EkstaziEkstazi se najčešće pojavljuje u formitableta.
MDMA (ekstazi, uslengu "ekser") je sintetička, psihoaktivnadroga, derivatamfetamina, poznat još i kaoMDMA (metilendioksimetamfetamin). Spada u jače psihoaktivne droge a delovanje je slično dopingu u sportu. Uzima se oralno u obliku tableta. Doza od 75 do 100 mg počinje delovati nakon 20 do 40 minuta, a deluje više sati.
Simptomi su proširene zenice, kočenje i drhtanje vilice i zuba, porast krvnog pritiska, ubrzani radsrca, gubitak apetita i velika izdržljivost bez znakova umora. Ekstazi pojačava percepciju okoline, a nakon prekida su mogućiflešbekovi. Nakon popuštanja delovanja droge moguća jedepresija, umor i iscrpljenost.
Iako sintetizovan1912. godine ekstazi se smatra novom drogom.[5] Često je korišćen u grupacijama koje slušaju određenu vrstu muzike, danas najčešćeelektronske (rejv,tehno itd.). Psihedelične droge šezdesetih koje si promovisale „spiritualnost“ i „spajanje suniverzumom“, zabranjene su1970. godine.
Ekstazi ima potencijalne psihostimulativne i psihodeličnesupstance. Godine1985. ekstazi je stavljen na listu sa drugimpsihodelicima, uz naglašenu zabrinutost zbog njegove nemedicinske upotrebe i „prenaglašene dobronamerne podrške i beskompromisnog prozelitizma“ koji se ispoljavajuepidemijskim širenjem ekstazija u populaciji dece i omladine.[6][7]
Posledice predoziranja ekstazijem mogu biti smrtni ishodi,hiperpireksija (povećana temperatura),dehidracija (gubljenje tečnosti) i otkazivanje radasrca. Postoji i „prirodni“ ekstazi – tablete koje sadrže ginseng, kolu i neke prirodne energanse – do čije šire proizvodnje i upotrebe je već došlo.[8][9][10]
Po svom sastavu „ekstazi“ je sličanamfetaminu imeskalinu[11], pa su i dominantni farmakodinamski efekti stimulacija mentalne aktivnosti i iluziono - halucinatorne „kreacije“. Supstanca se brzo resorbuje, prelazi krvno - moždanu barijeru i deluje nacentralni nervni sistem.
Na zapadu zloupotrebe ove supstance dostiže epidemijske razmere međutinejdžerima. Posledice zloupotrebe ove supstance su na nivou mentalnog funkcionisanja, telesnog zdravlja i poremećaja ličnosti. Reakcije su inividualne, a toksični efekti mogu biti ispoljeni i pri vrlo malim dozama. Među psihičkim simptomima dominiraju:
toksične ili deklasiranepsihoze kod osoba koje su, u nepovoljnim životnim situacijama ili zbog intoksinacije predisponirane da obole od nekeduševne bolesti
Toksične psihoze praćene su halucinacijama, paranoičnim ideacijama i paničnim strahom da su egzistencijalno ugroženi, samoubilačkim idejama i samoubistvima. Brojne su posledice na somatskom planu i zdravlje mladih osoba ozbiljno je ugroženo. Najčešći poremećaji su: zapaljenjejetre ibubrega, insuficijencija bubrega isrca, kardio - miopatije, vaskularna krvavljenja, razna nervna oboljenja (tikovi, poremećaji nalik na parkinsonizam), kao i konvulzije epileptičnog karaktera (kod osoba koja imaju ličnu ili porodičnu predispoziciju)[8].
Značajno je istaći i poremećaje ličnosti korisnika droge. Najčešće to su opsesivno- kompulzivni fenomeni, karakteristčni po prisilnim postupcima, kao i stereotipna ponašanja.
Ekstazi deluje i na endokrini sistem, posebno naštitnu žlezdu i hormon rasta. Zabeleženi su slučajevi zastoja u razvoju u dece koja su koristila neke od od derivata amfetamina. Opisani su slučajevi dramatičnog propadanja mišićne mase.[15]
Smrtni ishodi takođe su zle posledice intoksinacije, posebno u slučajevima kada je droga uzeta u kombinaciji salkoholom, ili sa lekovima koji smanjujukrvni pritisak, nekimantidepresivima i antimalarcima.
Akutna intoksinacija ekstazijem rezultat je prekoračenja doze u kratkom vremenskom intervalu. Manifestuje se somtaskim i psihičkim disfunkcijama. Prekomerne doze su smrtonosne[16][17].
Prolongirana intoksinacija posledica je hronične upotrebe ekstazija. Simpotmi variraju u intenzitetu : od blage disforije do paranoidne psihoze. Korisnik droge jeeuforičan, ali i zabrinut neprijatnim telesnim senzacijama, ili sumnjičav, ostećenog doživljavanja realnosti i okruženja kao ugrožavajućeg. Smanjenje sna i apetita su isto tako karakteristični simptomi.
Indukovana ekstazi (MDMA) ansioznost objašnjava se mogućnošću da ekstazi sadržaje nesvesnog dela psihe prenese u svest. Osoba nije u stanju da integriše nesvesne i emocionalno bogate informacije. Akutna intoksinacija malom dozom supstance (50 – 150 mg) praćena je blagom anksioznošću, zebnjom, nervozom, griženjem vilice, a iščekivanje posebnih doživljaja može izazvati stanje straha.Intoksiciranog treba umiriti blagim nastupom, podrškom i uveravanjem da je to prolazni efekat unesene droge.
Akutna intoksinacija srednje velikim dozama (250 – 300 mg) karakteristična je po određenoj psihopatologiji i zavisi od kvaliteta tolerancije na unesenu psihostimulativnu supstancu.
Vizuelne „iskrivljenosti“ manifestuju se viđenjem svetlucavih i sjajnih predmeta, titrajućeg kretanja, geometrijski ulepšanih. Osoba je svesna efekta supstance i zahteva da ostane sama ili, pak, traži pomoć terapeuta. Osoba je uplašena i terapeut mora da raspolaže određenom veštinom da uspostavi komunikaciju. Nekad ispoljavaju naglašenu brigu o drugim osobama koje su takođe pod drogom, tvrdeći za sebe da su „haj“. Mogu se pojaviti paranoidne ideacije, snažna depresivnost, kao i iznenadne promene stanja svesti.
Akutna intoksinacija velikim dozama (300 – 400 mg) zavisi od prethodnih iskustava korisnika droge (upotreba stimulativnih i halucinogenih droga, PCP-a i sl. ), tolerancije i okruženja.
Dominiraju sledeći simptomi :
anksioznost koja često prerasta upaniku (praćenu ubrzanim srčanim ritmom )
Hipertenzivne krize i srčane aritmije mogu ugroziti cerebrovaskularni sistem (mozak i moždane krvne sudove) i dovesti do pojave „sloga“ ili moždanih krvavljenja (hemoragija).Treba imati na umu da je intoksicirana osoba možda konzumirala i neke druge droge :kokain, amfetamine,marihuanu,alkohol...
Prolongirane intoksinacije s velikim dozama pogađaju čak i osobe sa naglašenom tolerancijom na ekstazi. Mlade osobe gutaju ogromne količine ove droge i dospevaju u stanje fizičke i psihičke iscrpljenosti. Treba izdvojiti sledeće simptome:
↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). „Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health”. J. Psychopharmacol. (Oxford)17 (4): 371–8. DOI:10.1177/0269881103174014. PMID14870948.
.svg)
