Litvanski kalendar ililitavski kalendar je zapravo gregorijanski kalendar prilagođenlitvanskom jeziku. Nalik hrvatskim, imena meseci i dana u sedmici nisu rimskog porekla, već su domaća, formalizovana nakon osamostaljenjaLitvanije1918. Imena su istorijska i obeležavaju prirodne pojave; tri meseca su nazvana po pticama, dva po drveću a ostali po sezonskim aktivnostima i osobinama. Dani u sedmici potiču od rednih brojeva.

Staribaltičkikosmološki obrasci su nađeni na pogrebnim urnama iz 600-200. pne. Kao i kod drugih kultura izbronzanog doba, postojali sumegaliti povezani sa letnjim i zimskimsolsticijima; na planinama Birutė kodPalange i humu Purmaliai kodKlajpede su pronađene brdske enklave sasolarnim kalendarima.^[1] Modernim tumačenjem ovog starog kalendara su se bavili na muzejuKretinga Manor.

Gediminasovo žezlo, otkriveno 1680., ukazuje da je tokom njegove vladavine godina počinjala u aprilu/travnju i bila podeljena u 12 meseci, dužine od 29 do 31 dan. Svaki mesec je počinjao mladim Mesecom. Imena meseci na ovom artefaktu su izražena simbolima zasnovanim na prirodnim pojavama i poljoprivrednim ciklusima.^[2]

UVelikom Vojvodstvu Litvaniji je isprva korišćenjulijanski kalendar, kao u svim hrišćanskim zemljama.Poljsko-litvanski Savez je prihvatiogregorijanski kalendar 1586, četiri godine nakon što ga je papa proglasio. Od 1800, nakon što jeRusko carstvo pripojilo Litvaniju, julijanski kalendar je opet postao norma, mada je deo etničke Litvanije, levo od rekeNemunas (Sudovia) zadržao gregorijanski kalendar (v.Aleksotas).^[3]Ruska revolucija 1917. je u januaru 1918. vratila gregorijanski kalendar, koji je bio zapadnoevropski standard od polovine 18. stoleća. Ove promene su izazvale izvesnu konfuziju pre nego što se naviklo na njihovo korišćenje.^[4]

Standardizacija imena za mesece je bila otežana time što je izdavaštvo na litvanskom jeziku bilo zabranjeno od 1866. do 1904. (v.Knygnešiai), a u oblicima je došlo do izvesnog razmimoilaženja.

Imena meseci se na litvanskom uglavnom ne pišu velikim slovom, što odražava njihovo sekularno poreklo.

• Sausis (januar/siječanj) potiče od pridevasausas - "suv/suh". U ovom delu litvanske zime, padavine su obično u obliku finih, suvih pahuljica, a unutrašnjavlažnost je vrlo niska. Među istorijskim imenima su iragas, didysis ragutis, siekis, sausinis ipusčius.
• Vasaris (februar/veljača) potiče od imenicevasara, "leto/ljeto". Dani se produžuju, javlja se povremeno otapanje i bude se planovi za leto. Istorijska imena suragutis, kovinis ipridėtinis.
• Kovas (mart/ožujak) potiče ili od imenicekovas - "vrana-gakuša" ili odkova - "borba". Vrane pojačavaju aktivnost u ovo doba, grade gnezda i pare se. Alternativno, ime se odnosi na borbu zime i proleća. Ranije poznat i kaomorčius ikarvelinis.
• Balandis (april/travanj) potiče odbalandis - "golubica", koji u ovo doba počinju da guguču, gnezde se i pare. Neka ranija imena:žiedų, sultekis, gegužinis, karvelinis, biržėtas iVelykų.
• Gegužė (maj/svibanj) potiče odgegužė - "kukavica". Smatralo se da njen poziv označava konačni dolazak proleća. Uz taj događaj su povezana neka narodna verovanja. Ranije je bio poznat kaogegužinis,sėtinis,sėmenis,žiedžius,žiedų,berželis,sultekis,milčius imildinis.
• Birželis (jun/lipanj) potiče odberžas - "breza", koja cveta u ovom mesecu. Brezine grane se koriste kao ukras tokompedesetnice. Ranija imena su bila 'visjavis, jaunius, žienpjovys, sėmenis, kirmėlių, biržis, mėšlinis ipūdymo.
• Liepa (jul/srpanj) potiče odliepa - "lipa", koja cveta tokom ovog meseca; od njenih cvetova vazduh prijatno miriše, pravi sečaj, privlačipčele. Starija imena za ovaj mesec su bilaliepinis,liepžiedis,plaukjavis,plūkis,šienpjūtis išienpjūvis.
• Rugpjūtis (avgust/kolovoz) potiče odrugiai - "raž" i glagolapjauti - "seći". Ovo osnovno litvansko žito se tada žanje, što se pre mehanizacije obavljalosrpovima. Bio je poznat i kaodegėsis,paukštlėkis ipjūties.
• Rugsėjis (septembar/rujan) takođe potiče odrugiai, sa sufiksomsėti - "sejati". Zrnevlje se seje u ovo vreme, klija i prezimi na poljima, da bi u proleće nastavilo rast. Druga imena ovog meseca bila surudenio,vėsulinis,paukštlėkis,šilų,rujos,strazdinis,rudugys,viržių,sėjos,veselinis ivesulis.
• Spalis (oktobar/listopad) potiče odspaliai - "lan". Ta biljka je požnjevena u ovo vreme; bila je i još uvek je korišćena za tekstilno vlakno, hranu i prodaju. Istorijska imena ovog meseca su bilavėlinis,spalinis,lapkristys,visagalis iseptintinis.
• Lapkritis (novembar/studeni) potiče odlapas - "list" ikristi - "padati". Neka starija imena suvėlių,vėlius,spalinis,lapkrėstys,lapkristys,grodis,gruodinis ivilkų.
• Gruodis (decembar/prosinac) potiče od imenicegruodas - (smrznuta) "grudva". Među starijim imenima susausinis, vilkinis, vilkų iKalėdų.

Neka imena su ista kao kodpoljskih meseci: jul/srpanj (Lipiec) je takođe nazvan po lipi a decembar (Grudzień) ima isto značenje. Avgust, oktobar i novembar takođe imaju semantički ista značenja, mada reči nisu kognate. U odnosu na ekvivalentne hrvatske nazive, lipanj, (smisaono) srpanj i listopad kasne za jedan mesec.

Dani u sedmici su nazvani po redosledu, počevši od ponedeljka:pirmadienis ("prvi dan"),antradienis,trečiadienis,ketvirtadienis,penktadienis,šeštadienis isekmadienis. Obično se ne pišu velikim slovom.

• Historija Litvanije
• Simboli Litvanije
• Arheoastronomija

• Months in the Lithuanian calendar
• Months in Polish calendar - Origin and Meaning

(na engleskom:)

• The Lithuanian months
• Calendar exposition at a Lithuanian museum
• Photos of a modern solar calendar in Kretinga
• (lt)The Lithuanian calendarArhivirano 2007-09-29 naWayback Machine-u

• Litvanska kultura
• Posebni kalendari

• Webarchive template wayback links