Nikifor Vrijenije iliNikifor Brijenije (grč. Νικηφόρος Βρυέννιος, 1062–1137) bio jevizantijski vojskovođa, državnik iknjiževnik, rođen uHadrijanopolju.
Nikifor Vrijenije, zet caraAleksija I Komnina nastavio je istorijsko deloMihaila Atalijata. Na podstrek svoje tašte,carice Irine, napisao je istorijsko delo Ὕλη ἱστορίας (doslovno =Građa za istoriju). Vrijenije je pisao u vreme velikog procvatavizantijske književnosti. I za njega je karakterističan, mada u umerenijem obliku, onajklasicizam čiji su veliki predstavnici biliMihailo Psel, Mihailo Atalijat i samaAna Komnina, koji, vaspitani u klasičnom duhu, pišu pomalo izveštačenim arhaičnim jezikom. Vrijenijev prikaz počinje saIsakom I Komninom (1057–1059). Veličajući porodicuKomnina, on ni jednog trenutka ne zaboravlja ni rod Vrijenija, posebno svog dedu Nikifora (koji je 1078. digao ustanak protivMihaila VII Duke težeći za carskom krunom). Njegovim akcijama posvećuje naročitu pažnju, zapostavljajući događaje u kojima ovaj nije učestvovao. Njegovo delo iznenada se prekida na događajima oko 1079. godine. Njegov odličan, strog, uzdržljivatički stil karakteriše izuzetna izražajnost i osećajnost. U ritmu rečenice prepoznaje se uticajKsenofontoveAnabaze. Za pisanje svog dela Vrijenije se služio usmenim obaveštenjima, pri tom se oslanjajući na svoje intimno poznavanje ljudi i izbivanja.
