Za ostala značenja, viditeKratin Mlađi.Kratin (grč. Κρατῖνος, oko519. pne. – oko421. pne.) bio je jedan od najvećihatinskihkomediografa i, uzAristofana iEupolida, najistaknutiji pesnikstare atičke komedije. Premaantičkim izvorima, živeo je 97 godina, tokom kojih je bio svedok uspona i najvećeg procvata stare komedije.
Godine njegovog rođenja i smrti mogu se odrediti relativno pouzdano uz pomoć informacija iz antičkih izvora.[1] Godine424. pne. prikazani su AristofanoviVitezovi, u kojima je Kratin opisan kao izlapeli i brbljivi starac koji ide okolo s uvelim pobedničkim vencem na glavi, napušten od svih svojih nekadašnjih obožavalaca, bez novca da utoli žeđ zavinom koja ga toliko iznuruje.[2] Taj napad podstakao je Kratina da upregne svu svoju stvaralačku energiju koja mu je preostala i da napiše svoje remek-delo, komediju Πυτίνη (Pljoska iliBoca), koja je prikazana sledeće godine naVelikim Dionisijama i tamo odnela prvu nagradu, ispredAmipsijinogKonosa (Κόννος) na drugom i AristofanovihOblaka na trećem, poslednjem mestu.[3]Lukijan kaže da jePljoska bila poslednja Kratinova komedija i da je umro nedugo nakon njegon izvođenja.[4] I Aristofan uMiru, prikazanom419. pne., kaže da je Kratin umro "kad suLakonjani provalili" (ὅθ’ οἱ Λάκωνες ἐνέβαλον).[5] Pretpostavka je da Aristofan misli na neku manju provalu delaspartanske vojske uAtiku do koje je došlo kršenjem primirja proglašenog radi pregovora oNikijinom miru (421. pne.). Kako Lukijan kaže da je Kratin živeo 97 godina,[4] to znači da je rođen oko519. pne.
Prema vestimagramatičara ihronografa, Kratin je počeo da piše drame kada je već bio u odmaklim godinama života. Prema spisuO komediji nepoznatog autora,[6] svoju prvu nagradu na dramskom nadmetanju osvojio je nakon 85.Olimpijade, tj. posle437. pne., kada je imao više od 80 godina života. Taj je podatak sumnjiv, a i sam Kratin u sačuvanom fragmentu jedne svoje komedije kriviPerikla zbog spore izgradnjeDugih zidova između Atine iPireja, za koje znamo da su završeni još451. pne. Možda se više poverenja može datiEvseviju iz Cezareje, koji kaže da je Kratin svoju prvu dramu prikazao na pozornici454–453. pne., dakle u 66. godini života.
Malo se zna o Kratinivom privatnom životu. Otac mu se zvao Kalimed, a sam je biotaksijarh (ταξίαρχος) jedne od deset atinskihfila (Φυλὴ Οἰνήϊς).[7]Suda za Kratina kaže i to da je iskazivao pretereni kukavičluk, sklonostopijanju i ljubav prema dečacima. Za prvu optužbu nemamo nikakvih drugih podataka iz antike, a moguće je da se kodSude zapravo pogrešno razumeo jedan Aristofanov odlomak, koji se zapravo odnosi na jednog drugog Kratina, koji je pisao lirsku poeziju.[8] Treća optužba se verovatno odnosi jednostavno na tada uobičajenupederastiju. S druge strane, pesnikova preterana sklonost ka piću često se spominje i kod Aristofana i kod drugih pisaca, a priznao ju je i sam Kratin, koji je tu temu obradio na zabavan iautorioničan način u svom komaduPljoska.
Kratin je napisao 21[9] ili 27 komedija[10] Premda su mu antički izvori pripisivali 21 komediju, kod modernih ispitivača popis naslova Kratinovih komedija varira, prvo zato što su neki naslovi već bili izgubljeni kada su stari gramatičari pisali, kao npr.Satiri (Σάτυροι) iZatečeni u oluji (Χειμαζόμενοι), koji se spominju samo udidaskalijama uz AristifanoveVitezove iAharnjane, a onda i zato što je već u antici često dolazilo do zabune oko toga pripisuje li se neka komedija ovome Kratinu iliKratinu Mlađem, koji je pisao u doba srednje atičke komedije.
