Lucije Akcije iliAtije (lat.Lucius Accius iliAttius, rođen 170. godine st. e., umro oko 85. godine st. e.) bio jerimski književnik, pisactragedija, poreklom sinoslobođenika, rođen u Pizauru(Pisaurum) uUmbriji. Tačna godina njegove smrti je nepoznata, aliCiceron, mlađi 64 godine od Akcija, kaže (Brutus, 28) da je početkom osamdesetih godina razgovarao s njim o književnim temama.
Akcije je bio veoma plodan književnik i uživao je veoma viskoku reputaciju (Horacije,Epist. II. I, 56; Ciceron,Pro Plancio, 24). Danas nam je sačuvano oko 700 stihova i 46 naslova njegovih tragedija. Većina drama predstavljaju prerade grčkih originala, uglavnom onih koji su obrađivali tematikutrojanskog ciklusa i dinastijePelopida. Trojanskom ciklusu pripadaju tragedijeAhil(Achilles), koja je obrađivala gnevAhila koji se uvređen povlači iz borbe, te tragedijaNakon bitke kod lađa(Epinausimache), koja je prikazivala Ahilov povratak u borbu.Noćni poduhvat(Nyctegresia) prikazuje upadOdiseja iDiomeda u trojanski tabor,Dosuđivanje oružja(Armorim iudicium) poznati sukob oko toga kome će pripasti Ahilovo oružje posle njegove pogibije. Trojansku tematiku obrađivale su i tragedijeTrojanke(Troades),Astijanakt(Astyanax),Dejfob(Deiphobus),Diomed(Diomedes),Neoptolem(Neoptolemus),Filoktet(Filocteta) iTelef(Telephus).
Krugumitova oPelopidima pripadaju tragedijePelopidi(Pelopidae),Egist(Aegisthus) i druge. Ovom ciklusu pripada i tragedijaAtrej (Atreus, oko 133–130. st. e.), u kojojtiranin Atrej izgovara rečenicuoderint dum metuant (= "neka me mrze, samo dok se plaše"), koju će kasnije citiratiSvetonije kao omiljenu uzrečicucaraKaligule.
Krugu mitova oLabdakidima pripadaju tragedijeAntigona(Antigona),Epigoni(Epigoni) i druge. Različitu sadržinu obrađujuAlkesta(Alcestis),Alkmeon(Alcmeo),Amfitrion(Amphitryo),Andromeda(Andromeda),Medeja(Medea),Meleagar(Meleager),Minos iliMinotaur(Minos sive Minotaurus),Prometej(Prometheus),Terej(Tereus) i druge.
Slično svojim prethodnicimaNeviju,Eniju iPakuviju, Akcije je sastavio i dvepretekste, dakle tragedije koje su obrađivale rimske teme.Brut(Brut) je govorio o proterivanju poslednjegrimskog kraljaTarkvinija Oholog i o legendarnom osnivačuRimske republikeLuciju Juniju Brutu. PretekstaEneade ili Decije(Aeneade seu Decius) govorila je o junačkoj pogibiji Publija Decija(Publius Decius Mus) u bici kod Sentina 295. st. e. tokomtrećeg samnitskog rata.
Kao majstor uzvišenog stila, Akcije je bio cenjen po snažnom poletu i patetici, po slikovitosti opisa i impresivnim scenama, po smelim i pesničkim izrazima u kojima je pokušavao da reprodukuje ili čak nadmašigrčke originale, često preterujući u stvaranju složenica, osobitih obrta i metafora. Međutim, na Akcija je već znatno uticala retorika, pa se u njegovim dramama nalazilo obilje retorički obrađenih govora i "govornih takmičenja". On je zapravo poslednji veliki predstavnik rimske tragediografije, koja sa završetkom arhajskog perioda gubi na poletu, tako da se pisci više ne posvećuju ovome književnom rodu isključivo. Tragedije koje će se i pisati nakon Akcija biće namenjene deklamiranju a ne prikazivanju na sceni.
Akcije nije pisao samo tragedije, već ididaktička dela o istorijipozorišta i književnoj tehnici (Didascalica iPragmatica). Koliko se može zaključiti iz sačuvanih fragmenata, ova su dva dela pisana mešavinom proze i poezije, pa možda anticipiraju kasnijeVaronoveMenipske satire. Sastavio je i razna manja dela(Parerga), koja su možda obrađivala teme o zemljoradnji. Napisao je i delo u heksametrima pod naslovomAnali(Annales), čiji sačuvani fragmenti govore o rimskim svečanostima. Akcije je predlagao i neke reforme latinskogpravopisa, npr. upotrebuu umestoy, upotrebus umestoz, dvostruko pisanje dugihvokala (npr.aa umestoā), pisanjeaggulus umestoangulus i dr.
