Pokolj uSremskoj Rači je naziv za masovno ubistvo stanovnika istoimenog sela uSremu koji su za vremedrugog svetskog rata u martu 1944. počinili pripadnici13. SS Handžar divizijenemačkogVermahta marta1944. godine. Tokom tih događaja je selo gotovo u potpunosti uništena; posle Drugog svetskog rata od 220 kuća samo tri nisu izgorele.
Zločini su počinjeni tokom nemačkih operacijaPutokaz iSava, koje su vođene tokom marta 1944. godine.
Tokom Drugog svetskog rata,19. jula1943, u Sremskoj Rači je formiranII Sremski partizanski odred, dok se već17. januara1944. formiraŠesta vojvođanska brigada. Tokom Drugog svetskog rata preko Rače su prošle hiljade boraca idući zaBosnu. Kasnije u sećanje na borbu je nastala pesma:„Kad su Sremci krenuli sa te Fruške gore“.
Postoji mogućnost da je neko iz sela izdao neprijatelju kuće u kojima su živeli članovi partizanskog štaba i savezničke misije.[1]
Početkom marta1944. godine kompletno selo Rača je spaljeno a meštani surovo preklani od kvislinške13. SS brdske divizije Handžar koja je bila sačinjena uglavnom od muslimana iz Bosne. Ovaj čin je izvršen kao odmazda zapartizanske diverzije na nemački transport.
U Sremskoj Rači boravio je i član engleske vojne misijeBasil Davidson, i u svojoj knjizi „Slika partizana“ opisao stradanja:
Početkom marta Lala i ostali iz Bosne su stigli u Raču, prelazeći Savu na samom rubu katastrofe. Našli su prizor neizdržive strahote. Leševi 220 ljudskih bića, od kojih su 83 bile žene i pedeset starci, a ostatak deca suviše mala da bi prešla Savu u našem povlačenju, ležali su po selu, u malim gomilama po dvorištima, u plitkim grobovima, skriveni pod snopljem kukuruznih stabljika, ili jednostavno ostavljeni na putu. U selu Bosut, udaljenom tri milje, pronašli su leševe 75 žena, 45 dece i 38 staraca; a priča je skoro ista u Moroviću i druga dva sela. Kasnija računica je pokazala da je ukupno 460 staraca, žena i male dece ubijeno u ovim selima, osim nekih koje nisu mogli da uračunaju. U većini slučajeva otkrili smo da su imali prerezan vrat. Sedamdeset ili osamdeset kuća je bilo spaljeno.[1]
Jedna devojčica, čije je ime Slavica Crnić, je pobegla izbezumljena kroz šumu dosela Grk. Isprva meštani nisu mogli da razumeju njeno "detinje trabunjanje", ali uskoro su shvatili šta im priča. Slavica je bila pogođena u glavu krajem sekire, ali izgleda da je udarac bio loše ciljan (možda je čovek bio pijan). Slavica je pala na zemlju, ali je povratila svest nekoliko sekundi kasnije, u trenutku kada je njena majka legla preko nje, boreći se da je zaštiti. Krv je lila svuda po njoj i po zemlji iz rana na telu njene majke koje je zadavao čovjek sa sjekirom. Slavica se toga potpuno jasno seća, što znači da je bila pri svesti; ali zahvaljujući nekom neshvatljivom instinktu samoodržanja ona nije načinila pokret. Ostala je tako sve do večeri, kada se iskobeljala ispod leša svoje majke i pobegla u šumu.[1]
Par dana nakon što je selo uništeno, Nijemci su bacali letak iz zrakoplova naslovljen sa "masovna ubojstva u Rači", a potpisan sa "borci za istinsku slobodu". U letku je pisalo:
Kad su bosanski muslimanski dobrovoljci došli u selo, našli su jezive prizore zaklanih ljudi. Samo nekoliko Židova koji su bili u selu otišli su s partizanima. Užas ovog klanja je neopisiv. Napokon se otkrio pravi karakter komunističkog rata za slobodu!
Dolje s komunizmom. Sloboda narodu!
Nikad ne zaboravite da će se patnje i bijede, bolesti i smrti nevinih žrtava nastaviti sve dok prljava komunistička zmija ne bude protjerana iz naše zemlje.[1]
Njemačka propaganda je tvrdila da su "boljševički banditi" ubili sve u selu koji su odbili da pođu s njima u Bosni.
Davidson je kratko prokomentarisao letak: "Čini se da cinizam nije mogao dostići veće dubine."[1]
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
