- Za ostale upotrebe, pogledajteMesec (razvrstavanje).
Mjesec (ijek.) ilimesec (ek.), jedinica zavreme koja se koristi zakalendare, i koja je približno dugačka kao neki prirodniperiod povezan sa kretanjemMeseca. Tradicionalni koncept se pojavio sa ciklusommesečevih mena; takvi meseci susinodički i traju ~29,53dana. Iz iskopanih štapova, istraživači su zaključili da su ljudi računali dane u vezi sa Mesečevim menama još upaleolitu. Sinodički su i dalje osnova za dosta kalendara.
Kretanje Meseca u svojojorbiti je veoma komplikovano i njegov period nije konstantan. Štaviše, mnoge kulture (najviše one koje koriste stariJevrejski kalendar iIslamski kalendar) počinju kalendarski mesec sa prvim pojavljivanjem tankog polumeseca posle zalaska sunca nad zapadnim horizontom. Datum i vreme ove stvarne opservacije zavise od tačne geografske dužine, kao i širine, atmosferskih uslova, oštrine vida posmatrača itd. Stoga, početak i dužine meseci u ovim kalendarima ne može tačno da se predskaže. VećinaJevreja trenutno prate predračunati kalendar, aliKaraiti se oslanjaju na stvarne opservacije meseca.
Stvarni period Mesečeve orbite koji se meri fiksiranim sklopom reference je poznat kao siderički ili zvezdani mesec, jer prestavlja vreme za koje se Mesec vrati na isti položaj nanebeskoj sferi među fiksiranimzvezdama: 27,321 661 dana (27d7h43m11,5s) ili otprilike 27 1/3 dana. Ovaj tip "meseca" se pojavio kod kultura na Srednjem Istoku, uIndiji iKini na sledeći način: delili su nebo na 27 ili 28lunarnih kuća, određenih po asterizmima (prividnim grupama zvezda), po jednu na svaki dan kada Mesec prati svoj put među zvezdama.
Uobičajeno je da se odredi položaj nebeskih tela u odnosu na prolećnuravnodnevicu. Zbog pomeranja, ova tačka se polako vraća u ekliptiku. Stoga je Mesecu potrebno manje vremena da se vrati u ekliptičku geografsku dužinu nula nego u istu tačku u sred fiksiranih zvezda: 27,321 582 dana (27d7h43m4,7s). Ovaj malo kraći period je poznat kaotropski mesec.
Kao sve orbite, Mesečeva orbita je elipsa, a ne krug. Međutim, orijentacija (kao i oblik) ove orbite nisu fiksirani. Konkretno, položaj ekstremnih tačaka (svodovi) čini pun krug za oko 9 godina. Mesecu je potrebno mnogo više da se vrati do istog svoda jer se pomerio unapred tokom jedne revolucije. Ovaj duži period se zoveanomalistički mesec i ima prosečnu dužinu od 27,554 551 dana (27d13h18m33,2s), ili otprilike 27 1/2 dana. Prividni prečnik Meseca varira sa ovim periodom, pa stoga ovaj tip meseca ima određenu relevantnost kod određivanjapomračenja (vidisaros), čiji opseg, trajanje i pojavljivanje (bilo da je totalno ili kolutasto) zavise od tačnog prividnog prečnika Meseca.
Orbita Meseca leži u ravni koja je nagnuta u odnosu na ravanekliptike: ima nagb od otprilike 5 stepeni. Linija koja preseca ove ravni definiše dve tačke na nebeskoj sferi:rastući isilazeći čvor. Ravan Mesečeve orbite se pomeri za pun krug za oko 18,6 godina, tako da se čvorovi pomeraju unazad na ekliptici u istom periodu. Stoga je vreme koje je potrebno Mesecu da se vrati u isti čvor ponovo kraće od zvezdanog meseca: ovo se nazivanodički ilidrakonski mesec. On traje 27,212 220 dana (27d5h5m35,8s), ili otprilike 27 1/5 dana. Važan je za predskazivanje pomračenja: ona se odvijaju kada suSunce,Zemlja iMesec u liniji. Sada (kako se vidi sa Zemlje) se Sunce kreće po ekliptici, dok se Mesec kreće po svojoj orbiti koja je nagnuta na ekliptiku. Ta tri tela su u liniji samo kada je Mesec na ekliptici, tj. kada je u jednom od čvorova. "Drakonski" mesec se odnosi na mitološkog zmaja koji živi u čvorovima i stalno jede Sunce ili Mesec tokom pomračenja.
