Izbor za Pesmu Evrovizije (engleski:Eurovision Song Contest,francuski:Concours Eurovision de la Chanson), prvi put održan1956. godine, godišnji je festival zabavne muzike takmičarskog karaktera sa velikim brojem zemalja obuhvaćenim televizijskim i radio prenosom, u kojem učestvujuizvođači iz brojnih zemalja čiji su nacionalni televizijski emiteri aktivni članoviEvropske radiodifuzne unije.
Svaka nacionalna televizija-učesnik takmičenja bira (nacionalnim izborom otvorenog ili zatvorenog tipa, internim izborom ili drugačije) pesmu koja se kao predstavnik svoje zemlje izvodi uživo u direktnom televizijskom prenosu i zatim dodeljuje poene po njima najboljim pesmama, čijim se sabiranjem određuje pobednik takmičenja.
Ime festivala vezano je za televizijsku distributivnu mrežuEvrovizija (naziv pod kojim se danas najčešće podrazumeva sama Pesma Evrovizije) Evropske unije za radiodifuziju koja pokriva potencijalnih milijardu gledalaca.[1][2][3] Pesma Evrovizije je jedan od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i najgledaniji ne-sportski program na svetu, čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na oko 200 miliona.[4][4][5][6] Osim u Evropi, ovaj program je putem radija i televizije prenošen i u zemljama na svim drugim naseljenim kontinentima.[7] Prvi put je 2015. godine šou prenošen uživo putemYouTube kanala.[8] Pesma Evrovizije je 2015. godine ušla uGinisovu knjigu rekorda kao godišnji takmičarski televizijski program koji se najduže emituje.[9] Takmičenje je održano svake godine od 1956. godine, osim 2020. godine kada je takmičenje otkazano zbogpandemije virusa korona.
Evropska unija za radiodifuziju osmislila je Pesmu Evrovizije na predlogMarsela Bezensona sa sastanka uMonaku1955,[10] po uzoru na uspešni pilot-projekat, sada čuveniMuzički festival u Sanremu.[11] Bio je to još jedan mali pokušaj u nizu takvih, u istom periodu kad je osnovana i samaEvropska zajednica za ugalj i čelik, da se posleratna (zapadna) Evropa napokon okrene razumevanju i saradnji. U ovim ranim danima televizije, povezivanje brojnih zemalja u široku međunarodnu mrežu je viđeno i kao veoma ambiciozni tehnološki eksperiment: satelitska televizija nije postojala, amreža Evrovizije se sastojala od zemaljskemikrotalasne mreže.[12] Izraz „Evrovizija” zamrežu Evropske unije za radiodifuziju je prvi put upotrebio britanski novinar Džordž Kempi uLondon ivning standardu1951.[13]
Festival je u početku bio poznat kaoEurovision Grand Prix (fra: „Velika nagrada Evrovizije”), prema imenuLe Grand-Prix Eurovision de la Chanson Européenne koje je korišćeno u frankofonim zemljama,[15] dok nije zamenjeno sadašnjimContest („takmičenje”). Mreža Evrovizije se koristi i za međunarodne prenose brojnih informativnih i sportskih programa, kao i drugih specijalizovanih programa koje organizuje EUR.[16] Pesma Evrovizije je daleko najpoznatija među njima, zbog čega je odavno postala sinonim sa imenom „Evrovizija”.
Format Pesme Evrovizije se razvijao tokom vremena, ali su osnovne postavke uvek bile slične. Zemlje učesnice, odnosno emiteri članovi EUR,biraju pesme predstavnice na takmičenju, koje se u auditorijumu u gradu domaćinu izvode uživo u televizijskom programu koji se putemevrovizijske mreženeposredno prenosi istovremeno u svim zemljama.Mesto održavanja takmičenja bili su, ranije, televizijski studiji, pozorišne ili koncertne sale ili, u novije vreme, velike arene, ali uvek uz prisustvo festivalske publike. Pesme Evrovizije održavaju se po pravilu na lascivno opremljenim i osvetljenim grandioznim pozornicama, koje se danas postavljaju nedeljama pred takmičenje,[17] i čiji se izgled ponekad opisuje izrazom „all balls out” (sr. „sve na sunce”). Posle kraće uvodne sekvence i programa otvaranja takmičenja, uvod u program gledaocima i publici obave jedan ili više poznatih voditelja iz zemlje domaćina, koji gledaocima žele dobrodošlicu na zvaničnim jezicima festivala,engleskom ifrancuskom. Tradicionalno je ceo program vođen naizmenično na oba jezika, mada se danas mahom koristi samo engleski.
Zatim se prelazi naizvođenje uživo pesama učesnica. Izvođenju svake pesme prethodi kratka „razglednica”: dok bi se u ranijim izdanjima svakom razglednicom bi se predstavila zemlja čija će pesma biti izvedena, u novijoj praksi se u „razglednici” predstavlja zemlja domaćin, kao vrsta reklame za turističku destinaciju. Posle svih pesama, sledi podsećanje publike kratkim isečcima na sva izvođenja, nakon čega se ostavlja vremenski interval zaglasanje u kojem svaka zemlja odlučuje kojim će pesmama iz drugih zemalja dodeliti svoje poene. Način dodeljivanja glasova se menjao vremenom između glasanja stručnih žirija i glasanja gledalaca; počevši od2016, poeni svake zemlje se dodeljuju tako da žiri iteleglasanje imaju svoje posebne poene. U pauzi od izvođenja svih pesama i rekapitulacije isečaka do objavljivanja rezultata glasanja izvodi seposeban nastup, koji priprema zemlja domaćin po svom izboru.
Nakon pauze, u polufinalima, domaćini objave kojih 10 zemalja su prošle u finale, dok u finalu, zemlje redom u direktnim uključenjima saopštavaju glasove svojih članova stručnog žirija. Na te glasove se dodaju glasovi publike iz zemalja učesnica, čijim sabiranjem se dobijapobednik takmičenja, čijim repriznim izvođenjem se završava prenos. Pobednik dobija, pre svega, sam prestiž pobede, kojeg prati i specijalan stakleni trofej, dok se pobednička zemlja poziva da budedomaćin takmičenja naredne godine.
Finalno veče Pesme Evrovizije se tradicionalno održava u prolećno subotnje veče, sa početkom u 21 čas posrednjoevropskom letnjem vremenu. Obično se bira subota u maju, mada je bilo i godina da je takmičenje održavano u četvrtak (1956) ili već u martu. Velikoj večeri prethodievrovizijska sedmica proba, konferencija za štampu i druženja. Od2004. godine, zbogsve većeg broja zemalja koje su želele da učestvuju, uvedeno je i kvalifikaciono veče, poznato kaopolufinale, koje je održavano u četvrtak pred finale (2004, u sredu pred finale). Sa prelaskom na format dve polufinalne večeri2008, one se održavaju u utorak i četvrtak pred finalno veče.[nedostaje referenca]
Mapa Evrope, severne Afrike i zapadne Azije; Evropski radiodifuzni prostor je označen crvenom bojom.Učešće zemalja od 1956:
Učešće bar jednom
Bez učešća, iako sa pravom da učestvuje
Učešće planirano, ali bez nastupa
Učešće u svojstvu dela druge države, bez samostalnog učešća
Pedeset dve zemlje su učestvovale makar jednom. Svi aktivni članovi Evropske radiodifuzne unije dobijaju poziv za učešće svake godine, dok pridruženi članovi (kao što jeAustralija) moraju da dobiju specijalnu pozivnicu kako bi učestvovali. Zemlje aktivnih članova moraju pripadati Evropskom radiodifuznom prostoru, ili biti članoviSaveta Evrope.[18] Evropski radiodifuzni prostor definiše Međunarodna unija za telekomunikacije kao:
„Evropski radiodifuzni prostor” ograničava na zapadu zapadna granica Regiona 1 Internacionalne telekomunikacione Unije, na istoku meridijan 40° istočno od Griniča, i na jugu paralela na 30° s. g. š. Jermenija, Azerbejdžan. Gruzija i Ukrajina, kao i teritorije Iraka, Jordana, Turske i Sirije izvan ovih granica su deo ovog prostora.[19][20]
(Zapadna granica „Regiona 1” je linija povučena zapadno od Islanda sredinomAtlantskog okeana.[21])
Aktivni članovi ERU su emiteri čiji su programi dostupni (praktično) svoj populaciji zemlje u kojoj im je sedište, i ispunjavaju dodatne uslove, poput značajne samostalne produkcije i (ispunjavane) obaveze proizvodnje programa za sve segmente društva, koji ocrtavaju prirodu nacionalnog emitera (u kontrastu sa čisto komercijalnim emiterom).[nedostaje referenca]
Na ovaj način, prostor zemalja koje se mogu prijaviti za učešće na Pesmi Evrovizije uključuje i vanevropske države kao što suIzrael,Maroko,Tunis,Alžir,Egipat,Liban,Libija iJordan,[22] ali od ovih zemalja do sada su učestvovali jedino Izrael (najveći broj godina od1973) i Maroko (jednom,1980). Liban trebalo da nastupi prvi put2005, ali se povukao (značajno posle roka) nakon odbijanja da prenosi nastup izraelskog predstavnika. Tunis je trebalo da ima svoj debi1977. godine i da nastupa pod rednim brojem četiri. Veruje se da Tunis ne želi da učestvuje zbog prisustva Izraela, a tunižanski javni servis (ERTT) je 2007. izjavio „da neće učestvovati u bliskoj budućnosti zbog zahteva vlade”.[23][24]
Ako aktivan član želi da učestvuje, on mora ispuniti uslove iz pravilnika takmičenja, koji se sačinjava za svaku godinu; trenutno to je plaćanje ERU naknadu za učešće do zadatog roka.
Australija je pozvana 2015. godine kao specijalna gošća povodom jubilarnog 60. izdanja Pesme Evrovizije iako ne pripada Evropskom radiodifuznom prostoru, ali je priključeni član i više godina prenosi takmičenje. Te godine je ERU promenila pravila tako da je dozvoljeno da pozovu pridružene članice ERU na takmičenje ako žele. Naredne godine je potvrđeno da će Australija ponovo učestvovati.[25]
Svaka zemlja šalje po jednu pesmu koja će je predstavljati date godine; jedini izuzetak bilo je prvo izdanje,1956. godine, kada su svaku zemlju predstavljale po dve pesme. Pravila Pesme Evrovizije nalažu da pesma učesnica ne može biti pesma koja je na bilo koji način objavljena, komercijalno, izvedena na koncertu i sl. pre prvog septembra prethodne godine (na primer za Pesmu Evrovizije 2021, to bi bio 1. septembar 2020),[26] čime se obezbeđuje da se na festivalu pojave nove originalne pesme, ne postojeće uspešne pesme koje je publika slušala već nekoliko godina. Pesme ne smeju biti ni obrade niti koristiti motive drugih pesama.
Načinizbora predstavnika na Pesmi Evrovizije stvar je svake zemlje posebno: emiter može predstavnika i/ili pesmu odabrati internom odlukom, ili može biti održano javno takmičenje otvorenog (pesme pristižu nakonkurs) ili zatvorenog (pesme dostavljaju kompozitori po pozivu) tipa, formata nacionalnog festivala ili televizijske emisije, sa jednim ili više izvođača, u kojem gledaoci teleglasanjem, članovi žirija ili kombinovano biraju između pesama kandidata. Najčešće se koristi format javnog takmičenja, poznatog kaonacionalno finale, koji ohrabruje i Evropska unija za radiodifuziju, budući da generiše višepubliciteta za Pesmu Evrovizije.
