Atomsko jezgro je kompaktan svežanj dva tipa nukleona:Protona (crveno) ineutrona (plavo). U ovoj slici, protoni i neutroni izgledaju kao male kugle, dok u stvarnom jezgru, po razumevanju modernenuklearne fizike, slika nije takva. Stvarno jezgro se može samo opisatikvantnom mehanikom. Na primer, u njemu svaki nukleon je istovremeno prisutan na više lokacija širom nukleusa.
Nukleon je zajedničko ime za protone i neutrone (česticejezgra). Sve do1960-ih, smatralo se da su nukleonielementarne čestice. U današnje vreme je poznato da se svaki nukleon sastoji od trikvarka vezana takozvanimjakim interakcijama.
Interakcije između dva ili više nukleona se nazivajuinternukleonskim silama ili nuklearnim silama, koje su takođe uzročnici jakih interakcija. (Pre otkrića kvarkova, termin „jaka interacija“ se odnosio samo na internukleonske interakcije.)
Nukleoni se nalaze na granici gde sefizika elementarnih čestica inuklearna fizika preklapaju. Fizika elementarnih čestica, posebnokvantna hromodinamika, pruža fundamentalne jednačine koje objašnjavaju svojstva kvarkova i jakih interakcija. Te jednačine kvantitativno objašnjavaju kako se kvarkovi mogu međusobno vezati u protone i neutrone (kao i u drugehadrone). Međutim, kad je više nukleona grupisano u atomskom jezgru te fundamentalne jednačine postaju suviše složene da bi se direktno rešile. Umesto toga, nukleoni se studiraju u sklopunuklearne fizike, koja izučava nukleone i njihove interakcije putem aproksimativnih modela, kao što jemodel nuklearne ljuske. Ti modeli mogu uspešno da objasne osobine nukleona. Na primer, da li će ili ne određeni nukleoni podlećiradioaktivnom raspadu.