Razlog zamesečeve mene je taj da sa Zemlje mi vidimo deo Meseca koga Sunce osvetljava iz različitih uglova dok Mesec prelazi svoju orbitu. Tako da izgled zavisi od položaja Meseca u odnosu na Sunce (kao što si vidi sa Zemlje). Zbog toga što se Zemlja okreće oko Sunca, Mesecu je potrebno dodatno vreme (pošto navrši zvezdani mesec, tj. pun krug) da sustigne i vrati se u isti položaj u odnosu na Sunce. Ovaj duži period se zovesinodički mesec (od grčkogsyn hodô ili σὺν ὁδῴ). Zbog smetnji Zemljine i Mesečeve orbite, stvarno vreme izmeđulunacija može da iznosi od 29,27 do oko 29,83 dana. Dugoročno prosečno trajanje iznosi 29,530 588 dana (29d12h44m2,8s), ili otprilike 29 1/2 dana.
Ovde je spisak prosečnih dužina različitih astronomskih lunarnih meseci [1]. Ovo nisu konstante, tako da je pružena linearna aproksimacija sekularne promene:
Važi za epohuJ2000.0 (1 jan 2000 12:00TT):
| zvezdani mesec | 27.321661547 + 0.000000001857×g dana |
| tropski mesec | 27.321582241 + 0.000000001506×g dana |
| anomalistički mesec | 27.554549878 − 0.000000010390×g dana |
| drakonski mesec | 27.212220817 + 0.000000003833×g dana |
| sinodički mesec | 29.530588853 + 0.000000002162×g dana |
Napomena: vreme izraženo uefemernom vremenu (ili preciznijeZemljanom vremenu) sa danima od 86400SIsekundi.g označava godine od epohe (2000), izražene u julijanskim godinama od 365.25 dana. Za kalendarske kalkulacije
Beskonačni razlomci decimalne vrednosti za sinodički mesec daju uzastopne aproksimacije za srednju dužinu ovog meseca u vezi sa delovima dana. Tako, na sledećem spisku, posle broja dana u brojiocima, nalazi se ceo broj meseci u imeniocima:
- 29 dana
- 30
- 59/2
- 443/15
- 502/17
- 1447/49
- 25101/850
Ovo je korisno za dizajniranje čistihlunarnih kalendara, gde se meseci od 29 i 30 dana (sa nazivimaprazni ipuni meseci) dešavaju u određenoj šemi koja se ponavlja posle određenog broja meseci. Skoro izmišljeni čisti lunarni kalendar nazvanYerm Calendar[1] koristisve gorenavedene aproksimacije.
Još važnije, kodlunisolarnih kalendara, ceo broj sinodičkih meseci se uklapa u neki ceo broj godina. Prosečna dužina tropske godine se deli prosečnom dužinom sinodičkog meseca, tj. broj sinodičkih meseci u godini je (za epohu J2000):
- 12.368266392
Beskonačni razlomci ove decimalne vrednosti daju optimalne aproksimacije za ove vrednosti, Tako, na sledećem spisku, posle broja sinodičkih meseci u brojiocima, nalazi se ceo broj tropskih godina u imeniocu:
- 12
- 25/2
- 37/3
- 99/8
- 235/19
- 4131/334
Poslednja tri su se ustvari koristili u kalendarima.
Gregorijanski kalendar, kao iJulijanski kalendar pre njega, ima dvanaest meseci:
- januar, sa 31danom;
- februar, sa 28 dana, 29 uprestupnim godinama, ili 30samo jednom prilikom;
- mart, sa 31 danom;
- april, sa 30 dana;
- maj, sa 31 danom;
- jun, sa 30 dana;
- jul, sa 31 danom;
- avgust, sa 31 danom;
- septembar, sa 30 dana;
- oktobar, sa 31 danom;
- novembar, sa 30 dana;
- decembar, sa 31 danom;
Za rezonovanje zbog neobičnih dužina dana, pogledajtefebruar iavgust.