Nacionalna finala nekih zemalja su velika kao, ili čak veća, od same Pesme Evrovizije, a često im prethodi i nekoliko kvalifikacionih polufinala sličnog formata.
Grafički dizajn u Beču tokom Pesme Evrovizije 2015.
Izraz „evrovizijska sedmica” se odnosi na nedelju tokom koje se održava Pesma Evrovizije. Kako je Pesma Evrovizije živi program, od učesnika se očekuje da, pored proba u svojoj zemlji, nekoliko puta isprobaju svoj nastup i na evrovizijskoj sceni kako bi sve teklo po planu u živom prenosu. Ove probe se održavaju nekoliko dana pre večeri koje se prenose, zbog čega delegacije, a stoga i novinari i obožavatelji, u grad domaćin pristižu veliki broj dana pre samog takmičenja, i događaji vezani za Pesmu Evrovizije traju daleko duže od nekoliko sati televizijskog prenosa. Delegacije odsedaju u zvanično akreditovanim hotelima, odakle izvođače i njihove pratioce do i od mesta održavanja takmičenja prevoze šatl autobusi.
Svaki od emitera učesnika određuje predvodnika delegacije, čiji je zadatak da koordiniše kretanja svojih delegata i koji nastupa kao predstavnik svoje zemlje u Evropskoj uniji za radiodifuziju za sva pitanja vezana za Pesmu Evrovizije.[27] Delegaciju čine izvođači, tekstopisci, kompozitori, zvanični predstavnici za štampu, kao i dirigent, ukoliko se te godine koristi orkestar, i ako ga pesma koristi (što nije bio slučaj od 1999). Svaki emiter može, ukoliko želi, poslati i komentatora kao člana delegacije, koji tokom prenosa daje komentar za televizijski i radio prenos za tu zemlju. Komentatori prenose iz kabina posebno namenjenih za tu svrhu, koje se nalaze uz rub arene, izapublike.
Po tradiciji, delegacije su pristizale u nedelju pred takmičenje, kako bi bile prisutne na početku proba u ponedeljak ujutro. Međutim, od uvođenja polufinala i rasta broja zemalja učesnica, od 2004. godine prve probe počinju tokom nedeljepre evrovizijske sedmice, uz zasebne kalendare za probe zemalja koje učestvuju u polufinalu, čije probe počinju ranije, i zemalja direktno plasiranih u finale.[28] Tako, počevši od uvođenja dva polufinala 2008, „evrovizijska sedmica” zapravo počinje pune dve sedmice pre velikog finala.[nedostaje referenca]
Konferencija za štampu francuske delegacije 2016.
Nakon probe svake zemlje, delegacija se u sali za pregledanje snimaka sastaje sa umetničkim direktorom programa, gde pregledaju snimke upravo izvedenih proba, diskutuju o uglovima kamera, osvetljenju i koreografiji, sa ciljem da ostvare najveći estetski efekat na televiziji. Ovo je i prilika za šefa delegacije da televiziji-domaćinu saopšti eventualne posebne zahteve za nastup. Nakon ovog sastanka, delegacija (prema planiranom rasporedu) drži konferenciju za štampu, gde akreditovani novinari mogu postavljati pitanja, a neretka su i izvođenja uživo i „specijalni nastupi” kojima se želi privući pažnja.[28] Probe i konferencije za štampu se održavaju paralelno; tako da dok jedna zemlja razgovara sa novinarima, druga izvodi probu u auditorijumu. Domaćin obezbeđuje informativnu službu, koja sastavlja štampani sažetak pitanja i odgovora sa konferencija za štampu i dostavlja ih u novinarske sandučiće.
Dan pre polufinalnih večeri se održavaju dve generalne probe (sa punom koreografijom i publikom sa plaćenim ulaznicama). Na osnovu druge od te dve probe, žiri daje svoje glasove u polufinalima. To se radi da bi se sprečilo nameštanje glasova žirija posle pristizanja rezultata teleglasanja, da bi se olakšao pritisak da se svi glasovi procesuiraju od jednom i da bi se imalo vremena da se ti glasovi verifikuju i po potrebi ponište. Završne generalne probe se rade na prepodne dana polufinala i poznati su pod imenom "porodični šou" jer porodice sa decom mogu da prisustvuju zbog ranog vremena početka. Kada su poznati učesnici finalne večeri, održavaju se dve generalne probe u petak (na drugoj žiri daje svoje glasove, tj. veče žirija) i završna generalna proba u subotu popodne (porodični šou), pred veliko finale u subotu uveče.
Organizatori zadržavaju mogućnost da, u slučaju da tokom direktnog prenosa bilo koje takmičarske večeri nešto krene ozbiljno nepredviđenim tokom, zamene u odgovarajućem trajanju prenos snimkom sa generalne probe (večeri žirija) koja je obavljena dan pre.
U ponedeljak evrovizijske sedmice se tradicionalno održavagradonačelnikov prijem, koji se obično održava u svečanoj sali gradske administracije u centru grada. Na ovu proslavu dobrodošlice su pozvane sve delegacije i obično je prate muzika uživo, zakuska i piće kao i, u novije vreme,vatromet.[29]
Nakon polufinala i velikog finala organizuju se žurke, bilo u prostoru u okviru kompleksa u kojem se održava takmičenje ili u drugom pogodnom prostoru u gradu. Svake večeri evrovizijske sedmice se održavaEvroklub, noćni klub na evrovizijsku temu, u koji se poziva sve akreditovano osoblje.
Tradicionalno, tokom evrovizijske sedmice mnoge delegacije su, pored zvaničnih, organizovale i svoje žurke, često u zajedničkoj organizaciji nekoliko zemalja. Međutim, u novije vreme trend ide ka centralizaciji ovih aktivnosti i održavanju proslava u Evroklubu.[29]
Sistemi glasanja korišćeni na Pesmi Evrovizije menjali su se kroz istoriju takmičenja. Današnji sistem je u upotrebi od2023. godine, i predstavlja varijantupozicionog glasanja. U finalu u svakoj zemlji žiri i publika dodeljuju odvojen set poena po tradicionalnoj evrovizijskoj šemi 12,10,8,7,6,5,4,3,2 i 1 poen za svojih 10 omiljenih pesama. Gledaoci u državama koje ne učestvuju glasaju onlajn i imaju istu moć kao publika jedne države učesnice.[30][31] Prvo se prezentuju glasovi žirija svake države posebno, a onda bodovi teleglasanja zbirno za svaku državu i ostatak sveta, po redosledu obrnutom od rezultata glasanja žirija.[32] Od 2023, samo publika zemalja učesnica i zemalja koje ne učestvuju na takmičenju će odlučiti koje države će se plasirati u finale.[30][33]
Dugi niz godina, raspodelu poena od date zemlje je određivao interni žiri, ali je1997. pet zemalja (Austrija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska i Švedska) probno koristiloteleglasanje: po izvođenju svih pesama, publika se kratkim isečcima podseća na sve izvedene pesme, i zatim u datom vremenskom intervalu glasa za svoje favorite okretanjem posebnih brojeva telefona za svaku pesmu. Eksperiment je smatran uspešnim,[34] i zemlje su od1998. ohrabrivane da koriste teleglasanje kad god je to moguće, tako da je broj zemalja koje su svoje bodove određivale glasanjem publike rastao, i od2004. teleglasanje po pravilima koriste sve zemlje,[35] (osimSan Marina koji nema nezavisnu telefonsku mrežu) pri čemu se, osim sa fiksnih telefona, danas može glasati i slanjemSMS poruka. Od 2004. do2008. glasovi svih zemalja učesnica određivani su po pravilu isključivo na osnovu rezultata teleglasanja, mada je svaka zemlja i dalje imala i rezervni žiri, čiji bi se poeni koristili u slučaju da dođe do tehničkih problema u teleglasanju ili da broj pristiglih glasova gledalaca bude manji od izvesnog minimuma. Taj rezervni žiri je 2008. i 2009. korišćen i da odredi jednog finalistu iz svakog polufinala.
EUR je, nakon Pesme Evrovizije 2008, od emitera u upitniku zatražila mišljenje o mogućim izmenama postupka glasanja od dotadašnjeg 100% teleglasanja i, u skladu sa mišljenjem većine emitera u ovoj anketi, odlučila da se tokomPesme Evrovizije 2009, glasovi žirija i publike kombinuju u odnosu ½:½ prilikom glasanja u finalnoj večeri. Ovaj sistem je proširen na polufinalne večeri 2010. godine i korišćen je do 2015.[36][37]
Godine 2016, bodovi publike i žirija su odvojeni, te je svaka država dodeljivala dva seta bodova. Od 1975. do 2015. godine, dodeljivan je samo jedan set.[38][39] Od2018. svaki član žirija sastavlja hijerarhiju svih takmičarskih pesama, a potom se rezultati svakog člana kombinuju zajedno u eksonencijalnom modelu umesto traženjem proseka rezultata svakog člana žirija posebno, što znači da je uticaj jednog člana žirija kada stavi pesmu nisko u svom rangu umanjen.[40]
Pesma Evrovizije podleže brojnim pravilima, kojih se moraju pridržavati organizatori i sve zemlje učesnice. Poseban opširni pravilnik se sastavlja za svaku godinu održavanja, koji eksplicitno izlaže sve detalje, uključujući i datume do kojih određene stvari moraju biti urađene, poput, recimo, roka za prijavu učešća ili odustajanje bez finansijskih i drugih penala, ili roka do kojeg emiteri moraju dostaviti EUR konačne snimljene verzije svojih pesma. Mnoga pravila se odnose na pravne i finansijske aspekte poput ugovora o sponzorstvu ili prava emitera da emituju i re-emituju program kroz konkretne medije unutar određenog vremenskog prozora. I najvažnija pravila koja oblikuju format takmičenja i njegovo predstavljanje su se menjala tokom godina, i ocrtana su u ovom odeljku.
Švajcarska i Nemačka su se same prijavile za organizaciju prve dve Pesme Evrovizije.1958. godine je odlučeno da će nadalje, zemlji pobednici prvoj biti ponuđena organizacija takmičenja naredne godine;[14] Holandija, kao pobednik Pesme Evrovizije1957. je prihvatila odgovornost i organizovala takmičenje naredne godine uHilversumu. Od kada je ovo pravilo uvedeno, zemlja pobednik je bila domaćin svake godine izuzev sledećih šest:
Rojal Albert Hala u Londonu, u kojoj je održana Pesma Evrovizije 1968.
1960: takmičenje je organizovaoBi-Bi-Si uLondonu, nakon što je Holandija odbila zbog troškova. Odlučeno je da Ujedinjeno Kraljevstvo bude domaćin, jer su zauzeli drugo mesto 1959.[34]
1963: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Londonu, nakon što je Francuska odbila zbog troškova. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo domaćin iako je 1962. njihova pesma zauzela tek četvrto mesto, jer su Monako i Luksemburg, koji su bili drugi i treći, takođe odbili organizaciju.[34]
1972: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si uEdinburgu, nakon štoMonako nije bio u stanju da obezbedi odgovarajući prostor za održavanje takmičenja. Televizija Monaka je onda pozvala Bi-Bi-Si da preuzme organizaciju zbog ”prethodnog iskustva”.[34]
1980: takmičenje je organizovao holandski emiter NOS uHagu, nakon što je izraelska televizija odbila zbog troškova, kao i zbog činjenice da se datum izabran za takmičenje (19. april) te godine poklapao sa Danom sećanja u Izraelu. Holanđani su ponudili da budu domaćini takmičenja nakon što je nekoliko drugih emitera, uključujući i Bi-Bi-Si, odbilo.
