 |
| OpereRiharda Vagnera |
Prsten Nibelunga (nem.Der Ring des Nibelungen) je ciklus od četiriopere nemačkog kompozitoraRiharda Vagnera. Opere su inspirisanegermansko-nordijskom mitologijom i vikinškim epovima. Naslov se nekad prevodi i „Nibelungov prsten“, odnosno „Nibelunški prsten“.
Opere ciklusa su:
Prsten Nibelunga je pisan po uzoru na drevne grčke dramaturge, koji su ciklično pisali tritragedije iigru satira. Ciklus predstavlja Vagnerovo najambicioznije i najmonumentalnije delo, koje je pisao u periodu od dvadeset šest godina (1848-1874) i u kojem je stremio da u potpunosti ispuni svoju ideju o „sveukupnoj umetnosti“ (nem.Gesamtkunstwerk). Izvođenje sve četiri opere skupa traje oko 15 sati.
Vagneru je ideja za operu zasnovanu na starogermanskoj paganskoj mitologiji došla još1848. godine, kada je komponovao „Loengrina“. Hteo je da napiše jednu epsku operu o Zigfridu, koja bi se zvala „Zigfridova smrt“; dugačka priča o nastanku prstena i njegovoj kletvi trebalo je da bude razjašnjena na početku opere u sceni sa Nornama. Međutim, Vagner je ubrzo shvatio da ogromni zaplet ne može da se odvije za samo jedno veče, pa je odlučio da napiše dve opere: „Mladi Zigfrid“ i „Zigfridova smrt“. Naposletku, dodao je još dve opere: „Rajnsko zlato“ i „Valkiru“; „Mladi Zigfrid“ je postao „Zigfrid“, a „Zigfridova smrt“ je prekrštena u „Sumrak bogova“.
Pošto je nakon ustanka uDrezdenu prognan uŠvajcarsku (prethodno postavši mladohegelovac), Vagner je na hrišćansko-feudalnu tematiku „Loengrina“ počeo da gleda kao na nešto što je prevazišao; u pismu jednom svom prijatelju napisao je kako delo koje upravo piše („Prsten“) predstavlja, i za njega samog, znak da je izuzetno napredovao[1]. Takođe je zanimljivo da simboli kojeLoengrin predaje na kraju te opere (mač, rog i prsten) postaju i obeležja Vagnerovog novog junaka, Zigfrida.
Libreto za „Sumrak bogova“ prvi je napisan, mada je kasnije najviše menjan (jer Vagner nikako nije mogao da se opredeli koji kraj da izabere). Sva libreta su završena do 1853. godine, kada je počeo da komponuje muziku. Tada je i iskovao termin „muzička drama“. Delo su inspirisali najvišeGeorg Vilhelm Fridrih Hegel iLudvig Fojerbah, a radnja se prevashodno tumači kao kritikakapitalizma i stremljenja ka moći. Izvori su „Pesma o Nibelunzima“, „poetska Eda“ isaga o Velzunzima. Godine1854, međutim, Vagner se upoznao sa delomArtura Šopenhauera, koja je imala izuzetan uticaj na njega. Vagner je shvatio da se optimizam „Prstena“ i njegova zaokupljenost materijalnim stvarima slabo uklapaju u Šopenhauerovu filozofiju, pa je1857. godine prestao s radom na tetralogiji da bi napisao dva velika šopenhauerovska dela: „Tristana i Izoldu“ i „Majstore pevače iz Nirnberga“. Tek je1869. godine nastavio s radom na „Prstenu“ i završio ga uz velike muke do1874. godine.
Kraj ciklusa je Vagneru zadavao najteže muke. Zna se da je osmislio bar šest ili sedam mogućih završetaka; u originalnoj verziji iz1848. ne spominje se propast bogova: oni bivaju iskupljeni jerZigfrid, kaoHrist, na sebe uzima njihov greh i gine, a na kraju biva uzdignut u Valhalu. Vagner je ubrzo odbacio ovaj kraj i shvatio da bogovi moraju da stradaju zbog svojih grehova. Vagneru se najviše dvoumio između fojerbahovskog i šopenhauerovskog kraja (u prvom, bogovi nestaju, a čovečanstvom zavlada ljubav; u drugom, Brunhilda prevazilazi ciklus ponovnog rođenja i postiženirvanu). Naposletku, Vagner se nije odlučio za fojerbahovsku verziju, ali bez tih stihova; šopenhauerovsku poruku trebalo je da prenese sama muzika.
