaJovana iJakova.[6]
Evanđelje po Tomi prenosi da je Isus boravio kod Salome, ležao na njenom krevetu i delio sa njom obrok:
Isus reče: "Dvoje će na jednom krevetu počivati, jedno će umrijeti, drugo živjeti."
Saloma reče: "Tko si ti, čovječe? Svalio si se na moj krevet i jeo za mojim stolom."
Isus joj reče: "Ja sam onaj koji dolazi iz onoga koji je isti. Dane su mi stvari moga Oca."
Saloma reče: "Tvoja sam učenica."Isus nastavi: "Zato kažem, kada je isti, pun je svjetla, no ako se podijeli, bit će ispunjen tamom."[7]
– Jevanđelje po Tomi, izreka 61.
Grčko evanđelje po Egipćanima (početak 2. veka), prenosi dijalog Isusa i Salome, koja je predstavljena kao njegova bliska učenica. Sačuvani delovi njihovog razgovora zastupajucelibat i povratak u androgino stanje. Iz njihovog razgovora se takođe vidi da je Saloma bila bez dece:
Saloma: "Dokle će ljudi umirati?"
Isus: "Dokle god žene budu rađale."
Saloma: "Onda sam dobro učinila što nisam rodila?"Isus: "Svaku biljku ti jedi, ali onu što ima gorčine ne jedi."[8]
Isto evanđelje prenosi još jedan fragment njihovog razgovora:
Saloma: "Kada će nam stvari o kojima te ispitujemo biti znane?"
Isus: "Kada zgazite haljine stida, i kada dva postanu jedno, a muško i žensko ni muško ni žensko."[8]
Dijalog Isusa i Salome je odjekivao uapokrifima 2. i 3. veka. Na njega su se posebno pozivali nekignostici koji prihvatajuseksualniasketizam kao sredstvo prekidanja kruga rođenja i smrti i prevazilaženja razlike između muškog i ženskog, omogućujući povratak na iskonsko androgeno stanje,[9] poputenkratita.[10]
U apokrifima se Saloma pominje kao jedna od žena koje Isus posebno pozdravlja odlazeći u smrt.Prvo otkrivenje po Jakovu prenosi da je Isus, pripremajući Jakova za svoju smrt, rekao:
„Kada govoriš ove reči, ohrabri ovu četvorku: Salomu, Mariju, Martu i Arsinoju.[11]
– Prvo otkrivenje po Jakovu, 41.
Ona takođe pominje među ženama koje su prve posetile Isusov grob. Apokrifna koptskaKnjiga vaskrsenja Hristovog, koja se pripisujeapostolu Batrolomeju, nabrajajući žene koje su posetile Isusovu grobnicu, navodi da je među njima bila „i Saloma, koja ga je iskušavala“.[12]
Čak i nehrićanski pisci2. veka pominju da postoji tradicija prenošenja znanja od „Salome učenice“, u zajednicama kao što suKarpokratijani, sledbeniciKarpokrata. Grčki filozofKels je oko178. godine pisao protiv raznih hrišćanskih zajednica, koje je video kao pretnju Rimskom državi. Njegova dela, sačuvana u fragmentima, pominju i sledbenike Salome:
Mogao bih takođe pomenuti one koji se nazivajuSimonijani poSimonu, i one koji se nazivaju Helenijani po Heleni, njegovoj pratilji. Postoje i hrišćanske sekte nazvane poMarselini,Karpokratovski hrišćani koji svoje korene vuku od Salome, i neki koji sledeMariju i drugi koji sledeMartu, i još neki koji sebe zovuMarkioniti po njihovom lideruMarkionu.“[13]