2023: takmičenje je organizovao britanski emiter Bi-Bi-Si u saradnji sa ukrajinskim emiterom UA:PBC, nakon što je ERU objavila da Ukrajina nije u mogućnosti da bude domaćin zbog izrazito lošeg političkog i ratnog stanja izazvanihruskom invazijom na Ukrajinu. Ukrajina je kao pobednik takmičenja2022. dobila direktan plasman u finalu.[34]
Kada su1969. godine četiri pesme proglašene za pobednike, o domaćinu narednog takmičenja je odlučeno žrebom. Od1981, sva izdanja Pesme Evrovizije su održana u zemlji koja je pobedila prethodne godine.
Organizacija takmičenja predstavlja značajno finansijsko opterećenje; na primer, Pesma Evrovizije 2014. je koštala 15 miliona evra. Kada je organizacija u prošlosti odbijana zbog troškova, emiteri su već bili domaćini takmičenja u nekoj od skorih prethodnih godina. Irska nacionalna televizija je devedesetih godina bila u ozbiljnim finansijskim problemima zbog četiri pobede u roku od pet godina. Postoje čak i spekulacije da neke zemlje namerno šalju lošije kompozicije kako bi bile sigurne da će ih obaveza organizacije mimoići. Sa druge strane, Pesma Evrovizije predstavlja jedinstvenu mogućnost da se svaka zemlja predstavi kao turistička destinacija, a sa novijim naglim rastom popularnosti Pesme Evrovizije, povećane su i mogućnosti komercijalnog sponzorstva.
Od2015. kada jeAustralija dobila pravo na učešće, doneseno je pravilo da u slučaju pobedeAustralije ista država nominuje neku državu punopravnu članicu ERU da ona bude domaćin sledeće godine.
Globen arena u Stokholmu, u kojoj je održana Pesma Evrovizije 2000. i 2016.
Najveći deo troška takmičenja pokrivajusponzori takmičenja i naknade za učešće drugih zemalja učesnica. Teleglasanje je takođe značajan izvor prihoda. Pesma Evrovizije se smatra jedinstvenom prilikom za promovisanje zemlje domaćina kao turističke destinacije. Na primer, pred održavanje Pesme Evrovizije 2005, Ukrajina je tokom celog leta ukinulavize turistima državljanima Evropske unije i Švajcarske.[42]
Pripreme za održavanje festivala počinju nekoliko nedelja nakon što zemlja pobedi, i potvrdi EUR da namerava i da ima mogućnosti da bude domaćin takmičenja. Bira se grad-domaćin, koji je obično, ali ne uvek, glavni grad, i koncertni objekat, u kojem će se festival održati. Najveći objekat koji je bio domaćin Pesme Evrovizije bio je fudbalskistadion Parken u Kopenhagenu, na kojem je 38.000 ljudi u publici pratilo Pesmu Evrovizije 2001, kada je Danska bila domaćin.[14] Najmanje mesto u kojem je takmičenje ikada održano bilo je seloMilstrit u okruguKork uIrskoj, gde je održana Pesma Evrovizije 1993. Milstrit je imao oko 1.500 stanovnika,[43] mada je u Grin Glens areni bilo mesta za značajno veći broj (oko 8.000) gledalaca.[44]
Prilikom izbora grada domaćina i mesta održavanja, važnu ulogu igra blizina odgovarajućih kapaciteta hotela i prostora za novinare. UKijevu2005, hotelske sobe je bilo tako teško naći da su organizatori takmičenja tražili od ukrajinske vlade da blokira rezervacije koje nisu bile deo zvaničnih alokacija za delegacije ili turističkih paketa, što je dovelo do otkazivanja hotelskih rezervacija mnogih ljudi..[45]
Svi vodećivokali moraju biti izvedeni uživo, a prateći snimci smeju da sadrže samo prateće vokale. Do 2019. godine, svi vokali su morali da budu izvedeni uživo.[46] Godine1999. pesma „Marija Magdalena” sa kojom jeDoris Dragović predstavljalaHrvatsku praćena je matricom koja je tokom refrena sadržavala glasove veoma nalik ljudskim, a ljudski glasovi na matrici su tada bili zabranjeni.[27] Uprkos insistiranju hrvatske delegacije da su u pitanju digitalno sintetisani zvuci koji imitiraju ljudske glasove, EUR je odlučila da je Hrvatska ipak prekršila pravila i kaznila ju je oduzimanjem 33% poena za računanje petogodišnjeg proseka prema kojem je, po tadašnjimpravilima pauziranja, određivano učešće zemalja na Pesmi Evrovizije.[34] Uklanjanje orkestra i razgovori o uklanjanju pravila da svi vokali moraju da budu izvedeni uživo, doveli su do kritike fanova i kritičara da je izbor postao previše komercijalizovan i da je autentičnost nastupa ugrožena.[47]
2017. godine,Norveškadelegacija je zatražila uklanjanje pravila da svi vokali moraju da budu izvedeni uživo. Razgovori su rezultat nezadovoljstva koje je Norveški predstavnikJovst pokazao u intervjuu 24. marta, pričajući o "čoping" tehnici uzoraka vokala u svojoj pesmi „Grab the Moment”(Uhvati momenat), koje bi bilo nemoguće replicirati uživo. Posle razgovora sa ERU, NRK je dobila dozvolu da koristi nasnimljene vokale, ali su imali i rezervni plan u slučaju da se veliki broj delegacija buni protiv te odluke koji je uključivao prateće vokale uživo.[47]
Jedan od znakova raspoznavanja ranijih izdanja Pesme Evrovizije bio je i živiorkestar na sceni, koji je zemlja domaćin od1956. do1998. bila obavezna da obezbedi učesnicima. Pre1973, pravila su propisivala da orkestar domaćina mora izvoditi svu muziku; od 1973. nadalje, unapred snimljene instrumentalne matrice su dozvoljene, ali je domaćin svejedno morao da obezbedi živi orkestar kako bi učesnici imali izbor. Ako bi prateće trake bile korišćene, svi instrumenti koji se na njoj čuju morali su biti prisutni na sceni. PesmaDžine Dži izUjedinjenog Kraljevstva zaEvroviziju 1996. "Ooh Aah... Just a Little Bit"(Samo još malo) je imala kompjuterski generisane zvukove i zbog ovog uslova je Ujedinjeno Kraljevstvo moralo da ima kompjutere na sceni. Ovaj uslov je ukinut1997.[34]
Pravila su izmenjena1999. tako što je uklonjen zahtev emiteru-domaćinu da obezbedi živi orkestar, već je orkestar ostavljen kao opcija organizatoru takmičenja.[34] Domaćin takmičenja te godine, izraelska televizija IBA, odlučila je da ne koristi orkestar kako bi uštedela na troškovima, tako da je 1999. bila prva godina u kojoj su sve pesme izvođene u potpunosti preko nasnimljene instrumentalne matrice (skupa sa živim vokalima). Orkestar se od tada nije vratio na takmičenje, tako da je (za sada) poslednji put korišćen u Birmingemu 1998. Zahtev predstavnika Slovenije 2009, gudačkog kvarteta Kvartisimo, da svoju mahom instrumentalnu numeru izvedu uživo uz pojačivače zvuka je odbijen pošto je ocenjeno da nije u skladu sa pravilima.
Prve godine, pesme nisu bile vremenski ograničene, ali je već od1956. godine EUR preporučila da pesme ne budu duže od 3½ minuta.[48] Od1958. godine važi sadašnje strogo ograničenje na (ni sekund duže od) tri minuta,[49] ali je ponekad zbog ljudskog faktora u orkestralnom izvođenju pesama taj limit premašivan za par sekundi. Neretko, izvođači za tržišno izdanje snimaju dužu verziju, izvodeći na Evroviziji kraću trominutnu verziju. Iako većina emitera koristi isto ograničenje dužine u izboru svojih predstavnika, neki kandidatima dozvoljavaju i nešto duže pesme, koje, ukoliko budu izabrani, moraju dodatno skratiti do ne duže od tri minuta; na primer, u Albaniji, pesme u nacionalnom finalu ne smeju biti duže od 3 minuta i 20 sekundi.
Pravila Pesme Evrovizije nikada nisu dozvoljavale isključivo instrumentalne kompozicije, i ova zabrana je uvek snažno sprovođena. Međutim, ubedljivi pobednik Pesme Evrovizije 1995, kompozicija „Nocturne” norveškog dvojcaSecret Garden, bila je prevashodno delo ambijentalne instrumentalne muzike, sa skupa 25 reči na norveškom jeziku, čime su zadovoljene propozicije takmičenja. Na slovenačkom izboru EMA2004, drugo mesto je zauzeo dvojac Rožmarinke sa kompozicijom „Kliše”, koja je imala jednu jedinu reč na samom kraju pesme.
Pesme i njihovo izvođenje „ne smeju dovesti takmičenje na loš glas”.[27] Međutim, granica toga šta čini „loš glas” nije sasvim čvrsta i, pored bezbroj pesama o miru u svetu i ljubavi među svim ljudima, ni aktuelnepolitičke teme nikada nisu bile strane na Pesmi Evrovizije. Prvih nekoliko nastupa bivših jugoslovenskih republika uključivalo je i tekstove poput „nikada ne plači, moje hrvatsko nebo” ili „sva bol svijeta, je noćas u Bosni”. U novije vreme, omaknu se i drugi netradicionalni prizori.Silvija Najt saIslanda se2006. kupala pod zlatnim tušem i telefoniralaBogu, aVerka Serdjučka (scenska ličnost zabavljača Andreja Danilka) izUkrajine je2007. godine gospođe u pratećim vokalima potapšao po zadnjicama.
Pravilo koje je ranije zahtevalo da učesnici pevaju na jeziku zemlje koju predstavljaju je menjano nekoliko puta tokom godina. Od1956. do1965. nije bilo pravila koje je isključivalo izbor jezika na kom se moglo pevati. Međutim, godine1966. je uvedeno pravilo da pesme moraju biti na jednom zvaničnih jezika zemlje učesnice.[14]
Pesma „Molitva” je 2007. godine postala prva pesma pobednica u celosti pevana na maternjem jeziku od kada je vraćena mogućnost pevanja na jeziku po izboru
Ograničenje u izboru jezika je trajalo do1973, kada je ono ukinuto i izvođači su opet mogli da pevaju na jeziku po svom izboru.[14] Nekoliko pobednika je polovinom1970-ih iskoristilo novodobijenu slobodu, uključujući grupuABBA 1974. godine.
Godine 1977, EUR je odlučila da ponovo uvede ograničenje o izboru maternjeg jezika,[14] s tim da su Nemačka i Belgija prve godine izuzete, pošto su njihovi nacionalni izbori bili već previše napredovali da bi se pravila menjala.[34]
Godine 1999, pravilo je promenjeno tako da se opet omogućila sloboda izbora.[14] Tako je2003. godinebelgijska grupaUrban trad osvojila drugo mesto pesmomSanomi na potpunoizmišljenom jeziku.[50]2005, predstavniciUkrajine pevali su (u tri minuta)na sedam jezika,2007. godine, francuski predstavnici pevali su nafranglais jeziku, tako da su reči njihove pesme bile nasumično izmešane na francuskom i engleskom jeziku, aletonski duet je 2005. deo pesme izveo i najeziku znakova.
