Na primer, ako znamo kolikustruju može da podnesekomponenta a da ne pregori, i kolikinapon daje izvor napajanja, tada pomoću Omovog zakona možemo izabrati odgovarajućiotpornik, koji će sprečiti da struja bude iznad dozvoljenog nivoa.[2]
Omov zakon, jedan od osnovnih zakona u oblasti električne struje, je opisao Om u svom spisu iz1827. godine.
Jednostavno električno kolo, u kome je struja prikazana oznakkomi. Odnos između napona (V), otpora (R), i jačine struje (I) je V = IR; to je poznato kaoOmov zakon.
Prema Omovom zakonu, napon je jednak proizvodu struje i otpora:
U skladu sa načelim algebre, možemo prerasporediti veličine, tako da uvek izračunamo nepoznatu veličinu na osnovu dve poznate. Recimo, jačina struje je jednaka količniku napona i otpora, to jest:
Ako su nam poznate vrednosti struje i napona, možemo izračunati otpor. Dakle, otpor je jednak količniku napona i jačine struje:
Ohmov zakon u mikroskopskom obliku opisuje jakost električne struje s pomoću svojstava čestica koje prenose električni naboj:[1]
I = nvqS,
gdje jen broj slobodnih čestica koje prenose električni naboj,v srednja brzina gibanja nosilaca električnoga naboja,q električni naboj nosilaca električnoga naboja,S ploština poprečnoga presjeka vodiča.
