Najveći deo noradrenalina proizvodi se u postgangliskim simpatičkim vlaknima. Njegovim oslobađanjem i vezivanjem za odgvarajuće receptore ciljnih organa ostvaruje se dejstvo simpatičkog sistema. Neka simpatička vlakana sekretuju sa noradrenalinomneuropeptid Y iATP kao kontransmitere.
Jedan deo potiče iz srži nadbubrežnih žlezda. Odatle se sekretuje u direktno krv i putem nje dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
Noradrenalin je jedan od hormonastresa. Usled stresne reakcije dolazi do aktivacije simpatičkog sistema i lučenja noradrenalina. Pod uticajem ovog neurotransmitera dolazi do:
aktivacije moždanih struktura i usmeravanja pažnje
Noradrenalin zajedno sadopaminom iadrenalinom pripada grupikateholamina. Svi katehoamini se sintetišu iz aminokiselinetirozin. Sinteza se vrši direktno u nervnim završecima adrenergičkih neurona, odnosno ćelija srži nadbubrežnih žlezdi, koji posedujuenzime neophodne za ovu sintezu. Tirozin se transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti iz aminokiselinefenilalanin u ćelijama. Najpre se tirozin hidroksiliše uz pomoćtirozinhidroksilaze dodihidroksifenilalanina (DOPA). Zatim se DOPA procesom dekarboksilacije uz dejstvo enzimadekarboksilaza aromatičnih aminikiselina prevede udopamin. Dopamin se hidroksiliše preko enzimadopaminhidroksilaza i nastaje noradrenalin. Reakcija može teći dalje jer se metilovanjem noradrenalina dobija adrenalin, još jedan od neurotransmitera.
Noradrenalin se skladišti u sinaptičkimvezikulama, odnosno vezikulama ćelija srži nadbubrežnih žlezda, odakle se i oslobađa procesomegzocitoze.
Noradrenalin ispoljava dejstvo vezujući se za odgovarajućereceptore. Postoje α i β receptori. Svi receptori su povezani saG-proteinom.[8] α receptori se dele na α1 i α2, a β na β1, β2 receptore. Noradrenalin se vezije pretežno za α i za β1 receptore, dok se za β2 receptore vezuje nešto slabije. Odatle potiče i mala razlika u dejstvu ovih veoma sličnih supstanci, tako da npr. adrenalin preko β2 receptora može delovati vazodilatatorno, a preko α1 vazokonstriktorno, dok noradrenalin deluje više preko α1 receptora vazokonstriktorno.[9]
α1-receptori aktiviraju preko proteina-Gfosfolipazu C, koja dovodi do daljih promena.
α2-receptori inhibiraju preko proteina-Gadenilciklazu-smanjuje se koncentracijacAMP-a, otvaraju se kalijumski kanali, a zatvaraju kalcijumski. Ovi receptori imaju inhibitorno dejstvo.
ß1, ß2-receptori aktiviraju preko proteina-G adenilciklazu, što dovodi do daljih promena kao npr. razgradnja glikogena, razgranja masti...
Noradrenalin je vrlo kratko vreme aktivan, jer se brzo inaktivira reapsorpcijom u nervne završetke. U njihovoj citoplazmi se razgrađuje putem enzimamonoaminooksidaza (MAO) ikateholamin-O-metiltransferaza (COMT) ili ponovo skladišti u vezikule. Proizvodi inaktivacije sunormetanefrin, ivanilin mandelična kiselina. Koncentracija vanilin mandelične kiseline se može meriti umokraći, što igra ulogu u dijagnozi nakih bolesti.
Neke supstance kao npr.kokain blokiraju reasorpciju noradrenalina u nervne završetke i tako produžavaju Njegovo dejstvo. Kokain inače sprečava i razgradnjudopamina iserotonina.
U lečenjudepresije koriste se takođe lekovi (triciklični antidepresivi) koji pretežno blokiraju reapsorpciju noradrenallina (u manjoj meri i druga dva spomenuta neurotransmitera) u nervne završetke. Postoje i druge vrsteantidepresiva, koji selektivno sprečavaju reapsorpciju serotonina i noradrenaline.
Feohromocitom je tumor koji proizvodi i oslobađa kateholamine iserotonin. Karakteriše se naglim napadima visokog krvnog pritiska (hipertenzija), crvenila (engleski:flush) i povraćanja.
↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