Prema rečima pesme u pauzi drugog polufinala Pesme Evrovizije 2016. „That's Eurovision” (To je Evrovizija), do tada je u takmičarskim numerama izvedeno oko 60 svetskih jezika. Jedina zemlja koja se nijednom nije predstavila na svom službenom jeziku jeAzerbejdžan, iako je predstavnicaBugarske 2012. godineSofi Marinova, na takmičenju održanom upravo u glavnom gradu Azerbejdžana, u pesmi pomenula jednu frazu naazerskom jeziku.[51]
Karakterističan deo nekih pesama je činio i deo teksta bez značenja koji je sadržao elemente tradicionalnih pevanja određenih podneblja kao što su jojkovanje - pevanjeLaponaca (Norveška 1980. i 2019),jodlovanje - karakteristično za narode naAlpima (Rumunija 2017) i tradicionalnoromsko pevanje (Mađarska 2017).[54]
Izvođači najčešće pevaju na engleskom jeziku u nadi da će njihove pesme publika lakše razumeti. Nemali broj izvođača snima zasebnu verziju na maternjem jeziku za tržišno izdanje i englesku verziju za evrovizijski nastup, ili peva deo teksta na maternjem, a deo na engleskom jeziku. Pesma „Molitva”, sa kojom jeSrbija pobedila 2007, je bila prva pesma pobednica u celosti pevana na maternjem jeziku od kada je 1999. vraćena mogućnost pevanja na jeziku po izboru (sve pobedničke pesme u međuvremenu bile su u celosti na engleskom jeziku, izuzevWild dances2004, koja je imala i delove na ukrajinskom).Ukrajina je 2016. godine pobedila s pesmom koja sadrži delove nakrimskotatarskom jeziku.
1956 broj izvođača glavnih vokala na sceni je bio ograničen na 1. Od 1956. do1970. bili su dozvoljeni samo nastupisolista idueta. Od1971. godine, broj izvođača na sceni povećan je na šest, što je i najveći broj ljudi koji smeju da izvode neku pesmu do danas.[27] Osim izvođača na sceni mogu da se nalaze i prateći vokali, kao i izvođači koji imaju ulogu u scenskom nastupu (pod uslovom da je ukupan broj ljudi 6 ili manji).
Sami izvođači moraju imati 16 godina na dan održavanja finala.[56] Pravilo o minimumu starosti je uvedeno nakon Pesme Evrovizije 1989, na kojoj je izraelski predstavnik imao 11, a francuska predstavnica 12 godina. Za mlađe izvođače se od2003. organizuje posebno takmičenje,Dečja pesma Evrovizije. Nekoliko učesnika Dečje pesme Evrovizije je kasnije predstavljalo svoje zemlje i na Pesmi Evrovizije, kao što suNevena Božović,Sestre Tolmačjove i grupa „O'G3NE”.
Svaka televizija-učesnica mora prenositi program u celosti: ovo uključuje sve pesme, rekapitulaciju isečaka pesama pred teleglasanje, kompletan postupak glasanja i pobedničko izvođenje. Emiteri mogu, ukoliko žele, preskočiti šou u pauzi radi emitovanja reklama;[27] od1999, emiteri koji žele imaju više mogućnosti za kratke reklamne blokove otkako su u program uvršteni kraći, neesencijalni razvoji. Emiteri ne moraju prenositi polufinala u kojima ne učestvuju njihovi predstavnici ako to ne žele; kao izuzetak, počevši od uvođenja dve polufinalne večeri2008, domaćinu i zemljama „velike četvorke” (kasnije "petorke") se „dodeljuje” jedno polufinale koje moraju prenositi i u kojem glasaju njihovi gledaoci, dok je prenos (ili odloženi snimak) drugog polufinala, kao i kod ostalih zemalja, neobavezan.[nedostaje referenca]
U nekoliko slučajeva, kao posebno osetljivo javljala su se i pitanja političkog priznanja.1978. godine, tokom izvođenja izraelske pesme, jordanska televizija JRTV je suspendovala prenos i prikazivala slike cveća. Kada je posle poodmaklog glasanja postalo jasno da će Izrael pobediti, JRTV je jednostavno naglo prekinula prenos, a zatim su jordanski mediji, odbijajući da konstatuju činjenicu da je Izrael pobedio, objavili da je pobedila Belgija (koja je osvojila drugo mesto).[34]2005. godine,Liban se prijavio za učešće i odabrao pesmu predstavnicu. Međutim, libanska televizija je kasnije utvrdila da libanski zakoni, koji zabranjuju priznanje Izraela, čine gotovo nemogućim prenošenje izvođenja i izraelske pesme. EUR je obavestila Tele-Liban da bi izuzeće izraelskog nastupa predstavljalo kršenje pravila takmičenja, i tako se Liban morao povući nakon što je već potvrdio učešće (tj. nakon roka za povlačenje), za šta je od strane EUR kažnjen novčanom kaznom i trogodišnjom zabranom učešća.[57]
Od1956. do2012, redosled nastupa u svim takmičarskim večerima je određivan žrebom. Od2013, producenti programa određuju ko nastupa na kojoj poziciji kako bi se osigurao kvalitetan program, a žrebom se odlučuje u kojoj polovini takmičarske večeri će neka država nastupiti, u kom polufinalu će automatski finalisti glasati, kao i tačnu poziciju u kojoj će nastupiti država domaćin u finalu.[58]
Takmičenje organizuje ERU u saradnji sa emiterom države domaćice i sve to nadgleda Referentna grupa koja zastupa sve ostale države koje predstavljaju izabrane vođe delegacija.[65] Vođa delegacije je osoba odgovorna za, kako i ime govori, vođenje delegacije tokom takmičenja i oni su osoba kroz koju ERU stupa u kontakt sa delegacijom. Delegacija neke države se obično sastoji od novinara, izvođača, plesača, kompozitora i tekstopisaca i pratnja samih izvođača. Jedna delegacija uglavnom ima između 20 i 50 ljudi u zavisnosti od godine i države.[66] Vođe delegacija se uglavnom sastaju u martu, oko dva meseca pred takmičenje da bi dobili detaljan izveštaj o takmičenju koje se priprema: lokacija, dizajn scene, osvetljenje, ozvučenje, pozicije kamera, kako bi se na najbolji način pripremili za takmičenje, kao i izveštaj o logističkim pitanjima kao što su prevoz, smeštaj itd.[67]
Jon Ola Sand, izvršni nadzornik Pesme Evrovizije od 2011. do 2020.Martin Usterdal, trenutni izvršni nadzornik Pesme Evrovizije.
Još od prvog izdanja Pesme Evrovizije je postojala uloga pod imenom „kritičar” čija je obaveza da proverava da li su svi poeni dodeljeni kako treba i po redu. Kako je uloga kritičara preuzimala više obaveza, ona je evoluirala u ono što se danas zove izvršni nadzornik Pesme Evrovizije, koji je takođe odgovoran za nadgledanje organizacije kao predstavnik ERU, koji se stara da su pravila provedena i da produkcija teče planiranim tokom.[68] Od 2011, izvršni nadzornik ima desnu ruku u vidu nadzornika događaja koji koordiniše druga pitanja o događaju kao predstavnik ERU.[68]
Ispod je tabela izvršnih nadzornika kroz istoriju Pesme Evrovizije
Referentna grupa je izvršni komitet takmičenja i radi u interesima svih država učesnica. Sastaju se 4-5 puta godišnje i njihova uloga je da odobre promene pravila i formata takmičenja, obezbede finansiranje, kontrolišu brend takmičenja, podižu svest publike o takmičenju, i da nadgledaju pripreme za takmičenje sa emiterom domaćinom.[69]
Grupa se sastoji od predsedavajućeg, 3 izabrana člana koji su predvodnici delegacija, izvršni producenti emitera države domaćina takmičenja, kao i iz prethodne 2 države domaćice, do 2 pridružena člana sa iskustvom vezanim za takmičenje, kao i izvršni nadzornik takmičenja.[70] Predsedavajući uglavnom dolazi iz emitera članice ERU koji ne učestvuje na takmičenju kako bi se osigurala neutralnost te uloge.[69]
Trenutna referentna grupa (u septembru 2023) se sastoji od:[71]
Levo: Učesnici 1992. Jugoslavija, obojena crvenom bojom, je bila jedina socijalistička zemlja koja je ikada učestvovala na Pesmi Evrovizije. Desno: Učesnici 1994, samo dve godine kasnije. Veliku promenu je donelo učešće zemalja iz središnje i istočne Evrope..
Broj zemalja učesnica Pesme Evrovizije je vremenom neprestano rastao, od sedam učesnica1956. do preko 20 krajem1980-ih.1993. godine, u takmičenju je učestvovalo 25 zemalja, uključujući i tri od zemalja nastalihraspadom SFRJ. Kako je festival živi televizijski događaj, organizatori ograničavaju trajanje na razumnu dužinu prihvatljivu prosečnom gledaocu. U novije vreme, nominalno ograničenje bilo je tri časa, koje je prenos povremeno prekoračivao, kao2005, kada je program trajao gotovo 3½ časa. Nakon što je2006. uvedena skraćena procedura saopštavanja glasova, program je trajao 3 časa i 5 minuta.
Od1993. godine, nakon raspada SFR Jugoslavije i prijavljivanja država nekadašnjegsovjetskog bloka, više zemalja želi da učestvuje na Pesmi Evrovizije od broja pesama koji je moguće uključiti u festival dužine koju organizatori smatraju razumnom, odnosno prihvatljivom gledalištu. U cilju izbora pesama koje će učestvovati na završnoj večeri korišćeno je nekoliko sistema kvalifikacija ili pauziranja. 1993. godine, sedam novih zemalja (Bosna i Hercegovina,Estonija,Mađarska,Rumunija,Slovačka,Slovenija iHrvatska) su se za tri mesta u međunarodnom finalu borile u predtakmičenju „Kvalifikacija za Milstrit”, održanom uLjubljani, kroz koje su se kvalifikovale nekadašnje jugoslovenske republike (BiH, Slovenija i Hrvatska). Iste godine, uvedeno je i pravilo pauziranja. Prema ovom pravilu, šest najlošije plasiranih zemalja iz 1993. je moralo da preskoči sledeću godinu, kako bi 1994. mogle učestvovati zemlje koje nisu prošle kvalifikacije 1993, kao i, prvi put, i tri nove zemlje,Litvanija,Poljska iRusija.[34]
Sistem pauziranja je primenjen1994. i1995, ali je za Pesmu Evrovizije1996. isproban drugačiji sistem kvalifikacija, u kojem su učestvovale sve zemlje osim domaćina,Norveške. Nekoliko nedelja pre takmičenja, audio-trake svih pesama su poslate nacionalnim stručnim žirijima koji su, glasajući po evrovizijskoj shemi, izabrali pesme koje su uključene u program.[nedostaje referenca]
Jedna od zemalja koje se nisu kvalifikovale za Pesmu Evrovizije 1996. bila jeNemačka, zemlja koja je jedan od najvećih finansijera EUR i ima jednu od najbrojnijih publika. Ovime, a ni činjenicom da je jedan broj zemalja održao kompletne nacionalne izbore, da bi zatim njihove najbolje pesme bile odbačene bez prilike da se predstave međunarodnoj publici, niko nije bio zadovoljan i ovakav sistem kvalifikacija je odbačen i uveden izmenjen sistem pauziranja, a nešto kasnije uvedeno je i novo pravilo.
Lena izNemačke je2010. donela prvu pobedu nekoj zemlji iz tadašnje „velike četvorke”
Od 2000. do 2010. godine,Nemačka,Ujedinjeno Kraljevstvo,Francuska iŠpanija (tzv. „velika četvorka”), imale su pravilnikom garantovano učešće u finalu Pesme Evrovizije, bez obzira na njihove plasmane u prethodnim takmičenjima.[34] Ovo se pravilo objašnjava visokim učešćem zemalja velike četvorke ubudžetu Evrovizije, te velike praćenosti Festivala među njihovom publikom koju ne bi bilo poželjno izgubiti. Primena ovog pravila dovela je do apsurdnog događaja2005, kada su upravo zemlje „velike četvorke” zauzelesva četiri poslednja mesta— i svejedno se direktno plasirale u finale naredne godine. Prvu pobedu od zemalja članica „velike četvorke” je ostvarila Nemačka naPesmi Evrovizije 2010. Nakon što jeItalija objavila da se vraća u takmičenje2011, potvrđeno je da je stvorena „velika petorka” i da će i Italija učestvovati direktno u finalu iako se nije takmičila više od 10 godina.[72]
Od1997. do2001, zemlje su se kvalifikovale za svako godišnje izdanje na osnovu proseka broja poena koje su njihove pesme osvojile tokom prethodnih pet godina. Na ovaj način, moglo se desiti da zemlja bude primorana da pauzira naredne godine čak iako se poslednji predstavnik kotirao veoma dobro. Pravilo je izmenjeno i 2002. i 2003. godine, u finalu je učestvovalo 15 zemalja najbolje plasiranih prethodne godine, te zemlje koje su pauzirale prethodne godine. Sistem pauziranja konačno je zamenjen sistemom polufinala počevši od Pesme Evrovizije 2004.
Počevši od 2004, pored subotnjeg „velikog finala”, na Pesmu Evrovizije je uvedena i kvalifikaciona runda, „polufinale”.
Žreb za raspored zemalja po polufinalima na Pesmi Evrovizije 2012.
Prema pravilima iz 2004, prema kojima su održana naredna četiri izdanja (do 2007), Pesma Evrovizije održavala se u dve večeri, kvalifikacionoj polufinalnoj večeri (u trajanju od 2 časa) u kojoj učestvuje najviše 26 zemalja, i „velikom Finalu” dva dana kasnije (u trajanju od 3 časa) u kojem se takmiče 24 pesme. U finale se direktno kvalifikuju predstavnik domaćina, zatim „velika četvorka” (Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Španija), i još 9drugih najbolje plasiranih zemalja sa prošlogodišnjeg takmičenja; a njima se pridružuje i 10 najbolje plasiranih pesama iz polufinala.[27] Veliko finale se održava u tradicionalnom terminu subotom u 21 čas po srednjoevropskom vremenu; polufinale je 2004. održano u sredu evrovizijske sedmice, dok je od 2005–07. održavano četvrtkom.
Format polufinala je osmišljen kako bi se omogućilo učešće svim zainteresovanim zemljama, ali se predviđen maksimalan broj od 40 zemalja pokazao nedovoljnim već 2005, kada se za učešće prijavila 41 zemlja (mada su problemi izbegnuti jer su seČeška Republika i kasnijeLiban povukli), te 2007, kada je ograničenje probijeno i dozvoljeno učešće 42 zemlje. 28 država se takmičilo u polufinalu za samo 10 mesta. Ujedno, polufinale 2007. godine je bilo najveće takmičarsko veče u istoriji Evrovizije po broju učesnica.
Na sastanku Referentne grupe EUR 28. septembra 2007. je odlučeno da se, počevši od Pesme Evrovizije 2008. u Beogradu, održavaju dva polufinala. Ovaj format predviđa do 45 zemalja učesnica, od kojih se 25 takmiči u finalu. Zemlja domaćin i zemlje „velike četvorke” učestvuju direktno u finalu. Ostale se raspoređuju u dva polufinala putem žrebanja, pri čemu se prethodno raspoređuju u šest kutija tako da se, što je mogućnije, smanji uticaj prijateljskog glasanja u polufinalu (odnosno, da zemlje sa značajnom istorijom prijateljskog glasanja budu verovatnije raspoređene u različita polufinala). U finalno veče se iz svakog polufinala plasira po 10 pesama: devet finalista se određuje, kao i ranije, po rezultatima teleglasanja, nakon čega se dodaje i najbolje plasirana od preostalih učesnica po rezultatima glasanja nacionalnih žirija.[nedostaje referenca] Iako se počevši od 2009. glasovi u finalu određuju kombinovanjem glasova žirija i publike, način glasanja u polufinalu (prvih devet pesama u teleglasanju i jedna pesma po izboru žirija) ostao je te godine nepromenjen. Nakon što je kombinovano glasanje u finalu dovelo do pozitivnih reakcija emitera učesnika, gledalaca, novinara i obožavatelja, Referentna grupa je na sastanku 11. oktobra 2009. odlučila da se, počevši odPesme Evrovizije 2010. u Oslu, glasovi nacionalnih žirija i publika kombinuju u odnosu 50%:50% i u polufinalnim večerima.[73] Ovaj sistem je promenjen2016. godine kada je odbačeno kombinovanje i početo dodeljivanje dva seta poena, jedan od publike i drugi od žirija.[74]
Levo:Džoni Logan je kao predstavnik Irske postao jedini izvođač koji je pobedio dvaput (1980. i 1987), a ostvario je i pobedu kao kompozitor (1992). Sredina:Salvador Sobral je kao predstavnik Portugalije pobedio 2017. godine sa rekordnih 758 poena i najvećim ukupnim zbirom glasova publike i žirija. Desno:An-Mari David, kao predstavnica Luksemburga je pobedila 1973. sa osvojenih rekordnih 80,63% od maksimalno mogućih poena (stari sistem).
Pobeda na Pesmi Evrovizije pruža pobedničkom izvođaču jedinstvenu mogućnost da na ovom uspehu i okružujućem publicitetu započne ili unapredi svoju međunarodnu karijeru.
Najpoznatiji pobednici, čija je karijera direktno katapultirana u nebo nakon evrovizijske pobede je bio švedski četveracABBA, koji su pobedili na Pesmi Evrovizije 1974. sa pesmomWaterloo i postali jedan od najuspešnijih muzičkih sastava svog vremena. Kanadska pevačicaSelin Dion, koja je 1988. pobedila kao predstavnica Švajcarske sa pesmomNe partez pas sans moi (sa jednim poenom razlike), postigla je nekoliko godina kasnije veliku međunarodnu slavu i uspeh.
Džoni Logan je jedini učesnik koji je pobedio više puta, sa učešćem u tri pobede Irske sa snažnim baladama (1980. pevajući “What's another year”, 1987. kao pevač i kompozitorHold me now, 1992. kao kompozitor pesme “Why me?” za Lindu Martin), dobivši tako nadimak „Mr. Eurovision” („g-din Evrovizija”).
Među pobednicima Pesme Evrovizije, žena je značajno više. U proseku, na svakog muškog izvođača koji je pobedio bile su 3-4 ženske pobednice.[75]
Od 2008. godine, pobedniku se dodeljuju zvanični trofej Pesme Evrovizije.[76] Trofej je napravljen od peskiranog stakla i ima oblikmikrofona iz1950-ih godina, kada je održana prva Pesma Evrovizije.[77] Autori pobedničke pesme dobijaju verzije trofeja u manjoj veličini. Trofej predstavlja dizajn Kjela Engmana iz Kosta Bode iz Švedske, koji se bave izradom predmeta od stakla.[76]
Najuspešnijim se smatrajuIrska,Švedska iUjedinjeno Kraljevstvo; Irska ima najviše, sedam, pobeda, među kojima i tri za redom sredinom 1990-ih, dok je Velika Britanija završila na jednoj od prve dve pozicije u 20 od 54 takmičenja (1956–2009). Međutim, tokom godina kada su poeni dodeljivani isključiv teleglasanjem, uz primetno bolji prijem numera iz istočne Evrope, nijedna od tradicionalno uspešnih zemalja (prema donjoj tabeli) nije postigla zapaženiji rezultat. Na svim takmičenjima od2001–2008, pobedu je odnosila zemlja kojoj je to bila prva pobeda.
PobedaNorveške koju je predstavljaoAleksandr Ribak naPesmi Evrovizije 2009, prvoj na kojoj se prešlo na kombinovani sistem glasanja žirijem i teleglasanjem, bila je prvi ponovni trijumf ranijeg pobednika od 2000, i sa 387 poena, 169 više od drugoplasirane pesme, najubedljivija pobeda u dotadašnjoj istoriji Pesme Evrovizije. Nakon uvođenja drugačijeg načina bodovanja 2016. u kojoj sve zemlje dostavljaju dva odvojena seta poena od strane žirija i publike, svaka pesma je dobila mogućnost da osvoji dvostruko više poena nego prethodnih godina. Na Pesmi Evrovizije 2017. godine jeSalvador Sobral je kao predstavnikPortugala sa 758 poena, što je i sada važeći rekord. Sobral bi imao veći broj poena i od Ribaka da je korišćen tadašnji sistem bodovanja, ali Ribak ostaje i dalje rekorder sa najvećom razlikom u odnosu na drugoplasiranog.[79]
An-Mari David je kao predstavnicaLuksemburga je pobedila1973. godine sa osvojenih rekordnih 80,63% od maksimalno mogućih poena, ali po potpuno drugačijem načinu bodovanja u poređenju sa današnjim, kada su sve pesme dobijale ocene od 2 do 10.[34] Noel Kelehan iz Irske je kao dirigent ostvario rekordnih pet pobeda (1980, 1987, 1992, 1993. i 1996), u periodu kada je korišćen uživo orkestar.[9] Nemački kompozitor Ralf Sigel je napisao ukupno 22 numere koje su učestvovale na Pesmi Evrovizije, uključujući i pesme s kojom je1982. godineNemačka ostvarila prvu pobedu i s kojom jeSan Marino došao do svog prvog finala2014.
Najprodavanija pobednička pesma, uključujući i digitalnu formu, je internacionalni hit “Euphoria” u izvedbiLorin, kojom je donela pobedu Švedskoj 2012. dobivši od rekordnih 18 zemalja maksimalan moguć broj poena, po tadašnjem sistemu 12.[80] Zapažene uspehe na tržištu i top listama su od pobednika ostvarili iSendi Šo sa pesmom “Puppet on a string”,ABBA sa “Waterloo”,Brotherhood of Man sa “Save Your Kisses for Me”,Bucks Fizz sa “Making your mind up”,Nikol sa “Ein bisschen Frieden”,Aleksander Ribak sa “Fairytale”,Lena sa “Satellite”,Mons Selmerlev sa “Heroes” iMåneskin sa “Zitti e buoni”. Pesma “Arcade”Dankana Lorensa je najslušanija evrovizijska pesma na striming platformiSpotify.[81]
I pesme koje nisu pobeđivale na Evroviziji su katkad postizale značajne uspehe kao tržišna izdanja. Pesmu “Volare”, koja je postala svetski hit (uključujući i mnoge obrade) i osvojila dvenagrade Gremi, pevao jeDomeniko Modunjo na Pesmi Evrovizije 1958. pod nazivom “Nel blu dipinto di blu” predstavljajući Italiju.[9] Druge pesme koje su ostvarile uspeh na tržištu i top listama su “L´amour est bleu” (Love Is Blue) koju izvodiViki Leandros (Luksemburg 1967), “Congratulations” odKlifa Ričarda (UK 1969), “Eres tú” od “Mocedades” (Španija 1973), “Ooh Aah…Just a Little Bit” odDžine Dži (UK 1996) sa nominacijom za nagradu Gremi, “Soldi” koju izvodiMamud (Italija 2019), kao i “Snap” odRose Lin (Jermenija 2022).[82][83]
Svoje uloge u performansima na evrovizijskoj sceni su imali i olimpijski šampion u umetničkom klizanjuJevgenij Pljuščenko (Rusija 2008), burleska igračicaDita fon Tiz (Nemačka 2009) i slikarka i umetnica s peskomKsenija Simonova (Ukrajina 2011. i Moldavija 2019).
Na takmičenju1960. godine je prvi put izveden revijalni nastup između pesama u takmičarskom programu i prezentovanja glasova, što je vremenom postala tradicija festivala.[100][101] Revijalni program najčešće obuhvata nastup prethodnog pobednika (koji uglavnom otvori takmičenje), nastupe posvećene istoriji ili zanimljivim trenucima Pesme Evrovizije, kao i predstavljanje tradicije zemlje domaćina.[101][102] Jedan od najpoznatijih revijalnih programa je tačka tradicionalnogirskog plesa odigrana1994. uDablinu, koja je bila prvi javni nastupRiverdens-a, kasnije trupe sa uspešnim turnejama širom sveta.[103][104]
Počevši od2013. godine, uspostavljena je tradicija da se finalno veče otvara „paradom nacija” ili „paradom zastava”, nalik naceremoniju otvaranjaOlimpijskih igara, uz prateću tradicionalnu ili popularnu muziku zemlje domaćina.[112] Parada nacija je2016. je bila posvećena švedskoj modi, tako da su takmičari i zemlje bile predstavljene uporedo uz modnu reviju i švedskiprogresivni haus kao muzičku pratnju.[113]
Osim zvaničnog mrežnog mesta eurovision.tv, dešavanja vezana za Pesmu Evrovizije prati veliki broj sajtova obožavalaca aktivnih tokom čitave godine, među kojima su najpoznatiji portaliESC Today iWiwibloggs. Pesmu Evrovizije prati i nekoliko najpoznatijihkladionica naInternetu.
Zvanični klub obožavatelja, OGAE (Organisation générale des Amateurs de l'Eurovision, „Opšte udruženje evrovizijskih amatera"), je osnovan1984. i ima podružnice u brojnim evropskim državama i širom sveta. Manji broj karata za Pesmu Evrovizije za „OGAE blok” se svake godine odvaja i distribuira po nižim cenama preko nacionalnih klubova. Klub organizuje i nekoliko godišnjih internih takmičenja, među kojima iOGAE Druga šansa, u kojem podružnice šalju po jednu pesmu sa nacionalnog finala koja nije izabrana za evrovizijskog predstavnika.
Pred svaku Pesmu Evrovizije, nacionalne podružnice OGAE glasaju za svoje favorite, aESC Today organizuje anketuBigPoll, u kojoj posetioci nastoje da prognoziraju ishod predstojećeg takmičenja. U anketiBigPoll je2009. učestvovalo 150.000 posetilaca, koji su uspešno pogodili pobednika, te četiri od prvih pet, i devet od prvih deset pesama, dok je u polufinalnoj anketi bilo 114.000 prognoza, koje su uspešno pogodile 19 od 20 pesama koje su se plasirale u finale. Počevši od2002, tokomevrovizijske sedmice, dodeljuju se nagrade „Marsel Bezenson”, u tri kategorije: nagrada okupljenih novinara, nagrada za najbolju kompoziciju po izboru kompozitora pesama-učesnica, i nagrada za najbolji nastup po izboru prethodnih pobednika. Nakon završenog takmičenja, svoje nagrade u brojnim kategorijama dodeljujuESC Today iESC Radio, mrežni radio koji tokom čitave godine emituje evrovizijske pesme. Među godišnjim evrovizijskim ritualima je i nagrada „Barbara Deks”, nazvana po predstavnici Belgije 1993, koja se svake godine od 1997. po izboru posetilaca mrežnog mestaEurovision House dodeljuje posle takmičenja najgore obučenom učesniku.[114]
Zelena soba ili„grin rum” („greenroom” na engleskom) je mesto u ili pored arene, ili iza pozornice gde se izvođači odmaraju posle nastupa. Dobila je naziv po tome što su, u prošlosti, ova mesta za odmaranje obično bila zelene boje. Danas, zelene sobe nisu nužno zelene boje, ali je ime ostalo.[115][116] Tradicionalno, ona se nalazila iza pozornice, a od 2012, pronalaženi su razni načini da se ona uklopi u arenu. 2021. godine, grin rum je zauzeo mesto celog poda arene gde je originalno trebala da stoji publika, plan koji je napušten zbogpandemije.[117]
Pesma Evrovizije ostaje jedan od najgledanijih televizijskih događaja u celoj Evropi, sa univerzalnom privlačnošću, čije se gledalište ne uklapa u jednostavne sociološke kategorije.2021. godine, Pesma Evrovizije je imala udeo u gledanosti od 40,5% među svim starosnim grupama, a najveći uspeh je ostvarila u grupi 15-24 godine, gde je udeo u gledanosti bio 52,8%.[118] Merenjima u 2015. i 2016. godine je pokazano da je u svetu Pesma Evrovizije bila gledaniji program odSuperboula (uključujući i tradicionalni šou na poluvremenu sa muzičkim zvezdama) idodele Oskara.[119][120] PrenosPesme Evrovizije 2008. bio je u Srbiji najgledaniji televizijski program u istoriji merenja gledanosti.[121]
Lordi, pobednici Pesme Evrovizije 2006, nastupaju na Evroviziji 2007.
Pesmom Evrovizije tradicionalno dominiraju lagano orkestrirane pop pesme, jednostavnih, pevljivih refrena, poznatih kaošlager, zbog čega se često naziva festivalom lakih nota.Pozicioni sistem glasanja po državama i ograničenje trajanja pesama na tri minuta znače da se pesme nastoje dopasti gledaocima svih ukusa (opisivano kao „večita žurka pop muzike sredinom puta, kombinovane sa ekstremnim političkim glasanjem”), istovremeno pokušavajući kakvim trikom privući pažnju na sebe među mnoštvom drugih takmičara. Samo2004. godine, na sceni su viđeni srpski opanci, kožni korseti, štule,koturaljke, anđeoska krila, gimnastičar u potkošulji, dodole (prizivačice kiše), te grupa koja se njihala u ritmu koitusa i niz sličnih, eksplicitnih aranžmana. Samo među pesmama pobednicama bili su i nasloviDiggi-loo, diggi-ley,Boom-bang-a-bang,Ding-a-dong,La-la-la; od uvođenja slobode izbora jezika, mnogi pevaju na, kako je pisao Si-Bi-Si, „evrovizijskom indijskom engleskom, neopterećenom stvarima poput sintakse, logike ili razumljivosti”.[122]
Pesma Evrovizije je zbog ovih atributa, „narodnih nošnji, banalnih tekstova, već svarene muzike, izanđalih voditelja sa još izanđalijim šalama, sve naglašenijim trešenjem zadnjice i opštom preteranošću”[122] nazivana „godišnjom ekstravagancomkiča”,[123] „najšundastijim godišnjim televizijskim događajem”,[124] „takmičenjem koje je dobar ukus zaboravio” koje „obožavaju ljubitelji kamp zabave svugde”,[123] „spektaklom koji je toliko loš da je dobar”,[122] ili, rečima ministra kulture Francuske iz1982. kada se ova zemlja na godinu dana povukla sa takmičenja, „spomenikom besmislu”.[125]
Epic Sax Guy, član grupeSunStroke Project koja je predstavljala Moldaviju 2010. i 2017. godine
Pesma Evrovizije se u nekim zemljama, posebnoUjedinjenom Kraljevstvu, vidi manje kao nadmetanje pesama nego kao prilika za smehom ispunjeno veče. Među komentarima takmičenja „koje volimo da mrzimo”[126] (rečima Bi-Bi-Sija) britanskog komentatoraTerija Vogana bili su i „to je jedna ista pesma koju Francuzi pevaju otkako su okačili veš poMažino liniji”, „mora da nosiš tu košulju zato što si izgubio opkladu!”, ili pak „holandski glasači su tradicionalno ludi kao kofa žaba”. Danska je zvanično protestovala nakon što je Vogan tokom prenosa Pesme Evrovizije 2001. celo veče nazivao voditelje „Doktor Smrt i Vila Mlečnozuba”.[127]
U Grčkoj su brojne organizacije pokušavale da spreče grupu da učestvuje. Niki Konstantinou, predsednik Unije vlasnika restorana i barova Grčke, je javno zatražila od naroda Finske i Grčke da ne dozvoli grupiLordi učešće u takmičenju, tvrdeći da je grupasatanistička. Još tri organizacije u Grčkoj su pokrenule zakonske akcije protiv grupe.[128] SamMr. Lordi je odgovorio na optužbe i čvrsto porekao satanizam. Izjavio je da satanističke grupe ne bi napisale pesme kao što su„Hard Rock Hallelujah” ili„Devil Is A Loser”.[129] U Kipru, pravoslavne hrišćanske grupe su pokušale da spreče svoj javni servis da pošalje pesmu„El Diablo” (Đavo) na Pesmu Evrovizije 2021. godine, tvrdeći da je satanistička, i tražili slanje pesme koja „promoviše kiparsku istoriju, tradiciju i kulturu”. Protestanti su nosili znakove sa natpisima „protestujemo mirno, ne El Dijablu”, „odrekni se đavola, vrati se Hristu” i „Hrist spašava, El Diablo ubija". Pesma je ipak poslata na izbor.[130]
Analize rezultata glasanja ukazuju i na „prijateljsko” glasanje, u kojem veliki broj poena razmenjuju susedne i politički bliske zemlje.[137]Grčka iKipar iz decenije u deceniju razmenjuju maksimalnih 12 poena. Izuzetno su jaki i baltički/nekadašnji sovjetski,skandinavski ibalkanski glasački blokovi. Od uvođenjateleglasanja, na glasanje utiče idemografski faktor, poštoemigranti masovno glasaju za svoje etničke matice. Ova pojava je najprimetnija kod izvođača iz zemalja sa velikom emigracijom, na primerTurske i Grčke, ili etnički mešovitih regiona poput Balkana, tako da rezultati teleglasanja mogu podsećati na podatke iz etničkog popisa. Primera radi,2005. godine, glasanje u finalu otvorila je Austrija ovako: 6 poena—Rumunija, 7 poena—Turska, 8 poena—Hrvatska, 10 poena—Bosna i Hercegovina, 12 poena—Srbija i Crna Gora. Pobornici Evrovizije pojavu blokovskog glasanja objašnjavaju time da je prirodno da publika na geografski i kulturno bliskim prostorima, često na tržištu istih medija i muzičkih kuća, ima sličan muzički ukus, te i da lakše prepoznaju izvođače iz bliskih zemalja.[138]
Izbor za Pesmu Evrovizije već decenijama ima svoje fanove uLGBT+ zajednici, a organizatori su se aktivno trudili još od 90-ih da te fanove uključe u takmičenje.[139] Do danas, Pesma Evrovizije i dalje izaziva negodovanje među konzervativnim strujama koje uglavnom deluju na istoku Evrope.[140][141][142][143][144]
Pravila Evropske radiodifuzne unije pokušavaju da sačuvaju apolitični karakter manifestacije, ali je Pesma Evrovizije od svojih ranih faza predstavljala potencijalnu platformu za iskazivanje geopolitičkih stavova.[145][146][147] Među najpoznatijim kontroverzama su svedočenja novinara o uticaju španskog diktatoraFransiska Franka na glasanje naPesmi Evrovizije 1968. kako bi doneo pobedu Španiji, nakon čega jeMasijel odnela pobedu za jedan poen iznad favorizovanog britanskog predstavnikaKlifa Ričarda čija je pesma “Congratulations” kasnije postala poznata širom sveta.[145][146]
Pesma “E Depois do Adeus” Paula de Karvalja koja je predstavljala Portugaliju1974. godine je dvadeset dana nakon takmičenja iskorišćena kao skrivena poruka na radiju upućena armiji za otpočinjanjeKaranfilske revolucije kojim je svrgnut diktatorMarselo Kaitano[145][146] Grčka se povukla s takmičenja1975. godine zbog debija Turske koja je izvršilainvaziju na Kipar godinu dana ranije.[148] Naredne godine se Grčka vratila s pesmom “Panagia Mou, Panagia Mou” koja je kritikovala tursku spoljnu politiku, zbog čega se Turska povukla s Pesme Evrovizije.[149]
