| Most na Adi | |
|---|---|
| Lokacija | |
| Mjesto | Beograd Srbija |
| Gradnja | |
| Puštanje u rad | 2011. |
| Tehnički podaci | |
| Ukupna duljina | 996 m |
| Visina | 200 m |
| Širina | 45.5 m |
Most na Adi je drumski i šinskimost u izgradnji uBeogradu koji povezuje opštineNovi Beograd iČukarica. Most je predviđen kao deo beogradskogUnutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) koji bi povezivaoNovi Beograd iZvezdaru. Bilo je predviđeno da će most zajedno sa pristupnim saobraćajnicama koštati 161 milion evra.
Godine1923,arhitektaĐorđe Kovaljevski je uradio prvu urbanističku skicu Beograda sa mostom preko Ade Ciganlije.[1] U vreme kada je Beograd poprimao prva obeležja evropskih metropola futuristički orijentisani planeri saobraćaja predvideli su pojedine deonice saobraćajnice koju mi danas zovemo Unutrašnji magistralni poluprsten. Ova saobraćajnica ili njeni pojedini segmenti postojala je u ranijim planovima sa donekle izmenjenim položajem pod različitim imenima: magistralni prsten, transverzala, istočna tangenta. Ono što je bilo svima zajedničko je most preko Ade Ciganlije. Most je u ranijim planovima bio na mestu današnje severne prevlake, a projektom UMPeSO pomeren je do samog špica.[2]
Ovo je najuzvodniji beogradski most prekoSave (unutar užeg gradskog područja) i povezuje novobeogradskeblokove iTopčider, prekobloka 69 iCareve ćuprije, u blizini koje je u toku izgradnjasemaforizovane raskrsnice koja će biti povezana sa Bulevarom vojvode Mišića. Jedinipilon ovog mosta izgrađen je na severnom špicuAde Ciganlije. Na levoj obali Save, most prelazi prekorukavca kod brodogradilišta i završava se kodUlice Jurija Gagarina.
Tokom dva dana avgusta 2011, kada je most bio otvoren za pešake, sprovođena je anketa o nazivu mosta. Od oko 13.000 anketiranih građana, njih oko 3.350 tada je predložilo „Most na Adi“, a među popularnim predlozima za naziv mosta bila je i „Harfa“, zatim „Most patrijarha Pavla“, „Most Zorana Đinđića“, „Žirafa“, „Lepeza“, „Andrićev most“ i druga imena.
Međutim, iako sulingvisti pri Komisiji za imenovanje ulica i trgova konstatovali da je naziv „Most na Adi“ gramatički nepravilan i da je pravilno: „Most preko Ade“, Komisija je odabrala prvobitni naziv.[3]Skupština grada je ovaj naziv i zvanično usvojila 15. decembra2011. godine.[4]
Idejno rešenje mosta dala jeslovenačka firma „Ponting“, pobedivši na konkursu održanom2004. godine, u konkurenciji 11 preduzeća. Projektanti mosta su konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Piter Gabrijelčič.[5] Pobedničko idejno rešenje je određeno jednoglasno od strane stručnogžirija kojim je predsedavaoNikola Hajdin, predsednikSrpske akademije nauka i umetnosti i projektant beogradskogNovog železničkog mosta.[6] Takođe, to rešenje je podržalo iDruštvo arhitekata Beograda, ocenivši ga kao savremeno i bitno za budući izgled Beograda.[7]
Prema usvojenom rešenju, most preko Ade Ciganlije jemost sa kosim zategama. Imaće dužinu od 929metara, šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dvakoloseka namenjena budućemlakom metrou. Predviđena je širina od 45 metara i jedanpilon, u obliku igle, visine oko 200 metara[8], sa kojeg će se pružati zatege koje drže deo gredne konstrukcije preko Save. Dužina glavnog raspona biće 376 metara.[9]
| Most na Adi | |
| Beogradski mostovi | |
| na Adi | |
| Brankov | |
| Gazela | |
| Kineski(u izgradnji) | |
| Novi železnički | |
| Ostružnički | |
| Pančevački | |
| Stari savski | |
| Stari železnički | |
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je,17. marta2008. godine, izabralakonzorcijum sastavljen od sledećih firmi: „Por tehnobau und umvelt akcijengezelšaft“[10] iz Austrije, „SCT d.d.“ iz Slovenije i "DSD" iz Nemačke za najpovoljnijeg ponuđača na konkursu. Planirano je da projektovanje i izgradnja mosta košta 118.652.230evra. Prvobitna cena, prema idejnom projektu iz2005. godine, trebalo je da bude oko 90 miliona €, ali je ona porasla jer je, u međuvremenu, porasla cenačelika na svetskom tržištu i to za više od 50%. Međutim, iako je cena čelika u međuvremenu pala, smanjenje cene mosta se ne spominje. Tokom 2006. bilo je procenjeno da će most zajedno sa pristupnim saobraćajnicama koštati 161 milion evra.[11] Međutim tokom tokom 2010 pominje se cifra od 300 miliona evra evra,[12] a tokom 2011 pominje se cena od 400 miliona evra bez poreza i doprinosa.[13]
