Ćelijska strukturabakterije, člana jednog od dva domena prokariotaPoređenja Eukariota i Prokariota
Prokariotske ćelije (grč. pro = pre; karyon = jedro;pre jedra[1]) su male, jednostavne građe, opkoljenećelijskim zidom imembranom, a nemajujedro niti ćelijskeorganele, osimribozoma.[2] Njihov genetički materijal (DNK) se nalazi slobodan, u delucitoplazme koji se nazivanukleoid (sličan jedru, zato što nije odvojen membranom od ostalog dela citoplazme). DNK je u obliku prstena (kružna DNK), i najčešće jedna prokariotska ćelija ima jedan molekul DNK (jedankromosom). Molekul DNK je vezan zaproteine, ali ta veza nije tako čvrsta i stabilna kao kodeukariota. Nukleoid je veoma dinamična struktura, što je verovatno povezano sa time da se prokariotske ćelije dele na svakih 15-20 minuta. Razmnožavaju se prostomćelijskom deobom (amitozom).Mitoza imejoza kod njih ne postoje.[3]
Pored toga što nema pravo, diferencirano jedro, prokariotska ćelija ne sadrži ni ćelijske organele, osim ribozoma u kojima se sintetišu proteini. Ribozomi prokariota su sitniji od eukariotskih i označavaju se kao 70S (S je koeficijentsedimentacije, tj. taloženja, koji određuje veličinu i oblik nekog molekula; naziva se još i Svedbergova konstanta). Iako je bez ćelijskih organela ova ćelija obavlja slične funkcije kao i eukariotska i to u određenim delovima ćelije.Ćelijsko disanje obavlja se pomoću nizaenzima (respiratorni lanac enzima) koji su vezani za ćelijsku membranu. Osim toga za membranu je, najmanje na jednom mestu, vezana DNK, a vezani su i enzimi koji učestvuju ureplikaciji i deobi. Da bi se ukupna površina membrane povećala, a time i intezitet procesa vezanih za nju, dolazi do obrazovanja uvrata membrane nazvanihmezozomi. Kodcijanobakterija, koje mogu da obavljaju fotosintezu, za uvrate membrane su vezanipigmenti i enzimi koji učestvuju ufotosintezi.
Ćelijski zid je jedinstven po sastavu jer sadržimuramijsku kiselinu (ili murein). Za razliku od biljaka eukariota, prokariotski ćelijski zid nikada ne sadržicelulozu. Prokariotskim organizmima pripadajubakterije i modrozelene alge (cijanofite), dok su svi ostali organizmi, bilo jednoćelijski, bilo višećelijski, eukarioti.
