RNK polimeraza (RNAP,RNApol,DNK zavisna RNK polimeraza) jeenzim koji formiraRNK. Ućelijama, RNAP je neophodna za formiranje RNK lanaca koristeći DNKgene kao templete u procesutranskripcije. RNK polimeraze su esencijalne za život i prisutne su u svim organizmima i mnogimvirusima. U hemijskom smislu, RNAP jenukleotidil transferaza kojapolimerizujeribonukleotide na3' kraju RNK transkripta.[1]
RNAP su nezavisno otkrili Samuel B. Ves, Odri Stevens, i Džerard Harvitc1960.[2] Do tog vremena polovina Novelove nagrade za medicinu (1959.) je bila dodeljenaSevero Očoi za otkriće enzima za koji se smatralo da je RNAP,[3] ali se kasnije ispostavilo da jepolinukleotidna fosforilaza.
Nobelova nagrada za hemiju2006. je dodeljenaRodžeru D. Kornbergu za kreiranje detaljne molekulske slike RNK polimeraze tokom raznih stupnjeva transkripcionog procesa.[4]
Kontrola procesagensketranskripcije utiče na obrasceekspresije gena i, stoga omogućavaćeliji da se adaptira na promene sredine, obavlja specijalizovane uloge u organizmu, i održava osnovne metaboličke procese neophodne za opstanak. Iz tog razloga aktivnost RNAP je dugotrajna, kompleksna i visoko regulisana. U bakterijiEscherichia coli, postoji više od 100transkripcionih faktora koji modifikuju aktivnost RNAP je bilo identifikovano.[5]
RNAP može da iniciratranskripciju na specifičnim DNK sekvencama poznatim kaopromoteri. Ona zatim proizvodi RNK lanac, koji jekomplementaran sa templetom DNK lanca. Proces dodavanjanukleotida na RNK lanaca je poznat kao produžavanje. Kod eukariota, RNAP može da formira lance sa 2.4 milionanukleotida (puna dužina genadistrofina). RNAP preferentno otpušta svoj RNK transkript na specifičnim DNK sekvencama kodiranim na kraju gena, poznatim kaoterminatori.
RNAP produkti su:
