Ime-oblik iliime-lice (pali,sanskrt:nāmarūpa), složenica jeindijske filozofije, nastala spajanjem rečinama (ime) irupa (telo).
U budizmu, ime-oblik označava umno-telesni sklop, skup svih procesa koji čine ljudsko biće, odnosno organizam u psihofizičkoj celovitosti.[1]Ime (nama) predstavlja njegovu psihološku stranu, aoblik (rupa) fizičku. Tako su ova dva pojma međusobno zavisna i nerazdvojiva.[2]
Ime-lik je nominalistički izraz svojstven budističkoj filosofiji, čija je analogija u evropskoj filosofiji "telo i duša" ili psihički i fizički faktor. Izrazrupa prvenstveno označava predmet čula vida.[3]
Ime-oblik se donekle koristi kao sinonim zapet gomila koje čine ljudsko biće.
Imenom (nama) se nazivaju:osećaj, opažaj, volja,kontakt ipažnja. Pet mentalnih elemenata okupljenih pod nazivomnama jesu ključni sastojcisvesti. Oni su sadržani u svakom iskustvu i imaju presudnu ulogu u kogniciji objekata.[1]
Telom (rupa) se nazivaju četiriosnovna elementa i materijalni oblik sačinjen od njih. Četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh) predstavljaju osnovna svojstva tela: čvrstinu, koheziju, toplotu i pokretljivost.[1]
Izraz ime-oblik se koristi da označipet gomila svesnog bića, odnosno jedinstvotela,osećaja, opažanja, mentalnihtvorevina isvesti.[4]
U budizmu, vezanost za ime-oblik se smatra uzrokom patnje.[5]
Ime-oblik čini ključnu kariku u lancuuslovljenog nastanka. Prema Budinom učenju, izsvesti kao uslova nastaje ime-oblik.[2] Takođe, "svest ne postoji onda kada ime i oblik ne postoje. Kad ime i oblik nestanu, svest takođe nestane".[6]
Prema rečima Saripute, ko razume ime-oblik, taj poseduje ispravno razumevanje:
Prijatelji, kada plemeniti učenik razume ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i oblika i put do prestanka imena i oblika, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske darme.[1]
– Sariputa
