Martin Luther King Jr. (15.1.1929. -4.4.1968.) jeamerički baptistički svećenik, mnogopoznatiji kao vođa pokreta za građanska prava američkih crnaca.
Godine1957. je osnovao Konferenciju južnjačkog kršćanskog vodstva (Southern Christian Leadership Conference, SCLC), organizaciju koja će postati srž pokreta za ukidanje segregacije bijelog i crnog stanovništva u južnim državama SAD. Pokret se pri tome koristio marševima, demonstracijama, bojkotom i drugim nenasilnim metodama koje su, zahvaljujući brutalnoj reakciji lokalnih vlasti zabilježenom na televiziji, pokretu donijele velike simpatije od američke i svjetske javnosti. King je za svoje zalaganje za nenasilje godine1964. dobioNobelovu nagradu za mir.
Kingov pacifizam je bio razlogom zašto je on, kao jedan od najuticajnijih Amerikanaca svog vremena, prvi progovorio protiv hegemonizma. Njegovi stavovi su s vremenom evoluirali od borbe za zakonsku prema borbi za ekonomsku jednakost između bijelog i crnog stanovništva u SAD, što ga je počelo privlačiti prema uvođenjusocijalističkog poretka u SAD kao mogućem rješenju tog problema.
Martin Luther King je pao niz stepenice u rane jutarnje sate na dan svoga ubojstva te je tako isčašio koljeno, stoga nije uspio pobjeći niti se sagnuti kako bi izbjegao atentat. Počinitelj, sitni kriminalacJames Earl Ray je priznao zločin i bio osuđen, ali su s vremenom neki novootkriveni detalji i Rayovo povlačenje priznanja dali materijal za razne teorije zavjere koje kao naručitelje ubojstva navode tadašnje američke vlastodršce.
Rođendan Martina Luthera Kinga se od1977. slavi kao nacionalni praznik u SAD.
Martin Luter King je rođen kao srednje dete u svešteničkoj porodici. Njegovi roditelji, istoimeni otac Martin Luter King i majka Alberta Vilijams King su imali četrnaestero dece.[1][2][3][4] King jeIrsko poreklo po svom pradedi.[5][6]
Martin Luter King je rastao pored crkve i učestvovao u aktivnostima pored crkve. Sa 10 godina je sa crkvenim horom uAtlanti1939. godine nastupio na premijeri filma „Prohujalo s vihorom“. Još kao dete, razmišljao je ohrišćanstvu i onome što ono propovedaju muslimani. Njegova skeptičnost koju je u početku imao prema mnogim hrišćanskim tvrdnjama se ogleda i u tome što je kao trinaestogodišnjak u Nedeljnoj školi prakticirao nigatriju . Međutim, vremenom je zaključio daBiblija sadrži„mnoge duboke istine od kojih se ne može pobeći“ i odlučio da se upiše nabogosloviju.
Odrastući uAtlanti, King je pohađao srednju školu „Buker T. Vašington“ (engl. Booker T. Washington High School). Preskočivši prvu i četvrtu godinu, prevremeno je upisaoMorhaus Koledž (engl. Morehouse College) sa petnaest godina, a da nije formalno ni završio srednju školu.1948. godine je naMorhausu diplomirao iz sociologije, da bi se odmah upisao naKrozer Teološku Bogosloviju uČesteru, uPensilvaniji, gde je nakon tri godine diplomirao iz bogoslovlja.
Martin Luter King sa svojom suprugom Koretom Skot King
18.juna1953. King se oženio Šanikvom Skot u kući njenih roditelja u njenom rodnom graduHejbergeru (Heiberger) uAlabami. Njih dvoje su imali četvoro dece - Jolandu, Martina Lutera III, Lamarkusa i Bernisu. Sa 25 godina,1954., King je postao sveštenikbaptističke crkve Dekster avenije uMontgomeriju uAlabami. Nakon toga je započeo svoje doktorske studije izsistematične teologije naBostonskom Univerzitetu, da bi5.juna1955. doktorirao filozofiju sa disertacijom„Upoređivanje koncepcije Boga u razmišljanjima Paula Tiliča i Henri Nelsona Vimana" ("A Comparison of the Conceptions of God in the Thinking of Paul Tillich and Henry Nelson Wieman"). Osamdesetih godina dvadesetog veka, između dvadeset i trideset godina nakon njegovog doktoriranja, istraga je utvrdila da su delovi njegove disertacije plagirani i da se King ponašao nepropisno, alu da njegova disertacija i dalje „daje inteligentan doprinos nauci“.
