Ribari iz BangladešaTunere uBakarcu.Ribarski brodSejšelski ribar sa ulovomRibari u BangladešuKineski ribar hvata ribu uz pomoć ptica kormorana.
Ribolov je aktivnostlovariba. Riječ ribolov se također koristi i za lov na druge životinje koje žive u vodi kao što su razneškoljke,rakovi,lignje,sipe,hobotnice,kornjače i drugekralježnjake, jedino se zakitove koristi pojamkitolov. Ribolov je stara i široko rasprostranjena aktivnost sa raznim tehnikama i tradicijama, ali i primjenom modernih tehnoloških pomagala.
Razlikujemosportski i komercijalni ribolov te slatkovodni i morski.
Športski ribolov na slatkim vodama regulirano je "Zakonom o slatkovodnom ribarstvu" te "Pravilnikom o športskom ribolovu u slatkovodnom ribarstvu". Navedeni tekstovi Zakona dostupni su na web stranicama "Narodnih novina".
Za obavljanje športskog ili rekreacijskog ribolova na određenom ribolovnom području ribiči kupuju dozvole od ovlaštenika ribolovnog prava koje vrijede samo na ribolovnoj zoni za koju ovlaštenik posjeduje ribolovno pravo. Ako su ovlaštenici zaključili ugovor o recipročnom pravu ribolova na terenima drugog ribolovnog društva, kupnjom dodatne, često jeftinije dozvole moguće je bavljenje športsko-rekreacijskim ribolovom i naribolovnom području tog društva.
Na području Republike Hrvatske postoji cca 120 ovlaštenika ribolovnog prava, iako je aktivnih športsko-ribolovnih udruga oko 450. Dozvole za ribolov izdaje "Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja" putem ovlaštenika ribolovnog prava.
Dozvole na obavljanje ribolova moguče je kupiti za sljedeća razdoblja:
* jedan dan (dnevna dozvola)
* tekuću kalendarsku godinu (godišnja dozvola)
Popis ovlaštenika ribolovnog prava ribiči mogu lako naći na web stranicama "Hrvatskog športskogribolovnog saveza".
Najčešće korištena oprema slatkovodnog ribolova uključuje štap sa rolom ili koturom te se izvodi sa nekoliko standardnih tehnika ribolova: Ribolov na dnu (grunt), ribolov plovkom, spinning (špinanje, varaličarenje) te mušičarenje. Najčešća lovina uključuje sljedeče riblje vrste:šaran,štuka, linjak,pastrva, deverika,som, babuška.
Sve vrste dozvola za rekreacijski ribolov (dnevne, višednevne i godišnje) mogu se kupiti kod ovlaštenih distributera, odnosnou područnim jedinicama "Ministarstva poljoprivrede, Uprave ribarstva"te putem njihovih web stranica. Napomenimo samo kako godišnje ribolovne dozvolemogu kupiti samo državljani Republike Hrvatske.
Na ove se oblike ribolova također na odgovarajući način primjenjuju odredbe drugih propisa kojima se uređujuribolovni alati i oprema, obavljanje ribolova te zaštita riba, glavonožaca, rakova i drugih vodenih organizama. Napomenimo da se novim Zakonom o športskomribolovu na moru, a kao direktiva Europske unije, 01.03.2014. povlače iz upotrebe dozvole za "mali ribolov", osim za posebne socijalnoosjetljive kategorije, ali samo do kraja 2014. godine.
U obavljanju ovog ribolova dozvoljena jeupotreba štapa i role. Vlasnici godišnjih dozvola smiju u ribolovu koristiti još i osti (do dva komada), napravu za lov velikog crva (do dva komada) te parangal (s ukupno do 100 udica uz posjedovanje posebne dozvole za ribolov parangalom). Sve vrste dozvola za športski ribolov na moru i dozvole za pridneni parangal športskim ribolovcima prodaje Hrvatski savez za športski ribolov na moru putem svojih članica.
Ribolovac kod ribolova na moru smije obavljati ribolov sljedećim vrstama ribolovnih alata:
odmetom, do dva komada, s najviše po tri udice na svakom odmetu;
kančenicom, do dva komada, s najviše po tri udice na svakoj kančenici;
povlačnim povrazom ili panulom, do dva komada, najviše po tri udice na svakoj panuli,
Ribogojstvo je privredna grana koja se bavi uzgojemribe u prirodnim (rijeka,jezero,more) ili veštačkim uslovima (ribnjak), kao i poboljšanjem ukupnog kvaliteta ribljeg fonda.
W. Jeffrey Bolster:The Mortal Sea. Fishing in the Atlantic in the Age of Sail. The Belknap Press, Cambridge 2012,ISBN978-0-674047655
Ingo Heidbrink:Deutschlands einzige Kolonie ist das Meer. Die deutsche Hochseefischerei und die Fischereikonflikte des 20. Jahrhunderts. Convent-Verlag, Hamburg 2004,ISBN978-3-86927-063-0
Antje Kahlheber:Die Erschöpfung der Weltmeere. Spektrum der Wissenschaft, November 2004, S. 60–68,ISSN0170-2971
Mark Kurlansky:Kabeljau – Der Fisch, der die Welt veränderte. Claassen, München 1999,ISBN3-546-00158-3
Heide Hüster Plogmann (Hrsg.):Fisch und Fischer aus zwei Jahrtausenden. Römermuseum, Augst 2006,ISBN3-715-10039-7
Peter C. Mayer-Tasch:Meer ohne Fische? Profit und Welternährung. Campus, Frankfurt/Main 2007,ISBN3-593-38350-0
Hans-Peter Rodenberg und Gudrun Pawelke:See in Not. Die größte Nahrungsquelle des Planeten: eine Bestandsaufnahme. Marebuchverlag, Hamburg 2004,ISBN3-936384-49-5
Richard Ellis:Der lebendige Ozean. Nachrichten aus der Wasserwelt. Marebuchverlag, Hamburg 2006,ISBN3-936384-94-0
Kai Kaschinski:Auf der Jagd nach dem letzten Fisch. Ernährungssicherheit und Überfischung als globale Probleme. In: Förderkreis Waterkant:Waterkant, Heft 3/11, S. 29–32, Emsdetten 2011,ISSN1611-1583
Lars Schmitz-Eggen:Das Schicksal der Hoheweg. 8. November 2006: Katastrophe in den Nordergründen. Books on Demand, Norderstedt 2009,ISBN978-3-8391-1996-9
Hochseefischerei: Im Orkan vor Grönland auf Rotbarsch. Geo (Zeitschrift) 12/1976 Seite 36–52. Verlag Gruner + Jahr, Hamburg
Herausgegeben unter Mitwirkung namhafter Fischereifachleute:Illustriertes Fischerei-Lexikon. Verlag J. Neumann, Neudamm 1936,DNB-Info
