Za ostale upotrebe, pogledajteNeron (razvrstavanje).
Neron, punim imenomNeron Klaudije Cezar Avgust Germanik (lat.Nero Claudius Caesar Augustus Germanĭcus, rođen 37. god. n. e., stupio na presto 54. god., ubijen 68. god.) bio jerimski car, naslednikKlaudijev.
Bio je sinGneja Domicija Ahenobarba iAgripine Mlađe (15―59. n. e.), koja je kasnije postala četvrta žena cara Klaudija, koji je Nerona usvojio i proglasio za naslednika. Na rođenju dobio je ime Lucije Domicije Ahenobarb (Lucius Domitius Ahenobarbus), nakon posvojenja od Klaudija uzeo je ime Neron, što je navodnosabinska reč koja znači »odvažan«.
Neron je svoju vladavinu započeo u slozi sasenatom, pošto se do 62. godine nalazio pod uticajem prefektapretorijaAfranija Bura i filozofaAneja Seneke, koji su podržavali dobre odnose izmeđuprincepsa i senata. Težnja Neronove majke Agripine da ima presudan uticaj na svog sina dovela je do reakcije od strane Nerona, koga su energično podržavali Bur i Seneka, pa je Agripina izgubila svoj raniji značaj na dvoru. Klaudijev rođeni sinBritanik, koga je sada Agripina htela da stavi nasuprot sopstvenom sinu, bio je otrovan, a zatim je i sama Agripina ubijena po Neronovom naređenju.
Preokret u Neronovoj politici nastupio je 62. n. e., kada je Bur umro, a Seneka se povukao u privatan život. Njihovo mesto zauzeo je prefekt pretorija OtonijeTigelin, koji je povlađivao carevoj surovosti. Sada ponovo otpočinju progoni po zakonu o uvredi veličanstva, u kojima su stradali mnogi pripadnici aristokratije. Neki senatori su sa pojedinim pretorijanskim komandantima 65. n. e. protiv Nerona skovalizaveru na čijem je čelu bio Kalpurnije Pizon, ali je zavera otkrivena. Mnogi učesnici su pogubljeni, a drugi su izvršili samoubistvo, među njima Seneka i pesnikLukan. Usledili su još snažniji progoni aristokratije.
Neron je trošio ogromna sredstva na priređivanje igara i na distribucije, što mu je donosilo izvesnu popularnost među rimskimplebsom. Veliku nesreću za rimsko stanovništvo predstavljao jepožar koji je u Rimu buknuo 64. n. e., a za koji se pojavila sumnja da ga je podmetnuo sam car, jer je navodno hteo da grad preuredi i planira na nov način. U izvorima nema pouzdanih potvrda za ovu verziju događaja, pa je u sumnju dovodi čak iTacit, izrazito neprijateljski raspoložen prema Neronu. Rim je posle požara ponovo podignut. U požaru je stradala i kuća samoga Nerona, pa je on na tom mestu podigao velelepnu palatu, nazvanuDomus aurea (»Zlatna kuća«), čiji su ostaci otkriveni. Česte predstave i nove gradnje iziskivale su ogromna sredstva. Nameti naprovincije su se povećali, što je izazvalo nezadovoljstvo provincija.
UBritaniji, koju su nedavno osvojili pod Klaudijem, Rimljani su se suočavali sa velikim teškoćama. Krajem 59. n. e. Britanijom je upravljaoSvetonije Paulin. On je organizovao ekspediciju na ostrvo Mon (danasMann), koje je bilo centardruidizma, zabranjenog pod Klaudijem. U odsustvu Svetonija Paulina u Britaniji je izbio ustanak. Kralj plemena Icena ostavio je za svog naslednika rimskog cara i sa njim dve svoje kćerke kao savladarke. Ali su zemlju počeli da pustošecenturioni, a u njegovoj kući svime su upravljali carski robovi. KraljicaBudika (Boudicca) bila je podvrgnuta telesnoj kazni, icensko plemstvo izgubilo je imanja i pretvoreno u roblje, pa je Boudika je pozvala svoje saplemenike i druge Brite na osvetu. Koristeći se odsustvom glavnih vojnih snaga, ustanici su napali rimske provincijske centre, pa i one najznačajnije ―Kamulodunum iLondinij. Bilo je pobijeno oko 70 hiljada Rimljana, a ustanak je bio surovo ugušen tek 61. n. e., po povratku Svetonija Paulina u Britaniju.
UJudeji je lokalni sukob Judejaca sa Grcima doveo 66. n. e. doustanka. U cilju njegovog suzbijanja poslat je u Judeju konzulTit Flavije Vespazijan, koji će nepune tri godine kasnije postati rimski car.
Iz Mezije je protiv varvara koji su opseliHersones preduzet pohod kojim je rukovodio Svetonije Paulin. U Neronovo vreme Rim je zauzeo uporišta uBosporskoj Kraljevini i na Tauridi; u tim oblastima raspoređeni su rimski garnizoni, ali severno crnomorsko primorje nikada nije pretvoreno u rimsku provinciju, niti je rimska vlast vršila neki naročit uticaj na unutrašnje uređenje tih oblasti. Neron je Rimu pripojio vazalnu kraljevinuPont, tj. istočni deo pontijskih posedaMitridata VI.
Neron se baviocrtanjem,slikarstvom,vajarstvom, pevao je i pisao pesme. Sponzorisao je umetnost i organizovao muzička i dramska takmičenja, na kojima je ponekada i sam učestvovao. Takve sklonosti skandalizovale su senatorski stalež i velikim su delom odgovorne za carevu nepopularnost. Godine 66. n. e. Neron je krenuo na put poGrčkoj, nadajući se da će Grci po zasluzi oceniti njegovu umetnost. U znak zahvalnosti za te pohvale i počasti, u kojima su Grci bili veoma izdašni, Neron je grčkim gradovima darovao »slobodu« i, što je važnije, oslobađanje od svih poreza. Godine 68. n. e. vratio se uItaliju i proslavio svoje pobede na grčkim nadmetanjima.
Neron je malo pažnje posvećivao unutrašnjem životu Carstva, u provincijama je rastao antirimski pokret, mnogo nezadovoljnih bilo je i u samom Rimu, nepouzdani su bili čak i pretorijanci. Prvi se protiv Nerona digao namesnikLugdunske GalijeJulije Vindeks, koga su podržavala galska plemena i upravnici drugih provincija (Afrike,Tarakonske Hispanije iLuzitanije). Neron je protiv Vindeksa uputio trupe iz GornjeGermanije, koje su Vindeksa porazile, nakon čega je ovaj izvršio je samoubistvo. Protiv Nerona su, međutim, ustali pretorijanci i Neron je morao da beži iz Rima. Uz pomoć jednog oslobođenika izvršio je samoubistvo, a poslednje su mu reči, premaSvetoniju, navodno bile:Qualis artifex, pereo! (»Kakav umetnik, a umirem!«).
Neron je poslednji car iz dinastije Julijevaca-Klaudijevaca i prvi rimski car koji je pretrpeodamnatio memoriae ― njegova je vladavina po naređenju senata formalno izbrisana iz spiska vladara.