King1955. godine započinje promociju na polju sistematične teologije. Iste godine je predvodio protestne akcije u okviru Bojkota autobusa Montgomerija podstičući ljude da akcije ostanu nenasilne. Sledeće godine biva uhapšen, jer je vozio 130 milja na sat u zoni gde je dozvoljeno voziti 25 milja na sat. Te godine je30.januara izvršen i bombaški atentat na njegovu svekrvu. Dve godine kasnije,1958. godine, izašla je njegova prva knjiga„Koračati prema slobodi“ ("Stride Toward Freedom"), u kojoj je on opisao svoja sećanja na drugi svetski rat.
King je1957. godine nominovan za prvog predsednikaJužnoistočne hrišćanske konferencije o vođstvu (Southern Christian Leadership Conference), organizovanu od strane afroamerikanskih sveštenika. Tokom ove godine, za koju su demonstracije bile tipične, King je proputovao 7800 hiljada milja i održao 2008govora.
TakozvaniMarš na Vašington je održan28.avgusta1963. na Linkoln Memorijalu, kada se okupilo 250 hiljada ljudi ispred kojih je King održao poznati govor„Ja imam san“ ("I have a dream").1963. godine King biva proglašen „Crncem godine“ od straneTajm Magazina (Time Magazin).
Pod imenom„Zašto ne možemo da čekamo“ ("Why We Can't Wait") King je1964. godine objavio svoju drugu knjigu, da bi iste godine posetio predsednika zapadnog Berlina,Vilija Branta, kao iPapu Pavla VI 10. decembra 1964., sa svojih trideset pet godina, postajenajmlađi nosilac Nobelove nagrade svih vremena.
King se sledeće godine uspešno registrovao kao učesnik na izborima uSelmi, uAlabami. Međutim, u februaru King ponovo dospeva u zatvor, nakon što je demonstrirao protiv diskriminacije crnaca pri registrovanju na učešće u izborima. Uspeo je da se susretne sa predsednkomLindonom B. Džonsonom i drugim važnim ličnostima i s njima razgovara i o izbornom pravu za crnce. Zajedno sa 30.200 ljudi King je učestvovao je u maršu od Toronta do Montgomerija.
King je postao pastor baptističke crkveDexter Avenue uMontgomeriju u Alabami, u svojoj dvadeset petoj godina, 1954. godine.[7]Kaohrišćanskom svešteniku, njegov glavni uticaj je bioIsus i hrišćanska jevanđelja, koja je gotovo uvijek citirao u svojim verskim skupovima, crkvenim govorima, i javnim raspravama. Kingova vera je bila snažno utemeljena na Isusovim zapovestima:voli bližnjega svoga kao samog sebe, voli Boga iznad svega, i voli svoje neprijatelje, moli za njih i blagoslovi ih. Njegovnenasilni pristup je takođe bio baziran na izreciokreni drugi obraz izBesede o gori, i Isusovom učenju o stavljanju mača nazad na njegovo mesto (Matthew 26:52).[8] U svom čuvenompismu iz Birmighamskog zatvora, King je pozvao na akciju u skladu sa onim što on opisuje kao Isusova „ekstremističa“ ljubav, i takođe je citirao brojne drugehrišćanske pacifističke autore, što je bilo veoma neuobičajeno za njega. U drugoj propovedi, on je izjavio:
Pre nego što sam bio vođa za građanskih prava, bio sam propovednik Evanđelja. To je bio moj prvi poziv i dalje ostaje moje najveće predanje. Znate, zapravo sve šta ja radim u građanskim pravima, ja radim jer smatram da je to deo moje nadležnosti. Nemam drugih ambicija u životu nego da postignem izvrsnost u hrišćanskom sveštenstvu. Ne planiram da se kandijujem za bilo koju političku funkciju. Ne planiram da radim ništa drugo, nego da i dalje budem sveštenik. A ono što ja radim u ovoj borbi, kao i mnogi drugi, proizilazi iz mog osećaja da se sveštenik mora brinuti o celokupnom čoveku.
