Procesor (mikroprocesor, µP ili uP) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnihtranzistora na jednomčipu (poluprovodničkom integralnom sklopu). Centralni procesor je mozak svakogračunara, iako centralni procesor (CPU - Central Processing Unit) nije jedini procesor, njega imajugrafička kartica (GPU),zvučna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).
Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama milionatranzistora koji su smešteni u jednomčipu. Prvi put takvo nešto je uspelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici prvi put uspeli da u jedančip smeste silnaintegrisana kola itranzistore, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el.energije.
Procesor obrađuje i izvršavamašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru jeasemblerski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
Na slici je pokazan najjednostavniji mogući procesor gde je moguće objasniti principe rada procesora iako se radi o veoma softisticiranom delu računara (ako ne i najkomplikvaniji). Glavni delovi procesora su:
Posle obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobivaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.