Meseci koji su postojali uRimskom kalendaru su:
Jedanmnemonik za pamćenje dužina meseca je da se drže dve pesnice jedna pored druge tako da gležanj kažiprsta leve ruke bude uz gležanj kažiprsta desne ruke. Tada, počevši sa januarom od malog gležnja na levoj ruci, broji se gležanj, prostor, gležanj, prostor po mesecima. Gležanj predstavlja mesec sa 31 danom, a prostor između predstavlja kratak mesec.
Hindu kalendar ima različite sisteme imenovanja meseca. Meseci u lunarnom kalendaru su:
- Chaitra
- Vaishaaha
- Jyaishtha
- Aashaadha
- Shraavana
- Bhaadrapada
- Aashvayuja
- Kaartika
- Maargašiirsha
- Pausha
- Maagha
- Phaalguna
Takođe postoje imena koja se koriste u Indijskom nacionalnom kalendaru za nove redefinisane mesece.
Imena u solarnom kalendaru su samo imenazodijačkih znakova kroz koje sunce prolazi. Oni su
- Mesha
- Vrišabha
- Mithuna
- Kataka
- Simha
- Kanyaa
- Tulaa
- Vrishcika
- Dhanus
- Makara
- Kumbha
- Miina
Postoje takođe dvanaest meseci uIslamskom kalendaru:
- Muharram ul Haram (ili skraćeno Muharram) - محرّم
- Safar - صفر
- Rabi`-ul-Awwal (Rabi' I) - ربيع الأول
- Rabi`-ul-Ahir (ili Rabi` al-THaany) (Rabi' II) - ربيع الآخر أو ربيع الثاني
- Jumaada-ul-Awwal (Jumaada I) - جمادى الأول
- Jumaada-ul-Ahir (ili Jumaada al-THaany) (Jumaada II) - جمادى الآخر أو جمادى الثاني
- Rajab - رجب
- Ša'aban - شعبان
- Ramadhan - رمضان
- Šawwal - شوّال
- Dhul Qadah - ذو القعدة (or Thw al-Qi`dah)
- Dhul Hijja - ذو الحجة (or Thw al-Hijjah)
Iranski / Persijski kalendar, koje se trenutno upotrebljava uIranu iAvganistanu, takođe ima 12 meseci.Persijska imena su u zagradama.
- Farvardin (فروردین), 31 dan
- Ordibehešt (اردیبهشت), 31 dan
- Hordad (خرداد), 31 dan
- Tir (تیر), 31 dan
- Mordad (مرداد), 31 dan
- Šahrivar (شهریور), 31 dan
- Mehr (مهر), 30 dana
- Aban (آبان), 30 dana
- Azar (آذر), 30 dana
- Dey (دی), 30 dana
- Bahman (بهمن), 30 dana
- Esfand (اسفند), 29 dana (30 dana u prestupnim godinama)
Stari islandski kalendar nije više u zvaničnoj upotrebi, ali neki praznici se i dalje računaju prema njemu u Islandu. Ima 12 meseci, podeljenih na dve grupe od po šest.
- Gormánuður (14. oktobar - 13. novembar, mesec klanja)
- Ýlir (14. novembar - 13. decembar, Yule mesec)
- Mörsugur (14. decembar - 12. januar, mesec sisanja masti)
- Þorri (13. januar - 11. februar, mesec zamrznutog snega)
- Góa (12. februar - 13. mart, mesec Góa)
- Einmánuður (14. mart - 13. april, usamljeni mesec)
- Náttleysi (dani bez noći)
- Harpa (14. april - 13. maj, Harpa je žensko ime, verovatno zaboravljena boginja)
- Skerpla (14. maj - 12. jun, još jedna zaboravljena boginja)
- Sólmánuður (13. jun - 12. jul,sunčev mesec)
- Heyannir (13. jul - 14. avgust, mesecslame)
- Tvímánuður (15. avgust - 14. septembar, drugi mesec)
- Haustmánuður (15. septembar - 13. oktobar, jesenji mesec)