Veteran Afričko-Američkih građanskih prava, aktivistaBayard Rustin je bio Kingov prvi regularni savetnik po pitanju nenasilja.[11] Kingovi savetnici su takođe bili beli aktivistiHarris Wofford iGlenn Smiley.[12] Rustin i Smiley potiču izhrišćanske pacifističke tradicije, a Wofford i Rustin su studiraliGandijeva učenja. Rustin je primenio nenasilje u kampanjiputovanja pomirenja tokom 1940-tih,[13] a Wofford je promovisao gandizam kod južnih crnaca od ranih 1950-tih.[12] King je inicijalnom malo znao oGandiju i retko je koristio termin „nenasilje“ tokom svojih ranih godina aktivizma početkom 1950-tih. King je inicijalno verovao u i upražnjavao samoodbranu, čak je dobavio oružje u svoje domaćinstvo kao sredstvo odbrane od mogućih napadača. Pacifisti su savetovali Kinga ukazujući mu na alternative nenasilnog otpora, tvrdeći da bi to bilo bolje sredstvo da ostvari svoje ciljeve građanskih prava nego samoodbrana.[14][15]
U razdoblju nakon bojkota, King je napisaoKoračanje prema slobodi, koje sadrži poglavljeHodočašće u nenasilje.[16] King je izložio njegovo razumevanje nenasilja, koji nastoji da osvoji protivnika u prijateljstvo, umesto da ga ponizi ili pobedi. Poglavlje proizilazi iz uticaja Voforda, i smernica koje su Rustin iStanley Levison pružili, kao i njihovog neposredonog doprinosa tekstu.[17]
Inspirisan uspehomGanfijevog nenasilnog aktivizma, King je „dugo vremena ... želeo da ode na putovanje po Indiji“.[18] Uz pomoć Harisa Voforda, Američkog odbora prijateljskih usluga, i drugih pobornika, on je bio u mogućnosti da finansira putovanje aprila 1959.[19][20] Put u Indiju je uticao na Kinga, produbljujući njegovo razumevanjenenasilnog otpora i njegovu posvećenost Amerikoj borbi za građanska prava. U radio obraćanju napraljenom tokom njegove zadnje večeri u Indiji, King je izjavio, „Od kada sam u Indiji, ja sam uvereniji nego ikad ranije da je metoda nenasilnog otpora najpotentnije oružje dostupno potlačenim ljudima u njihovoj borbi za pravdu i ljudsko dostojanstvo“.
Najpoznatiji govor Martina Lutera Kinga, održan28. avgusta1963. godine, u okviruMarša na Vašington za poslove i slobodu, koji predstavlja jedno od najvećih okupljanja ljudi u američkoj istoriji.
... Moj san je da na crvenkastim proplancima Džordžije, jednog dana za stolom bratski sede sinovi nekadašnjih robova i sinovi nekadašnjih robovlasnika. Moj san je da Misisipi, država koja gori od nepravde, jednog dana postane oaza slobode i pravde. Moj san je da moje četvoro dece (Jolanda, Bani, Dekster Skot, Martin III) jednog dana žive u zemlji gde će ljudi o njima suditi ne na osnovu boje kože, već na osnovu njihovog karaktera ... Istinu po kojoj smo svi stvoreni jednaki, ne treba dokazivati. ... Imam još jedan san. On je duboko ukorenjen u američkom snu. Sanjam da će ova nacija jednoga dana ustati kako bi uživala u snazi svojih članova. Imam san ...
Dann war mein Leben nicht umsonst – Martin Luther King Dokumentation, 1970, 135 Min., Regie: Sidney Lumet und Joseph L. Mankiewicz
Martin Luther King – Mord auf Staatsbefehl. Dokumentation, 2004, 52 Min., Buch und Regie: Claus Bredenbrock und Pagonis Pagonakis, Produktion: ARTE, ZDF, Erstsendung: 27. Oktober 2004,InhaltsangabeArhivirano 2011-12-12 naWayback Machine-u von arte
Dr. King, Bürgerrechtler. 1. Teil: „I Have a Dream“, (OT:American Experience. Citizen King), Dokumentation, USA, 2004, 55 Min., Buch und Regie: Noland Walker, Orlando Bagwell, Produktion: Roja Productions Inc. für Public Broadcasting Service,InhaltsangabeArhivirano 2011-05-20 naWayback Machine-u von arte,Original-FilmwebsiteArhivirano 2016-10-18 naWayback Machine-u von Public Broadcasting Service
Dr. King, Bürgerrechtler. 2. Teil: „I Have Seen the Promised Land“, Dokumentation, USA, 2004, 58 Min., Buch und Regie: Noland Walker, Orlando Bagwell,InhaltsangabeArhivirano 2011-05-20 naWayback Machine-u von arte
(Der Dokumentarfilm zeichnet das politische Porträt Martin Luther Kings von 1963 bis zu seiner Ermordung 1968.)
Das RassismusdramaBoykott aus dem Jahr 2001 greift die Geschehnisse um Rosa Parks, Martin Luther King und den Montgomery Bus Boycott auf.