Kratin je šest puta odneo prvu nagradu naVelikim Dionisijama, a tri puta naLenejama.[11] Tri komedije koje se mogu precizno datirati jesu:Zatečeni u oluji (Χειμαζόμενοι, druga nagrada na Lenejama426. pne.),Satiri (Σάτυροι, druga nagrada na Lenejama424. pne.) iPljoska iliBoca (Πυτίνη, prva nagrada na Velikim Dionisijama423. pne.). Za tri komedije može se odrediti približna godina nastanka: uArhilosima (Ἀρχίλοχοι)Kimonova smrt spominje se kao nedavni događaj, pa ovaj komad nije mogao nastati dugo nakon450. pne.;Dionisoaleksandar (Διονυσαλέξανδρος, tj.Dionis u uloziParisa) napadaPerikla što je " uvukao Atinu u rat", pa se može smestiti na početakpeloponeskog rata,430. ili429. pne.;Tračanke (Θρᾷτται), s obzirom na to da jedan fragment spominje da je Perikle zamalo izbegaoostrakizam, mogle su nastati444–443. pne.
Već u antici smatralo se da je Kratin udario temeljestaroj atičkoj komediji kakva se ona kasnije razvila i svoje vrhunce doživela u Aristofanovom delu. Pre Kratina komediografima je gotovo jedini cilj bio da kod publike izazovu smeh, a on je prvi učinio komediju sredstvom za lični napad na pojedince i za prekorevanje javnih i privatnih poroka savremenika. Nepoznati autor spisaO komediji piše kako je Kratin onom zabavnom dodao korisno jer je napadao zloće i kažnjavao ih komedijom kao javnim bičem.[12] Svoju kritiku nije čak ni ublažavao dozom razdraganosti i satiričnosti, kao Aristofan, već je kao što kaže jedan antički izvor, svoje prekore jasno i razgovetno izručivao na gole glave prestupnika.[13] No znao je ponekad pojedince i uzdizati visoko u pohvalama, kaoKimona – kako se, uostalom, i Aristofan odnosio premaSofoklu. S druge trane, Perikle je stalno bio na meti Kratinovih nemilosrdnih napada.
Jedna grupa komedija naročito je specifična za Kratina, odnosno oni naslovi gde se lična imena javljaju u množini:Arhilosi,Kleobuline (Κλεοβουλῖναι),Odiseji (Ὀδυσσεῖς),Pluti (Πλοῦτοι),Hironi (Χείρωνες).
Kratinova poslednja komedija,Pljoska (Πυτίνη), istovremeno je i njegovo životno remek-delo i jedan od najvrednijih primeraautoironije uantičkoj komediji. Aristofanovi napadi na Kratina, koga je uVitezovima prikazao kao brbljivog starog pijanca, nagnali su ovoga da 423. pne. prikažePljosku, gde se stari pesnik pokazao kao čovek pun duha. Njegova zakonita supruga Komedija preti mu razvodom jer ju je prevario s ljubavnicom Pljoskom (tj. Pijanstvom). Posredovanjem prijatelja i odbranom optuženoga dolazi do pomirenja.[14]
Za Kratina su se vezivale i inovacije u strukturi i formiantičke komedije, pa je npr. rečeno da je brojglumaca, koji je ranije bio neodređen, normirao na tri.[12] S druge strane,Aristotel kaže da niko ne zna ko je uveo normu od tri glumca i izvršio druge promene u strukturi komedije.[15]
Kratina su uantici cenili i smeštali ga među najbolje komičke pesnike. Napokon, i sam Aristofan uVitezovima, pre no što će ga napasti kao ostareloga, upoređuje Kratinovu komičku snagu sa žestinom bujice koja iz korena čupa drveće, i još dodaje da mu zbog njegovih mnogih pobeda treba dati da pije uPritaneju i da zauzme počasno mesto naDionizijskom festivalu. No najveća je hvala Kratinova činjenica da se naredne godine pojavio na Velikim Dionisijama ne kao gledalac, nego kao takmičar, i da je na tom takmičenju pobedio Aristofana.
Stil je Kratinov, kako se čini, bio donekle bombastičan i punstilskih figura, sa dostalirskih elemenata. Bio je vrlo smeon u stvaranju novih reči i složenica, kao i u pomeranju značenja već postojećih. Njegovehorske pesme izazivale su posebno veliko divljenje i jedno vreme su bile omiljene za pevanje na gozbama. Možda su ga upravo zbogditirampskog karaktera njegove poezije antički izvori ponekad upoređivali sEshilom. Iskazivao je veliku kreativnost i talent u kreiranju zapleta svojih drama, no njegova žestoka i bujna mašta ponekada bi ga skrenula podalje od glavnog toka radnje.
Među pesnicima koji su se ugledali na njega nalaze seEupolid,Aristofan,Kratet,Teleklid,Stratis. Njegov najveći rival bio je Aristofan. Ovaj pak u Kratinove neprijatelje ubraja "one Kalijine" (οἱ περὶ Καλλίαν). Premda se ne može sa sigurnošću reći na kojeg seKaliju misli, najverovatnije se radi oKaliji, sinu Hiponikovom.