Radnja je zasnovana na različitim germanskim i vikinškim sagama i epovima, koje je Vagner povezao u jedinstvenu celinu i dodao još neke elemente u zaplet. Dela iz kojih je preuzeta radnja su vikinškaEdda iVölsunga saga,Thidrekssaga, i srednjovekovna nemačka pesmaNibelungenlied (Pesma o Nibelunzima).
Primarni motivi ciklusa su ljubav i potraga za moći.
Zaplet počinje uRajnskom zlatu (koje Vagner naziva „uvodnom večeri“; ostale opere su prvo, drugo i treće veče), kada patuljak Alberih, odrekavši se ljubavi, krade čarobno zlato iz Rajne i od njega kuje prsten koji će onom ko ga nosi dati vlast nad čitavim svetom. Prsten Alberihu oduzima bogVotan, čije stremljenje ka prevazilaženju sopstvenih ograničenja pokreće radnju i na kraju dovodi do neminovnog kraja bogova i spaljivanjaValhale.
Za detaljniji sinopsis pogledajte članke o pojedinačnim operama.
Svaka čin ovih opera trebao je da predstavlja jedinstvenu, neprekinutu muzičku celinu. Takođe, uPrstenu je Vagner u velikoj meri koristiolajtmotive (nem.Leitmotiv iliGrundtheme). Lajtmotiv su koristili i drugi kompozitori pre Vagnera, ali njihova uloga uPrstenu je jedinstvena. Lajtmotiv je muzički „potpis“ nekog lika opere, neke radnje, emocije ili situacije. Na taj način Vagner slušaocu približava dramsko i muzičko značenje zbivanja na sceni.
UPrstenu Nibelunga postoji ogroman broj lajtmotiva, koji je mogu javljati individualno ili grupisano. Primer lajtmotiva jeste motiv kletve Prstena: taj motiv čujemo kada uRajnskom zlatu Alberih baca kletvu na Prsten; isti muzički motiv čujemo i kada, u prvom činuSumraka bogova, Alberihov sin Hagen pozdravlja Zigfrida. Iako slušaoc još uvek ne zna da je Hagen Alberihov sin, lajtmotiv mu govori da su njih dvojica na neki način povezani.
Velzunzi su potomci Votana i smrtnice.
Valkire su devojke-ratnice, kćeri Votana i Erde.
Rajnske kćeri su vodenenimfe koje čuvaju rajnsko zlato.
Nibelunzi su rasapatuljaka koja nastanjuje Nibelhajm.
URajnskom zlatu se koristi i 6harfi i 18nakovanja. Nekoliko puta tokom ciklusa se koristi mašina za grmljavinu.
Na insistiranje Vagnerovog patrona, bavarskog kralja Ludviga,Rajnsko zlato iValkira su izvedeni u Narodnom pozorištu uMinhenu 1869. i 1870., iako je Vagner želeo da sve četiri opere izvede zajedno. Zato je odlučio da završetakZigfrida ne objavi odmah.
Vagner je shvatio da mora da izgradi posebno pozorište za izvođenjaPrstena, jer je ciklus bio tehnički izuzetno teško izvodljiv u običnim pozorištima. Zato je 1871. godine odlučio da u gradićuBajrojtu kraj Minhena izgradi svoje pozorište. Počeo je da skuplja novac, ali sa malo uspeha; problem finansija je rešen tek pošto je kralj Ludvig odlučio da pokrije troškove izgradnje.
Bajrojtsko pozorište je otvoreno 1876., a prvo kompletno izvođenjePrstena je trajalo od 13. do 17. avgusta te godine. Dirigovao jeHans Rihter.