Narandžasta revolucija u Ukrajini se desila 2004. godine nakon pobede te zemlje na Pesmi Evrovizija, pa je organizacijanarednog izdanja shvaćena u političkom vrhu kao prilika da se Ukrajina pokaže u najboljem svetu. PesmaRazom nas bahato, himna revolucije, izabrana je za predstavnika te zemlje; po zahtevu EUR, iz teksta su uklonjene neposredne ode predsedniku Juščenku, a izvođenje prerađene „himne svih boraca za slobodu” pratili su vokali koji su pred kraj pokidali lance i okove.[151]
Gruzija je prvobitno najavila povlačenje sPesma Evrovizije 2009. godine uMoskvi zbog umešanosti Rusije urat u Gruziji, ali je ipak potvrdila učešće nakon pobede naDečjoj pesmi Evrovizije 2008. uz maksimalnih 12 poena od Rusije.[152] Za predstavnika Gruzije je izabrana grupa “Stephane & 3G” s pesmom “We Don't Wanna Put In” koja je predstavljala igru reči koja je mogla da bude protumačena i kao politička poruka protiv tadašnjeg premijera RusijeVladimira Putina. Referentna grupa ERU je uputila predlog gruzijskom emiteru da promeni pesmu ili, barem, reči, što je Gruzija odbila optužujući Rusiju da vrši pritisak, što je rezultiralo zvaničnim povlačenjem Gruzije s takmičenja te godine.[145][152]
Jermenija jePesmu Evrovizije 2015. iskoristila kao priliku da obeleži sto godina odgenocida nad Jermenima na područjuOsmanskog carstva. Sastavljena je grupa odjermenske dijaspore sa svih kontinenata i predstavljena pesma “Don't deny” („Nemoj da negiraš”), čiji je naslov mogao da se protumači kao direktna poruka državama koje odbijaju da priznaju karakter masovnih ubistava kaogenocid, zbog čega je morao da bude promenjen naziv pesme.[147][153]
Na konferenciji za medije2017. nakon prvog polufinala je predstavnik Portugalije i kasniji pobednik takmičenja,Salvador Sobral, skrenuo pažnju naevropsku migrantsku krizu noseći majicu s natpisom “S.O.S. Refugees” i kritikujući tretman prema izbeglicama u Grčkoj, Turskoj i Italiji.[154] ERU je izdao saopštenjem kojim je rekao da je Sobral iskoristio takmičenje da bi poslao političku poruku i da bi mogao da bude suspendovan ukoliko bi ponovo nosio istu majicu tokom festivala.[154]
Nekoliko bivših predstavnika Belorusije je tokom 2020. i 2021. godine javno podržaloproteste protiv autoritarne vladavineAleksandra Lukašenka, optužilo javni servis za cenzuru, pa i podržalo zabranu učešća toj zemlji na Pesmi Evrovizije.[155] Eugen Perlin, dugogodišnji komentator takmičenja i voditeljDečje pesme Evrovizije 2018. je napustio nacionalnu televiziju kao podršku protestima.[155] Za predstavnika2021. je Belorusija predstavila grupu “Glasovi s mesta” čiji je dotadašnji rad ismevao, pa je izabrana pesma “Ya nauchu tebya (I'll Teach You)” tako protumačena zbog čega je bila predmet kritika u beloruskoj javnosti.[156] Evropska radiodifuzna unija je zahtevala promenu pesme zbog dovođenja u pitanje nepolitičke prirode i reputacije takmičenja.[157]
Većina arapskih zemaljaseverne Afrike ibliskog istoka su takođe članice ERU i imaju pravo nastupa na Evroviziji. Tokom prenosa festivala1978. godinejordanska televizija je za vreme nastupaIzara Koena ubacila intermeco, a prenos je prekinut istog momenta kada je Izrael proglašen za pobednika.[158] Iako je izabrala predstavnika zaPesmu Evrovizije 1979. godine, Turska se povukla sa takmičenja u Jerusalimu zbog pritiska arapskih zemalja.[159] Jedina arapska država koja je nastupila na ovom festivalu bio jeMaroko koji je nastupio1980 kada je Izrael odustao od učešća.Liban je najavio učešće2005. uKijevu i čak je bila izabrana i pesma, ali pošto zakoni te arapske zemlje zabranjuju bilo kakvo emitovanje izraelskih sadržaja, predstavnici državne televizije Libana su tražili od ERU-a dozvolu da tokom nastupaŠiri Majmon puštaju reklame što je ERU odbila.[160]
Tokom nastupa na2000. godine članovi grupe „Ping Pong” koji su predstavljali Izrael su mahali zastavama Izraela iSirije pozivajući na mir u regionu.[145][146] Na takmičenju 2009. godine su predstavnice Izraela bileNoa iMira Avad, jevrejska i arapska pevačica koje su izvele pesmu„There Must Be Another Way”(Postoji i drugi način) koja je sadržala delove i nahebrejskom iarapskom jeziku.[161] Njih dve su pesmu opisale ne kao pesmu mira, već kao pesmu koja poziva na poštovanje humanosti drugih.[152]
Nakon trijumfa Izraela2018. godine, tokom pobedničkog govora,Neta Barzilaj je izjavila: „Sledeći put u Jerusalimu”, što je izazvalo brojne kontroverze.[162] Vlada Izraela je insistirala da senaredno izdanje takmičenja održi uJerusalimu, koji svojim glavnim gradom smatra iDržava Palestina, ali je zbog pritiska javnosti odabranTel Aviv.[162] Više od 140 umetnika iz celog sveta je potpisalo peticiju kojom pozivaju na bojkot Pesme Evrovizije u Izraelu zbog okupacijepalestinskih teritorija, tretmana premaPalestincima u Izraelu i optužbi zaratne zločine počinjene od straneizraelske vojske.[162] Predstavnici Islanda, grupaHatari, su tokom prenosa finala pokazali palestinske transparente, a dvoje plesača tokom nastupaMadone u revijalnom delu se držalo za ruke dok su imali zalepljene zastave Izraela i Palestine na leđima.[163]
Nakonraspada Jugoslavije prve novoformirane države su debitovale1993. godine. Hrvatska se predstavila s pesmom “Don't ever cry” koju je izvodila grupa „Put” i završila stihom „Nemoj da plačeš, moje hrvatsko nebo”, dok je Bosnu i Hercegovinu predstavljao Muhamed Fazlagić Fazla s pesmom „Sva bol svijeta” koja je govorila o tekućemratu u toj zemlji.[164][165] U medijima su bili aktuelni navodi da je proces izbora za predstavnike u Bosni i Hercegovini vođen po nacionalnom ključu kako bi se smenjivali konstitutivni narodi (Bošnjaci,Srbi,Hrvati).[166][167]SR Jugoslaviji nije bilo dozvoljeno učešće zbogsankcija sve dopetooktobarskih promena i prijema uUjedinjene nacije. Proces primanjaSrbije i Crne Gore u ERU je pokrenut 2002. godine, a definitivni debi na Pesmi Evrovizije se dogodio2004. kada jeŽeljko Joksimović osvojio drugo mesto s pesmom „Lane moje”.[168]
Kao simboličan uvod u raspad državne zajednice SCG dve godine kasnije je u medijima predstavljan izbor za predstavnika2006. godine.[109][146] NaEvropesmi-Europjesmi održanoj uBeogradu se desio incident kada je publika negodovala zbog pobede crnogorske grupeNo Name(No Nejm) nakon što članovi žirija iz Crne Gore nisu dali nijedan poen pobednicimaBeovizije 2006,Flamingosima iLuisu, i drugoplasiranojAni Nikolić.[169] Kako nije došlo do dogovora predstavnikaRTS-a iRTCG-a, Srbija i Crna Gora je ostala bez predstavnika na Pesmi Evrovizije. S obzirom da je prijavila učešće i platila kotizaciju, bilo joj je dozvoljeno da glasa, što je bila jedinstvena situacija u istoriji takmičenja u kojoj je glasala zemlja koja nije imala predstavnika.[169]Referendum o nezavisnosti Crne Gore je održan dan nakon takmičenja uAtini, na kojem se 55,5% izašlih opredelilo za proglašenje nezavisnosti Crne Gore.
U periodu priprema zaPesmu Evrovizije 2008. uBeogradu i izbor predstavnika Srbije, proglašena jenezavisnost Kosova što je dovelo do političke situacije u zemlji zbog kojeg je za nekoliko nedelja odloženaBeovizija 2008, festival na kojem je izabran predstavnik.[170] U medijima su se javljali navodi da su tekstovi pojedinih pesama na Beoviziji bili posvećeni kosovskoj tematici, što jeVladimir Graić nekoliko godina kasnije potvrdio komentarišući pesmu „Zavet” koju je izvodila grupaBeauty Queens(Bjuti Kvins).[171] Slični navodi su postojali i za pobedničku pesmuOro koju je izvodilaJelena Tomašević i u čijem se tekstu, između ostalog, pominjeVidovdan, praznik na koji se dogodilaKosovska bitka, kao centralni događajkosovskog kulta.[172]
Vodeći razlog u političkom sukobu Azerbejdžana i Jermenije je status oblastiNagorno-Karabah koju Azerbejdžan smatra svojomautonomnom oblašću, a koja je pod političkom i vojnom kontrolom većinski naseljenih Jermena koji su proglasiliRepubliku Arcah. Jermenija je debitovala 2006. godine s pevačem Andreom, koji je upravo iz sporne oblasti.[174] Azerbejdžan je debitovao dve godine kasnije.
Na Pesmi Evrovizije 2009. godine je delegacija Azerbejdžana protestovala zato što je u razglednici koja je najavljivala jermenskog predstavnika prikazan spomenikMi smo naše planine iz oblasti Nagorno-Karabah.[152] Razglednica je promenjena, ali je tokom prezentovanja glasova JermenijeSirušo u rukama držala tablu s koje je čitala glasove i na čijoj zaleđini se nalazila slika spomenika.[152] Iste godine su postojale su optužbe da je na nacionalnoj televiziji Azerbejdžana bio zamagljen broj na koji je moglo da se glasa za Jermeniju, a naknadno je Ministarstvo nacionalne bezbednosti pozvalo na saslušanje nekoliko građana koji su glasali za Jermeniju.[152]
Takmičenje2012. je održano uBakuu nakon pobede Azerbejdžana prethodne godine. Iako su vlasti Azerbejdžana obećale da će garantovati za bezbednost jermenskih predstavnika i fanova, Jermenija je odlučila da odustane od takmičenja nakon kampanje bojkota koju je predvodila grupa od 22 pevača i bivših predstavnika na Pesmi Evrovizije.[175]
Predstavnica JermenijeIveta Mukučjan je tokom prve polufinalne večeri2016. godine mahala zastavom Republike Arcah, zbog čega su zvaničnici ERU najavili kaznu jermenskoj televiziji zbog kršenja zabrane slanja političkih poruka.[176] Od kada se javno objavljuju detaljni rezultati i rangiranje članova žirija, gotovo svaki put su žiriji Azerbejdžana i Jermenije jedni druge jednoglasno stavili na poslednje mesto.[177]
Politički odnosi Rusije i Ukrajine i njihov odnos na Pesmi Evrovizije je značajno promenjen nakonrat na istoku Ukrajine iKrimske krize. Zbog početka rata i otežane finansijske situacije, Ukrajina se povukla sPesme Evrovizije 2015. godine, a Rusija je poslala popularnu pevačicuPolinu Gagarinu s pesmom posvećenoj miru.[178] Gagarina je osvojila drugo mesto, a tokom procedure glasanja su voditeljke u hali, zbog zviždanja tokom dodele poena Rusiji, skretale pažnju da je Pesma Evrovizije muzičko takmičenje koje nije povezano s politikom.[179]
Ukrajina se vratila naredne godine i odnela pobedu godine s pesmom „1944” koju izvodiDžamala, a koja govori o porodičnom iskustvu tokom proterivanjaTatara s poluostrvaKrim od stranesovjetskih vlasti.[109] Neposredno nakon samog odabira ove pesme, pojedini ruski političari, kao i vlasti proglašeneRepublike Krim, optužili su ukrajinske organe vlasti da se pesma koristi za „napad na Rusiju” i „isticanje tragedije Tatara da bi se evropskim gledaocima stvorila lažna slika navodnog sramoćenja Tatara na ruskom Krimu”.[180] Ipak, publika u Ukrajini je Rusiji dodelila maksimalnih 12 poena, dok je ruska publika dodelila Ukrajini 10 poena.
