Velika raznovrsnost biljnih vrsta se može pronaći u staništu mangrova, ali od priznatih 110 vrsta, samo 54 vrsta u 20 rodova iz 16 porodica čini prave mangrove, tj vrste koje se mogu pronađi samo u prirodnom staništu mangrova i retko drugde.[2]Konvergenta evolucija je učinila da mnoge vrste ovih biljaka imaju slična rešenja za probleme različitogsaliniteta, veličineplime, anaerobna zemljište i intenzivno osunčavanje koje dolazi od činjenice da one žive u tropskim oblastima. Biodiverzitet je uglavnom nizak u mangrovama – više od 20 vrsti je retko.[3] Ovo se posebno odnosi na oblasti sa većim geografskim širinama i u obe Amerike. Najveći biodiverzitet se može naći u šumamaNove Gvineje,Indonezije iMalezije.
Crvene mangrove, koje žive u većini poplavljenih oblasti, izdignu sebe iznad nivoa mora preko dugačkog korena i mogu da uzimaju kiseonik preko pora u kori drveta (lenticela). Crne mangrove žive na višem zemljištu i obrazuju mnogopneumatofora (specijalizovanih korenolikih struktura koje izbijaju iz zemlje poput slamčica za disanje) koje su prekrivene lenticelima. Ove „slamčice za disanje“ obično dostignu visinu od 30 centimetara, a kod nekih vrsta preko 3 metra. Postoji četiri tipa pneumatofora – štulaste, klinaste, kolenaste i trakaste. Kolenast i trakast tip se mogu kombinovati sa potpornim korenima u osnovi drveta. Korenja takođe imaju velikeaerencime koje služe da ubrzaju kretanje kiseonika u biljci.
Crvene mangrove odstranjujusô putem izuzetno nepropustivljivog korenja koje su punesuberina, koji deluje kao superfilter koji odstranjujenatrijum-hlorid iz ostatka biljke. Analiza vode unutar biljaka mangrove pokazuje da se od 90% do 97% soli odstranjuje u korenu. So koja se akumulira, izdancima se koncentriše u starim listovima koji kasnije otpadaju, ili se bezbedno skladišti u ćelijskimvakuolama. Bele (ili sive) mangrove mogu da luče so direktno; one imaju dve žlezde za so u svakom korenu lista (otuda i ime za tu vrstu mangrova, pošto su one pokrivene kristalima soli).
Zbog ograničene dostupnosti sveže vode u slanom zemljištu, zemljištu koje je pod uticajem plime, mangrove su razvile način za ograničavanje količine vode koja se izgubi kroz lišće. One mogu da ograniče otvaranje svojihstoma (pora na površini lista, koje razmenjujuugljen-dioksid i vodenu paru tokomfotosinteze). Mangrove takođe menjaju smer svog lišća kako bi se izbeglo jako popodnevno sunce i tako smanjilo isparavanje iz lišća.
Najveći problem sa kojima se mangrove sreću je unošenje hranljivih materija. Pošto je tlo stalno poplavljeno, tu ima malo slobodnog kiseonika. Zato anaerobne bakterije oslobađajuazot, rastvorenogvožđe, neorganskefosfate,sulfide imetan, što čini zemljište još manje hranljivim i doprinosi oštrom mirisu mangrova. Izdignuti sistem korenja omogućava mangrovama da unose gasove direktno iz atmosfere, a ostale hranljive materije iz negostoljubivog tla. Gasovi su često uskladišteni direktno unutar korena i teku čak i kada je korenje potopljeno duboko pod vodom usled plime.
U ovim oštrim uslovima, mangrove su razvile poseban mehanizam da pomognu svojim potomcima da prežive. Sve mangrove imaju plutajuće semenke koje su pogodne za širenje u vodi. Za razliku od većine drugih biljaka, čija semena klijaju u zemlji, semena mnogih mangrova (na primer crvenih mangrova) klijaju dok su još prikačene za drvo-roditelja. Kada proklijaju, klica raste unutar ploda (na primer kod vrstaAegialitis, Acanthus, Avicennia iAegiceras) ili kroz plod (na primer kod vrstaRhizophora,Ceriops, Bruguiera iNypa) i obrazujupropagulu (klicu koja je spremna da ide) koja može sama sebi da proizvodi hranu preko fotosinteze. Kada propagula sazri, ona pada u vodu, kojom se može preneti na velike udaljenosti. Propagule mogu da prežive isušivanje i ostanu uspavane nedeljama, mesecima pa čak i godinu dana pre nego što dođu do pogodnog okruženja. Kada je propagula spremna da obrazuje koren, ona će promeniti svoju gustinu tako da sada izduženi deo pluta vertikalno, a ne horizontalno. U ovom položaju će verovatno pristati u mulj ili na koren. Ako se ne prikači nigde, ona može da izmeni svoju gustinu tako da ponovo pluta u potrazi za boljim uslovima.
