Radoš Novaković (13. jul1915,Prokuplje,Srbija –11. januar1979,Beograd,Jugoslavija) bio jesrpski reditelj. Diplomirao je1938. godine naPravnom fakultetu u Beogradu, a1941. god. apsolvirao na Odseku za pozorište pri Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Kao vrstan intelektualac ipoliglota preveo je mnoge drame, pisac je mnogih eseja iz oblasti teorije filma kao i jedinstvene knjige „Istorija filma“ jer je to bila prva knjiga te vrste pisane na srpskom jeziku.

Od1961. god. se bavio pedagoškim radom kao profesor filmske režije na Akademiji za pozorište, fim, radio i televiziju u Beogradu (sadašnjemFakultetu dramskih umetnosti) na kojoj je bo jedekan irektor.

I ako levičar po opredeljenju, i učesnik i prvoborac uDrugom svetskom ratu, kao umetnik kosmopolita bio je neshvaćen u komunističkom društvu i često u sukobu sa vladajućom vrhuškom. Što je rezultiralo pokušajem brisanja njegovog rada (kao što su filmovi „Sofka“ i „Pesma s Kumbare“) i ličnosti. I između ostalog pokušaj brisanja činjenice da je on osnivač „Ateljea 212“ u zgradi „Borbe“ 12.novembra 1956.godine.

Radoš Novaković je unukStojana Novakovića.

• „Sofka“ (1948)
• „Dečak Mita“ (1951)
• „Voz 05-011“ (1953)
• „Daleko je sunce“ (1953)
• „Krvavi put“ (1955) (U kooprodukciji sa Norveškom)
• „Pesma s Kumbare“ (1955)
• „Vetar je stao pred zoru“ (1959)
• „Pesma“ (1961)
• „Opetacija Ticijan“ (1963)
• „Portait in Terror (1963)
• „Bekstva“ (1968)

• Radoš Novaković na sajtuIMDb

• Rođeni 1915.
• Umrli 1979.
• Srpski režiseri