_02.jpg)
Marko Terencije Varon (lat.Marcus Terentius Varro, 116. – 27. st. e.), poznat i kaoReatinski (Reatinus, jer je rođen u graduReate nasabinskoj teritoriji) da bi ga se razlikovalo od njegovog savremenikaVarona Atacinskoga, bio je najveći polihistor urimskoj književnosti, koga jeKvintilijan (X, 1) nazvao "najobrazovanijim od Rimljana"(Romanorum eruditissimus).
Varon je rođen u graduReate (današnjiRieti) u porodici koja je pripadalaviteškom staležu. Bio je učenik rimskogfilologaLucija Elija Stilona, a kasnije je uatinskojAkademiji učio kodfilozofaAntioha iz Askalona. U politici je bioPompejev pristalica te je dostigao položajpretora, nakon što je obavljao dužnostinarodnog tribuna,kvestora ikurulnog edila. NakonCezarove pobede nad Pompejem ugrađanskom ratu izbegao je kaznu za podršku Pompeju jer ga je Cezar dva puta pomilovao, jednom pre a drugi put nakonbitke kod Farsala. Varon je bio i član dvadesetočlane komisije koja je 59. godine st. e. sprovodila Cezarovu agrarnu politiku naseljavanjaveterana na teritorijeKapue iKampanije. Godine 47. st. e. Cezar ga je postavio za nadzornika prve javnebiblioteke uRimu.
Nakon Cezarove smrtiMarko Antonije je 43. st. e.proskribovao Varona, zbog čega je ovaj izgubio veliki deo svoje imovine. Kako je postepeno nestajalorepublike, Varon je stekao simpatijeOktavijana Avgusta, te se napokon, pod okriljem njegove zaštite i u uslovima mira koji je uspostavljen sprincipatom, mogao posvetitinauci iknjiževnosti.
Od mnogobrojnih njegovih dela za istoričare je posebno značajanspisak konzula Rimske Republike, koji se nalazio uklesan na Avgustovomtrijumfalnom slavoluku. Ovaj spisak, poznat i pod nazivom "Varonska hronologija", premda uključujediktatorske godine te sadrži još neke specifičnosti, smatra se izvanredno značajnim istorijskim izvorom.
Varon je bio pesnik, satiričar, antikvar, pravnik, geograf, gramatičar i naučnik, a pisao je i dela iz oblasti obrazovanja i filozofije. Napisao je više od 600 knjiga i umro s perom u ruci.
Od svih dela koje je napisao u celini nam se sačuvao jedino spisO poljoprivredi(De re rustica). Kada ga je napisao Varon je imao već 80 godina. Spis se sastoji od tri knjige i imadijaloški oblik, ne bez dozedramatičnosti: prvi se dijalog prekida vešću o nekom ubistvu, a treći incidentima do kojih je došlo na izborima. Prva knjiga bavi se samim seoskim imanjem, zgradama i opremom na njemu, te uopštepoljoprivrednom godinom. Druga knjiga bavi se uzgojem krava i ovaca. Treća knjiga bavi se sitnijim životinjama: pilićima, ribama, pčelama itd. Delo je po književnoj vrednosti bolje od sličnog delaKatona Starijeg, a karakterišu ga povremeni živahan humor i istančani osećaj za seoski život.
Od 25 knjiga Varonovog delaO latinskom jeziku (De lingua Latina, objavljeno oko 43. st. e.) sačuvano nam je šest knjiga. Tu se sistematski izlaže latinskagramatika: njegovaetimologija,morfologija isintaksa. Premda sadrži mnoga apsurdna etimološka objašnjenja, delo je značajno zato što je bilo prvo takve vrste uantičkom Rimu te zato što povremeno daje neka vrednalingvistička zapažanja. Knjige 5-10, koje su došle do nas, posvećene suCiceronu.
Menipske satire(Saturae Menippeae), u 150 knjiga, od kojih nam je sačuvano oko 600 manjih fragmenata, bile susatire pisane po uzoru nakiničaraMenipa iz Gadare, mešavinomproze ipoezije, ponekad u dijaloškom obliku ili u dramatskom stilu. U njima su date kritičke opaske o životu u Rimu, uz navođenje mnogih ličnosti i scena, među njima imitoloških. Pisane su snažnim, jasnim i inventivnim jezikom. Mnoge opaske, odišući humorom i moralizatorskom nostalgijom za pristojnošću prošlih vremena, usmerene su protiv pohlepe i raskoši te protiv svakakvih filozofskih i pesničkih piskarala koji su nicali u Varonovo doba.
Užem polju književnosti pripadaju 10 knjigapesama (4 knjige satira i 6 knjigatragedija), koje su sve izgubljene.
Slike(Imagines), nazvane iSedmice(Hebdomades), oko 39. godine st. e., u 15 knjiga, davale su oko 700portreta slavnihGrka i Rimljana s popratnim tekstom u prozi i kratkimepigramima uelegijskim distisima. Premda je ovo delo izgubljeno, od njega u krajnjoj liniji potiče mnogo od onoga što danas znamo o nekim važnim ličnostima rimske istorije.
Među drugim važnim delima jesu:
Mnogobrojni su bili Varonovi kritičko-filološki spisi, od kojih su najznačajniji:O Plautovim komedijama (De comoediis Plautinis, gde Varon delikomedije na tri grupe, od kojih samo za jednu grupu od ukupno 21 komedije utvrđuje nesumnjivoPlautovo autorstvo, pa se otada one nazivaju "Varonske komedije"),Problemi oko Plauta(Quaestiones Plautinae),O poreklu scenskih igara(De scaenicis originibus),O scenskom izvođenju(De actionibus scaenicis),O pesmama(De poematis),O pesnicima(De poetis),O sastavljanju satira(De compositione saturarum),O poreklu latinskog jezika (De origine linguae Latinae, posvećen Pompeju),O latinskom govoru (De sermone Latino, o metričkim i pravopisnim pitanjima),O sličnosti reči (De similitudine verborum, o morfološkim oblicima koji odstupaju od pravilnih),O starosti slova(De antiquitate litterarum).
Antički izvori pominju još VaronoveTri knjige o poslanstvima(Legationum libri tres),Anale(Annales),Uvod posvećen Pompeju(Eisagogikos ad Pompeium),Brodski dnevnik posvećen Pompeju(Ephemeris navalis ad Pompeium),Dvanaest knjiga govora(Orationum libri duodecim), tePohvale(Laudationes), ali se o svim tim spisima ne zna gotovo ništa.
Ciceron je izuzetno cenio Varona, kome je i posvetio drugo izdanje svojihAkademskih spisa(Academica). Pohvale mu izriče i Kvintilijan. Na Varona su uticali kakoplatonizam tako istoicizam ipitagorejstvo, ali je ipak smatrao da se jedan stari grad mora pridržavati svoje tradicionalnereligije te da je Rim svoju veličinu dosegao delimično i zahvaljujući tome što je pažljivo poštovao verske obrede: ako ništa drugo – smatrao je Varon – religija, makar bila neistinita, ipak je korisna.