Zbog osetljivosti na temperature subpolarne klime, mangrove su u kontinentalnom delu SAD ograničene na obalni deo poluostrva Florida i izolovana područja[4] na južnoj obali zalivaLuizijane[5] i na juguTeksasa[6].USevernoj Americimočvare se naFloridi protežu južno odjezeraOkičobi i zauzimaju više od 28.000 km² površine. Južni deo ovih močvara pretvoren je unacionalni park. U tim područjima voda se izliva iz jezera uMeksički zaliv. To je deo sa plitkom vodom koji nastanjujušaš,rogoz itrava uopšte. Trava prilično pokriva površinu i tek mestimično mogu da se vide vodene površine bez njih, a ima i drveća koje kao da izranja iz vode. Uz samu morsku obalu je praktično neprohodan pojas mangrove. To su crvene, crne i bele mangrove. Dublji jarci su cele godine pod vodom.[7]
Ujugoistočnoj Aziji mangrove se sreću u vidu pojaseva, od kojih se svaki odlikuje specifičnom vrstom, odnosno grupom vrstadrveća. Na te mangrove, koje nazivaju još imangal obično se nadovezujunizijske tropskešuma u kojima se mogu sresti iste vrste koje naseljavaju mangrove.[7]
U Australiji, mangrove se pojavljuju okoNove Gvineje,Sulavesija i na okolnim ostrvima. U jugoistočnojAustraliji se razlikuju pojedine biljne zone, od kojih mangrove čine poslednji pojas zapadnih, vlažnihpadina okrenutih kaTihom okeanu.[7] U Australiji je oko 11.500 km² prekriveno mangrovama i dopiru ka krajnjem jugu ka uvali uViktoriji (37° 45') i Barkerovoj uvali uAdelejd.[8]Novi Zeland ima šumovite mangrove na oko 38° (slično australijskom najjužnijem opsegu mangrova): krajnja geografska dužina na zapadnoj obali je lukaRaglan (37 ° 48'), na istočnoj obali, lukaOhiva je krajnji jug gde se mangrove nalaze (38° 00').[9]
Korenje drvenastih biljaka mangrova (kao što je slučaj kodRhizophora koja ima potporno korenje) zadržavasedimente čije nagomilavanje stvarapodlogu na kojoj može da raste i drugo drveće. Na taj način sešuma širi na račun mora.[11]
Kao i u svim drugimekosistemima, i u mangrovama se sviekološki faktori odlikuju istovremenošću, tako da su svi ključni za razvojvegetacije. Među posebno važne, koji najviše utiču na oblike životnih formi svake vrste koja nastanjuje mangrovu, ističu se povećanakoncentracijasoli, nedostatakkiseonika (uslovljen velikom produktivnošću) i kretanje vode, odnosnoplima i oseka. Ovi faktori imaju uticaj i na prostornu organizaciju, odnosnospratovnost, i sam izgled biocenoze mangrove, jer u pojedinim delovima sveta dominiraju različite vrste, pa se tako mogu razlikovati bele, crne, crvene, kao i mangrove palmi koje se sreću u jugoistočnojAustraliji.[7]
Biljke su prilagođene na povišenukoncentracijusoli i mogu da podnesu periodično potapanje tokomplime. Veliki broj biljaka susukulente jer u mangrovama vladafiziološka suša. Naime, koncentracija soli u morskoj vodi ićelijskom soku ovih biljaka je jednaka, pa je tako onemogućena razmenaminerala između ove dve sredine. Ovaj problem biljke prevazilaze tako što deponujurezerve vode u svojimorganima.Otpornost na povišenu koncentraciju soli kod različitihvrsta je različita. Različite vrste različito podnose i potapanje u morskoj vodi usled plime, pa se tako javlja nekoliko zona, koje su prilično uočljive u jugoistočnoj Aziji.[11]
Vegetacija je podeljena na posebne zone u zavisnosti od ekoloških faktora koji u tom delu utiču na biljke. Vrste koje su otpornije na povećanu koncentraciju soli čine spoljašnji pojas koji je uz more i na udaru plime svaki dan. Manje otporne biljke čine unutrašnji pojas do koga voda dopire tek nekoliko puta godišnje kada je plima izuzetna.[7] Ove biljke su dominantne vrste u određenim pojasevima i daju tipičan izgled biocenozi.
