Ksenobiotik (grčki:ξένος: ksénos –stran,stranac + βίος : bíos –život + sufiks -τικός), (engleski:Xenobiotic), jehemijska supstanca koja je prisutna uorganizmu, ali se u njemu ne proizvodi niti se očekuje da bude prisutna. U ksenobiotike se mogu svrstati i supstance koje su u organizmu prisutne u mnogo većojkoncentraciji od uobičajene. Konkretno,lekovi kao što suantibiotici su ksenobiotici za ljude, jer ih ljudsko telo ne proizvodi, niti su deo njihove normalneishrane.
Prirodnajedinjenja mogu takođe postati ksenobiotici ako su preuzete od strane drugog organizma, kao što su prirodni ljudskihormon koji se mogu naći uribama nizvodno od postrojenja za ispuštanje otpadnih voda, koje one unose u organizam, ilihemijski preparati koji se primenjuju kao odbrana i zaštita odpredatora (insekticidi ipesticidi).
U svakodnevnoj praksi, reč ksenobiotik se veoma često koristi kao termin za označavanje zagađivača kao što sudioksini ibifenila i njihov uticaj nabiotu, jer se ksenobiotici najčešće shvataju kao supstance strane celom biološkom sistemu, ili veštačke supstance koja nisu postojale uprirodi pre nastanka ljudi.[2]
Apsorpcija ksenobiotika se odvija preko organa za varenje,kože,pluća, ili preko oka, mlečne žlezde, ili materice, kao i nakon ubrizgavanja (u venu, mišić ili kožu). Toksični efekti mogu biti lokalni i opšti nakon apsorpcije i distribucije ksenobiotika cirkulacijom do tkiva i ćelija. Primarni faktor koji utiče na apsorpciju ksenobiotika je njihova rastvorljivost. Netopljive soli i jonizovana jedinjenja slabo se apsorbuju, a u mastima-rastvorljive materije obično lako, čak i kroz netaknutu kožu (npr. barijum je otrovan, ali barijum-sulfat se može koristiti u radiografiji creva zbog niske apsorpcije).
Distribucija ili tranport ksenobiotika u organizmu najčešće se odvija putem krvi do reaktivnih lokacija, uključujući i njihovo skladištenje u tkivnim depoima. Jetra sa svojom cirkulacijom i fiziološkim specifičnostima hepatocita najčešće je uključena u proces intoksikacije (i detoksikacije). Ksenobiotici pokazuju i selektivno dejstvo u različitim tkivima i organima u zavisnosti od karakteristika njihovih receptora i ćelija.
Hemijski procesi i distribucija ksenobiotika u organizmu u velikoj meri zavisi od njihove rastvorljivosti u vodi. Ksenobiotici rastvorljivi u vodi imaju veću tendenciju da se izlučuju mokraćom u bubrezima, a rastvorljivi u mastima više se izlučuju putem žuči ili se akumuliraju u masnom tkivu.Metaboličkim procesima ili biotransformacijom ksonobiotici su manje otrovni ali vrlo često postaju i otrovniji „pri pokušaju detoksikacije“. U nekim slučajevima, metabolit ksenobiotika je više toksičan od originalnog jedinjenje;. i ovaj proces se može nazvati kao smrtonosna sinteza. Metabolizam mnogih organofosfornih insekticida proizvodi toksičnije metabolite od početnog jedinjenja (npr. paration je toksičniji od paroksana).[3]
Često: isti ksenobiotik ima nekoliko metaboličkih puteva ili mogućnost detoksikacije i bioaktivacije istog ksenobiotika
Biotransformacija ksenobiotika najčešće se ogleda u slabljenju njegove biološke (toksične) aktivnosti:
Jedan deo ksenobiotika u izvornom ili izmenjnom obliku deponuje se u telu, a veći deo u nepromenjenom obliku ili kao metabolit najčešće se izlučuje iz organizma preko sledećih organa;
Ili crevno-jetreni ciklus, je proces u toku koga se deo produkata metabolizma ksenobiotika izlučenih izjetre prekožuči, reapsorbuje ucrevima, i ponovo vraća u jetru.
Jeprocenat izlučenog ksenobiotika u odnosu na ukupno unetu količinu uorganizam. Stopa izlučenog ksenobiotika iz organizma je veoma često od primarnog značaja uveterini, iprehrambenoj industriji jer neki ksenobiotici mogu da izazovu smrtonosnotrovanje (svojim ostacima) nakon unosahrane, npr.mesakontaminiranihživotinja, ilipesticidima tretiranihbiljaka. Doza unetih ksenobiotika, putevi njihove transformacije u organizmu, i stanje organizma, samo su neki od faktora koji mogu imati veliki uticaj na stopu izlučivanja ksenobiotika, ostali faktori navedeni su u tabeli;
| Činioci | Svojstva-osobine |
|---|---|
| Fizičko-hemijski | fizičko-hemijska svojstva • Koncentracija na aktivnom mestu enzima • Liposolubilnost • Koncentracija intracelularnih i ekstracelularnih proteina • Način primene • intarcelularna i ekstracelularna koncentracija kofaktora • Doba dana i godišnje doba • Temperatura okoline • Jonizujuće zračenje |
| Biološki | Pol • Genetički činioci • Starosna dob • Gravidnost • Hormonalni uticaji • Bolest i patološka stanja • Bakterije i virusi • Stres • Dijeta • Specificnosti tkiva i organa • Doza • Indukcija ili inhibicija enzima |