Predviđeno je da veći deo troškova izgradnje bude finansiran kreditom koji je Grad Beograd podigao kodEvropske banke za obnovu i razvoj, a izgradnju prilaznih saobraćajnica bi finansirala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Prilikom saopštavanja izbora izvođača,gradski menadžerBojan Stanojević je izjavio da očekuje da ugovor bude potpisan za oko mesec dana, a projektovanje traje šest do osam meseci. Pripremni radovi su počeli krajem leta 2008, sama izgradnja počela je1. decembra iste godine,[14] dok je završetak izgradnje mosta predviđen za avgust2011. godine.[15]
Direkcija za Građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je 10. jula 2009. raspisalakonkurs za izradu idejnog rešenja za izgradnju prilaznepetlje za most sačukaričke strane, čime bi bile povezane Radnička ulica saraskrsnicom kodHipodroma,Bulevar Vojvode Mišića kao i budući UMP. Na petlji, prema uslovima konkursa, moraju postojati uslovi za drumski, šinski, pešački i biciklistički saobraćaj, i rešenje mora biti ekološki prihvatljivo. Konkursom se takođe zahteva omogućavanje faznog rešenja koje bi rasteretilo saobraćajne probleme u ovoj oblasti i pre puštanja u saobraćaj deonice UMP sa novim mostom. Rok za dostavljanje radova je bio 10. septembar 2009, a rezultati je trebalo da budu obljavljeni dve nedelje kasnije. Ukoliko se prijavilo barem deset radova, trebalo bi da budu dodeljene prva nagrada od milion dinara i još pet novčanih nagrada.[16] Međutim, nijedno od ponuđenih rešenja nije u potpunosti zadovoljilo uslove konkursa.[17]
Oktobra 2010. objavljeno je rešenje za petlju u Radničkoj ulici. Umesto rešenja u osnovnom planu - denivelisane raskrsnice sa dve semaforizovane površinske raskrsnice na Radničkoj ulici, sada se planira rešenje koje ima pun program denivelisanih veza. Naime, denivelisana petlja sadrži kružnu raskrsnicu koja je rampama direktno povezana sa mostom iznad, Radničkom ulicom i Bulevarom Vojvode Mišića koji se pruža ispod.[18] Dve strane mosta u izgradnji su spojene 9. avgusta 2011. kada je u konstrukciju mosta uklopljen poslednji čelični element.[19]
U novogodišnjoj noći između31. decembra2011. i1. januara2012. svečano je otvoren Most na Adi, uzvatromet u ponoć. Posle vatrometa je upaljena javna rasveta i dekorativno osvetljenje, a od pola jedan posle ponoći do dva sata je nizvodna strana mosta bila otvorena za pešake, dok je nizvodna strana otvorena za drumski saobraćaj.[20] Pored više hiljada građana mostom su prošetali ipredsednik Srbije igradonačelnik Beograda.[21] Radovi na pristupnim saobraćajnicama se nastavljaju u 2012. godini kao i radovi na izgradnji šinskog sistema za koji je predviđen prostor na sredini mosta.
Prema rezultatima dosadašnjih studija o mostu, prosečno vreme potrebno za putovanja bi bilo skraćeno za 30minuta. Kod saobraćaja putničkih automobila, dnevna ušteda bi trebalo da bude oko 11 tonagoriva i 100.000 pređenihkilometara.[22]
%2c_maj_2010.JPG)
Izgradnja mosta preko Ade Ciganlije i UMP nije bila bez protivnika u stručnim krugovima. Grupa devet autora, među kojima i prof. drKsenija Petovar, prof. drMihailo Maletin, prof. drSlobodan Vukićević i arh.Branislav Jovin, u snažno kritičkom javnom pismu u januaru2006. su ukazali na fizičku opasnost iurbanističku nepodobnost provlačenja magistralnog pravca kroz gradsko jezgro i ocenili da ovi planovi žiteljima Beograda donose „enormno skup i nefunkcionalan most na pogrešnom mestu“, nazivajući odluke gradskih vlasti „apsolutno neprihvatljivim improvizacijama“.[23]
U javnosti je planirani most kritikovan i zbog pretnje ugroženim vrstama ptica, među kojima posebno vrsta kormorana -malog vranca (latinski:Phalacrocorax pygmeus), koji zimske noći provodi po vrbacima na donjem špicu Ade.[24] U kategorizaciji vrsta evropskih potreba zaštite (SPEC) svrstava se u prvu grupu – u globalno ugrožene vrste sa nepovopoljnim statusom zaštite u Evropi. U Srbiji je zaštićen kaoprirodna retkost, a Uredba o prirodnim retkostima zabranjuje narušavanje njihovih staništa.[25] Pilon mosta preko Ade Ciganlije bi prekrio vrbak u kome ptice noće, a brojni kablovi – nosači kolovoznih traka stvorili bi opasnu barijeru u letnom koridoru ugrožene vrste. U Beogradu zimuje 10% evropske populacije ove vrste.[26] Dve godine po početku izgradnje, Liga za ornitološku akciju Srbije, uz pomoć USAID-a, uspela je da se izbori za to da mali vranac i pored izgradnje mosta, ne napusti svoje stanište[27]
13. i 14. avgusta 2011. most u izgradnji otvoren je za pešake