Za razliku od drveća u mangrovama koje odlikuje korenje za ventilaciju,Rhizophora je drvo čije korenje izgleda poput mreže i ima potpornu ulogu.Seme ove biljke proklija pre nego što napusti roditeljsku biljku i na taj način može da se ukoreni čim padne na tlo. Ova prilagođenost omogućava semenu da ga plima ne odnese daleko na pučinu.[7]
Isprepletano, gusto korenje biljaka mangrove predstavlja praktično prirodnubranu i sakuplja organskimaterijal koji donosereke iliplima.Mulj obogaćen tim materijalom postajedom ihrana mnogobrojnim životinjskimorganizmima.[7]
Populacije od višehiljadakraba gudača (Uca) čija je jedna štipaljka dosta veća u odnosu na drugu, hitro se ukopavaju umulj ukoliko se zateknu uopasnosti ili kada nadolaziplima. Njegova predimenzionirana štipaljka (teška koliko i celo njegovotelo) nije efikasna u borbi sa drugim mužjacima ili u odbrani odneprijatelja. Njena je uloga u privlačenju ženke, a njome i upozorava druge mužjake.[11] RakSeylla serrata nastanjuje mangrove na ostrvima. Poput krabe gudača i ovaj rak se u slučaju opasnosti ukopava umulj. Dobro pliva, a hrani se svim na šta naiđe: odstrvina do živih bića.Carcinoscorpius je primitivnizglavkar i zapravo „živi fosil“ koji takođe živi u mangrovi.[7]
Skokunice ilimuljski skakači (Periophthalmus) su tipičneribe mangrova, ali ujedno i tipični predstavnici faune mangrova uopšte. Ovariba uz pomoćgrudnih peraja može da se popenje na korenje ili stabla drveća. Veliki deodisanja obavlja prekokože, a može da vidi i na kopnu i u vodi. Na suvom može dugo da izdrži, jer ima uzani škržni prorez što sprečava brzo sušenješkrga.[13][14] Neke vrste nalazeinsekte po drveću uz koje se penju, dok se druge hranealgama. Zapravo, svaka vrsta ima poseban režimishrane i zauzima sopstvenuekološku nišu. Naziv su dobile po tome što se mužjaci udvaraju ženkama serijomskokova. Skače tako što se odupire o peraja i rep. Zanimljivo je i da se u tokuudvaranja parovi ovih riba priljubljuju ustima.[11][13][14] Riba strelacToxotes jaculatrix je dobila naziv po tome što lovi insekte izvan vode tako što ih nepogrešivo pogađa mlazom vode i oni onda tada padaju na površinu vode, gde postaju njen lak plen.[7] Ovo postiže stezanjemškržnih poklopaca. Može da izbaci nekoliko mlazeva vode u veoma kratkim razmacima i to na daljinu od čak 120 cm. Lako se i brzo prilagođava slatkoj,bočatnoj ili slanoj vodi. Zbog toga, a i zbog svoje neobične osobine, omiljen je među akvaristima širom sveta.[15]
U mangrovama živi nekoliko vrsta životinja iz redaprimata. Osim srebrnastog i tamnoglangura (Presbytis) koji se hrani lišćem, na ovim staništima se može naći ibradavičavi makaki (Maccaca irus). Ovaj društvenimajmun se hranikrabama koje se kriju umulju, pa zato dosta vremena provodi tragajući za njima po muljevitomtlu.Javanski makaki (Maccaca fascicularis) većinuvremena provodi tražećirakove iškoljke po plićacima. Znatno ređa vrsta majmuna jemajmun nosonja (Nasalis larvatus). Kod mužjaka je nosni izraštaj dugačak i visi preko usta i brade. Miroljubiva je i društvena životinja. Za razliku od većine drugih vrsta majmuna on je vešt plivač i često će skočiti u vodu kako bi je preplivao, ali tada postaje lak plen svog jedinogpredatora —krokodila.[7][11]
Faunamangala jugoistočneAzije može ukazivati na to da jeevolucija živog sveta išla u pravcu prelaska iz mora na kopno. Naime, životinjske vrste koje naseljavaju ove oblasti suamfibijske, dakleprilagođene na kopneni način života, ali im seciklus razvića odvija uvodi. Takođe, u obližnjim tropskim šumama se sreću vrste iz tih mangrova, a čijekarakteristike upućuju naporeklo izmora, a ne sakopna[7]. Poznate su močvarne šumekarbona iz perioda pre oko 350milionagodina čija je jedna od glavnih odlika prilagođavanje amfibijskihživotinja nakopneni način života.[11]
Kao i u slučaju mnogih drugih biljnih i životinjskih vrsta, antropogeni uticaj na mangrove je takođe veoma značajan i nažalost negativan. Veliki deo oblasti koje zauzimaju mangrove u Africi, posebno Nigeriji, uništen je u poslednjih 50 godina usled izlivanjanafte u mora zboghavarijatankera. Ovo je imalo uticaja nakvalitet vode u mangrovama.[10]
↑„Coastal Mangrove-Marsh Shrubland” (PDF). Conservation Habitats & Species Assessments. Louisiana Department of Wildlife & Fisheries. December 2005. Arhivirano izoriginala na datum 2009-03-26. Pristupljeno 2010-12-21.
↑Yang, Chenghai; Everitt, James; Fletcher, Reginald; Jensen, Ryan;Mausel, Paul (2008-03-15). „Mapping Black Mangrove Along the South Texas Gulf Coast Using AISA+ Hyperspectral Imagery”. Biennial Workshop on Aerial Photography, Videography, and High Resolution Digital Imagery for Resource Assessment Proceedings (American Society for Photogrammetry and Remote Sensing).
