| edit |
Metabotropni glutamatni receptor 5 jeprotein koji je kod ljudi kodiranGRM5genom.[1][2]
Aminokiselina L-glutamat je glavni ekscitatornineurotransmiter u centralnom nervnom sistemu koji aktivirajonotropne imetabotropneglutamatne receptore. Glutamatergična neurotransmisija učestvuje u većini aspekata normalnih moždanih funkcija. Ona može da bude poremećena u mnogim neuropatološkim oboljenjima. Metabotropni glutamatni receptori su familijaG protein spregnutih receptora, koja se deli u tri grupe na osnovu homologije sekvence, mehanizma prenosa signala, i farmakoloških svojstava. Grupa I obuhvataGRM1 i GRM5. Ovi receptori aktivirajufosfolipazu C. Grupa II obuhvataGRM2 iGRM3, dok su u grupi IIIGRM4,GRM6,GRM7, iGRM8. Receptori grupe II i III su vezani za inhibicijukaskade cikličnog AMP-a ali se razlikuju u njihovim selektivnostima za agoniste.Alternativne splajsne varijante GRM8 su poznate, ali njihova svojstava nisu potpuno određena.[2]
Osim ortosternog mesta (mesta gde se endogeni ligand, glutamat, vezuje) najmanje dva različitaalosternamesta vezivanja postoje na mGluR5 receptoru.[3] Znatan broj potentnih i selektivnih mGluR5 liganda je razvijen.[4] Selektivni antagonisti i negativni alosterni modulatori mGluR5 receptora su oblast od posebnog interesa za farmaceutska istraživanja, usled njihove demonstrirane anksiolitičkie, antidepresivne i antizavisničke[5][6][7] uloge u životinjskim studijama i njihovog relativno benignog bezbednostnog profila.[8][9] mGluR5 receptori su isto tako izraženi izvan centralnog nervnog sistema, i za mGluR5 antagoniste je pokazano da su hepatoprotektivni i da mogu da budu korisni u tretmanu inflamacije i neuropatičkog bola.[10][11] Klinička upotreba ovih lekova može da bude ograničena usled nuspojava kao što su amnezija i psihotomimetički simptomi,[12][13][14][15] mada one mogu da bude prednost za pojedine indikacije.[16] mGluR5 pozitivni modulatori mogu da imaju nootropne efekte.[17]
Miševibez mGluR5 gena pokazuju nedostatakkokainske samoadministracije nezavisno od doze.[25] Iz toga proizilazi da ovaj receptor učestvuje u svojstvu nagrađivanja kokainom. Međutim, kasnije studije su pokazale da mGluR5 nokaut miševi delimično odgovaraju na kokain.[26]