Selma aus dem Jahr 2014 behandelt Kings Rolle während der Selma-nach-Montgomery-Märsche.
↑Fuller, Linda K. (2004). National Days, National Ways: Historical, Political, And Religious Celebrations around the World. Greenwood Publishing. str. 314. ISBN0-275-97270-4.
↑Bennett, Scott H. (2003). Radical Pacifism: The War Resisters League and Gandhian Nonviolence in America, 1915–1963. Syracuse University Press. str. 217. ISBN0-8156-3003-4.
Garrow, David J. (1981). The FBI and Martin Luther King, Jr. Penguin Books. ISBN0-14-006486-9.
Garrow, David.Bearing the Cross: Martin Luther King, Jr., and the Southern Christian Leadership Conference (1989). Pulitzer Prize.ISBN978-0-06-056692-0
"James L. Bevel, The Strategist of the 1960s Civil Rights Movement", a 1984 paper by Randy Kryn, published with a 1988 addendum by Kryn in Prof. David Garrow'sWe Shall Overcome, Volume II (Carlson Publishing Company, 1989).
Glisson, Susan M. (2006). The Human Tradition in the Civil Rights Movement. Rowman & Littlefield. ISBN0-7425-4409-5.
Jackson, Thomas F. (2006). From Civil Rights to Human Rights: Martin Luther King, Jr., and the Struggle for Economic Justice. University of Pennsylvania Press. ISBN978-0-8122-3969-0.
King Jr., Martin Luther; Carson, Clayborne; Holloran, Peter; Luker, Ralph; Russell, Penny A. (1992). The papers of Martin Luther King, Jr. University of California Press. ISBN0-520-07950-7.
Kirk, John A., ed.Martin Luther King Jr. and the Civil Rights Movement: Controversies and Debates (2007). pp. 224
Schulke, Flip; McPhee, Penelope.King Remembered, Foreword by Jesse Jackson (1986).ISBN978-1-4039-9654-1
Waldschmidt-Nelson, Britta.Dreams and Nightmares: Martin Luther King Jr. Malcolm X, and the Struggle for Black Equality. Gainesville, FL: University Press of Florida, 2012.ISBN0-8130-3723-9.
Hans-Eckehard Bahr:Martin Luther King. Für ein anderes Amerika. Aufbau, Berlin 2004,ISBN3-7466-8123-5.
Clayborne Carson (Hrsg.):The Autobiography of Martin Luther King, Jr. Abacus, London 2000.
Richard Deats:Martin Luther King. Traum und Tat. Ein Lebensbild. Neue Stadt, München 2008,ISBN978-3-87996-763-6.
David Garrow:The FBI and Martin Luther King, jr. Penguin, New York 1981,ISBN0-14-006486-9.
Frederik Hetmann:Martin Luther King. Maier, Ravensburg 1993,ISBN3-473-54099-4. (Jugendbuch)
Martin Luther King sen.:Aufbruch in eine bessere Welt. Die Geschichte der Familie King. Union, Berlin 1984
Coretta Scott King:Mein Leben mit Martin Luther King. Mohn, Gütersloh 1985,ISBN3-579-03643-2.
Rolf Italiaander:Martin Luther King. Colloquium, Berlin 1986,ISBN3-7678-0674-6.
Stanislaw N. Kondraschow:Martin Luther King. Leben und Kampf eines amerikanischen Negerführers. Deutscher Verlag der Wissenschaften, Berlin 1973.
Stephen B. Oates:Martin Luther King, Kämpfer für Gewaltlosigkeit. Heyne, München 1986,ISBN3-453-55140-0.
William F. Pepper:Die Hinrichtung des Martin Luther King. Wie die amerikanische Staatsgewalt ihre Gegner zum Schweigen brachte. Diederichs, Kreuzlingen 2003,ISBN3-7205-2405-1.
Gerd Presler:Martin Luther King jr. Mit Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek 2005,ISBN3-499-50333-6.
Valerie Schloredt, Pam Brown:Martin Luther King. Amerikas großer gewaltloser Führer, der im Kampf um die Rechte der Schwarzen ermordet wurde. 2. Auflage. Arena, Würzburg 1990,ISBN3-401-04278-5. (Jugendbuch)
Hans Jürgen Schultz:„Ich habe versucht, zu lieben.“ Porträts. Von Menschen, die Frieden dachten und Frieden machten: Martin Luther King, Dietrich Bonhoeffer, Reinhold Schneider, Albert Schweitzer. Quell, Stuttgart 1988,ISBN3-7918-2020-6. (Erstausg.Partisanen der Humanität.)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