Julija Samojlova (ruska predstavnica2018) je odabrana da predstavlja Rusiju 2017. godine na takmičenju održanom uKijevu, ali je Služba za bezbednost Ukrajine zabranila je Samojlovoj ulazak na teritoriju zemlje na tri godine zbog kršenja zakona usled njenog nastupa na spornoj teritoriji Krim. ERU je predložila ruskoj televiziji da promeni takmičara ili da prenosi nastup svoje predstavnice preko satelita, što je odbijeno i što je dovelo do odustajanja Rusije od Pesme Evrovizije te godine.[181]
Na izboru za predstavnika Ukrajine naPesmi Evrovizije 2019. je pobedila pevačica Maruv, koja je odbila da potpiše ugovor kojim bi se obavezala da neće nastupati u Rusiji i da će predstavljati stavove ukrajinskog društva.[182] Pevačica je izdala saopštenje u kojem je navela da ne želi da pretvara svoje učešće u promociju političara. Ukrajina je tako ostala bez predstavnika te godine.[182]
UočiPesme Evrovizije 2022. izbori za predstavnicu Ukrajine ponovo su završeni kontroverzno, a njena pobednica Alina Paš optužena je da je naKrim ušla preko Rusije, čime se krše ukrajinski zakoni. Zatim ju je zamenila grupaKalush Orchestra kao ukrajinski učesnik na takmičenju. Nakonruske invazije na Ukrajinu i naknadnih protesta drugih konkurentskih zemalja, Rusija je u potpunosti isključena iz učešća u takmičenju.
Gruzijski javni servis GPB je u avgustu 2008. otkrio da neće učestvovati naPesmi Evrovizije 2009. koja se održavala uMoskvi, uRusiji, zbogRata između Gruzije i Rusije u 2008. godini. GPB je izjavio da „ne želi da učestvuje na takmičenju koje organizuje država koja krši ljudska prava i međunarodne zakone”.[183][184] GPB je kasnije svoju odluku preinačio u decembru 2008. godine, posle razgovora saEvropskom radiodifuznom unijom (ERU, koja organizuje Pesmu Evrovizije), kao i posle pobede Gruzije naDečjoj pesmi Evrovizije 2008. na kojoj je Rusija dala svoje najveće poene (12 poena) Gruziji.[185][186] U februaru 2009. godine se pojavila peticija pod imenom „Bojkotujmo Moskvaviziju” koja je pozivala na GPB da ne učestvuje na takmičenju.[187]
Izbor pesme „We Don't Wanna Put In" (bukvalno, „Ne želimo da se trudimo" / „Ne želimo Putina") nagruzijskom nacionalnom izboru je praćen velikom medijskom pažnjom zbog političkih konotacija reči pesme. O ovoj pesmi, koja je kritika politikeVladimira Putina, se šuškalo širom Evrope, sa nagađanjima da nije podobna za Pesmu Evrovizije zbog pravila koja brane političke poruke u pesmama.[188] Govornik GPB-a je odbacio navode da je pesma političke prirode, a ERU je odbila da da izjavu sve dok im pesma nije zvanično poslata kao gruzijska pesma za Pesmu Evrovizije.[189] 2. marta 2009. je politička grupa Mlada Rusija održala protest u Moskvi protiv pesme.[190]
Dana 10. marta 2009, ERU je rekla GPB-u da reči pesme krše pravila takmičenja i tražili od njih da reči pesme promene, ili da pošalju drugu pesmu.[nedostaje referenca] 11. marta, GPB je izjavio da pesma ili njene reči neće biti promenjeni, da pesma nema političku poruku i tvrdili su da je odbacivanje pesme od strane ERU politički pritisak Rusije na Gruziju. Gruzija se time efektivno povukla sa takmičenja.[nedostaje referenca] Ovo je bilo i potvrđeno 16. marta kad je izašao redosled nastupa na kom se Gruzija nije pojavila. Gruzija je trebalo da učestvuje u prvom polufinalu 12. marta 2009.
Takmičenje za pevače od 9 do 14 godina starosti, formata i propozicija nalik na Pesmu Evrovizije, održava se od2003. godine, takođe u organizaciji Evropske unije za radiodifuziju. ERU je takmičenje osnovala po uzoru na dečje takmičenje pesama, kasnije „Nordijsku dečju Evroviziju”, koja se od 2000. godine održavana uDanskoj.
Takmičenje po uzoru na Pesmu Evrovizije na kojem su učestvovale zemlje bivšegIstočnog bloka, koje je organizovalaIntervizija, televizijska mreža nacionalnih emitera ovihsocijalističkih zemalja. Pesma Intervizije je održavana u Sopotu kao zamena za Međunarodni festival; ukinuta je1981. kada je uPoljskoj uvedeno vanredno stanje, a sam Festival je ponovo organizovan od1985. pod starim imenom.
Televizijsko takmičenje u plesnom sportu, koje se održalo 2007. i 2008. u organizaciji EUR i Bi-Bi-Sija. Otkazano je posle dva izdanja zbog manjka interesa.
Predloženo takmičenje zasnovano na evrovizijskom formatu na kom bi se takmičile države u Aziji i Pacifiku. Planovi su otkazani 2021. posle 5 godina neuspešnog razvijanja projekta.[194]
Predloženo takmičenje zasnovano na evrovizijskom formatu, na koji je američka televizijska mrežaEn-Bi-Si otkupila prava od EUR. Na takmičenju bi, učestvovale pesme iz 50 američkih saveznih država, a zamišljeno je kao konkurencijaIdolu.[195] Ovi planovi nisu ostvareni, ali je 15 godina kasnije En-Bi-Si ponovo otkupio prava od ERU za format Evrovizije i emitovaćePesmu Amerike.
Prvo izdanje bi se održalo 2009. u Rusiji i otkrivalo bi novi pevački talenat Evrope.[196]
Na jesen 2005, EUR je organizovala poseban program kao proslavu pedesetogodišnjice Pesme Evrovizije, koji je, pod nazivomČestitamo! (po istoimenoj pesmi, sa kojom jeKlif Ričard predstavljaoUjedinjeno Kraljevstvo 1968) održan uKopenhagenu. U opuštenom programu slavljeničke atmosfere, koji je vodilaKatrina Leskanič, učestvovao je uživo veliki broj učesnika iz prvih 50 godina i prikazani isečci iz istorije takmičenja, a među 14 pesama koje su prethodno odabrali EUR i publika glasanjem prekoInterneta, birana je teleglasanjem najpopularnija pesma Evrovizije svih vremena, za koju je izabrana pesmaWaterloo švedskih predstavnikaABBA 1974.
↑(fr)Histoire 1956 à 1959. (Istorija od 1956. do 1959). Frank Tomas i Loran Balmer, eurovision-fr.net, 1999–2006, Pristupljeno 7. 1. 2008.
↑Eurovision Operations Department. (Odeljenje za operacije Evrovizije.) Evropska unija za radiodifuziju, ebu.ch, 8. jun 2007, Pristupljeno 7. 1. 2008.
↑Spectra's Eurovisiondiary now online. (Spektrin evrovizijski dnevnik je sada onlajn.) Itamar Barak, esctoday.com, 17. april 2007, Pristupljeno 12. 1. 2008.
↑Union (EBU), European Broadcasting (2018-04-27). „Admission” (en). www.ebu.ch. Pristupljeno 2022-03-22.
↑„Voting”. Evropska radiodifuzna unija. Arhivirano izoriginala na datum 2021-05-26. Pristupljeno 2 December 2021. »After all the jury points have been awarded, the total points from the televote for each country will be added up. These totals will then be added to the scoreboard, starting at the bottom and working up to the top.«
↑„Naples 1965”. EBU. Pristupljeno 5 December 2021. »Swedish participant Ingvar Wixell performed his song -originally called Annorstädes Vals - in English instead of Swedish while all the other participants sang in their native languages. This incident led to a rule change meaning that all participants would have to perform their songs in their respective national languages.«
↑Exclusive: Juries also get 50% stake in Semi-Final result! („Ekskluzivno: Žiriji takođe dobijaju 50% učešća u rezultatu polufinala!”) Sitse Baker (Sietse Bakker), Evropska unija za radiodifuziju, eurovision.tv, 11. oktobar 2009, Pristupljeno 11. 10. 2009.
↑Do 2008, ukupno su 34 puta pobedila dame (uključujući ženske sastave), 10 puta muškarci (uključujući muške sastave), i 12 puta muzičke grupe koje su uključivale izvođače oba pola.
↑76,076,1„Trophy” (en). Eurovision Song Contest. Pristupljeno 31. 5. 2019.
↑Mantzaris, Alexander V.; Rein, Samuel R.; Hopkins, Alexander D. (2018). „Preference and neglect amongst countries in the Eurovision Song Contest”. Journal of Computational Social Science1 (2): 377–390. DOI:10.1007/s42001-018-0020-2. ISSN2432-2725.
↑„Russia MPs slam Ukraine's choice of Crimean Tatar for Eurovision”. Yahoo News. 23. 2. 2016. Arhivirano izoriginala na datum 27. 05. 2019. Pristupljeno 27. 05. 2019. »to offend Russia« • »capitalising on the tragedy of the Tatars to impose on European viewers a false picture of alleged harassment of the Tatars in the Russian Crimea«
↑Puni rezultati natjecanja nikada nisu objavljeni; poznat je samo pobjednik.
↑Četiri su zemlje imaje jednak broj bodova 1969. i tako sve zauzele prvo mesto. Kako nije bilo pravila u slučaju izjednačenog broja bodova, sve su 4 zemlje proglašene pobednicama.
↑Irska i Francuska su 1990. bili drugoplasirani s jednakim brojem bodova.
↑Švedska je 1991. pobedila nakon lomljenja izjednačenja jer je imala jednak broj bodova kao i Francuska. Švedska i Francuska su imale isti broj 12 poena, ali je Švedska dobila više 10 poena.
↑Od 2004., uvedeno je jedno polufinale. Od 2008. bit će ih dva.
↑Od 2008., Pjesma Eurovizije je, zbog velikog broja natjecatelja, uveo dva polufinala.
.jpg)
_honored_Samira_Said_in_2011.jpg)
_(cropped).jpg)
_(4647351293).jpg)
.jpg)
.jpg)
_(cropped_to_look_large).jpg)
.JPG)
_(cropped_2).jpg)
.jpg)
_01.png)
