Kitarista ilikitarist, ranije icitarist (starogrčki: κιθαρῳδός,latinski:citharoedus, doslovnokitarod) označava profesionalnog pevača uantičkoj Grčkoj koji je uz pevanje sviraokitaru, jedan od drevnihžičanih muzičkih instrumenata. Grčka reč κιθαρῳδός(kitharoedós) spojena je od dve imenice: κιθάρα (kithára = "kitara") i ἀοιδός (aoidós = pevač). U antici se pravila razlika izmeđukitaroda, koji je istovremeno pevao i kitaru svirao, ikitariste (κιθαριστής), koji je samo svirao kitaru.[1] U literaturi na srpskohrvatskom sreću se i nazivi:citarač,[2]kitaraš.[3][4]
Među najpoznatijim starogrčkim kitaristima bio jeTerpandar (7. vek pne.), iz Antise na Lezbosu, koji je putovao po različitim grčkim krajevima i "tako spremao zemljište za rascvat umetničke lirike";[5] pevao je kitarodičke nome,[6] tj. nome koje se pevaju uz pratnju kitare, pošto je dotad četvorožičnoj grčkoj kitari dodao još tri žice, tako da je sad imala sedam žica, po ugledu napektidu iz Lidije.[7][8] Drugi poznati svirač na kitari bio je legendarniArion, za kogaHerodot kaže da je "bio kitaraš, koji se tadašnjega nijednoga nije bojao, i on je prvi, koliko mi znamo, spevaoditiramb, dao mu ime i prikazao ga uKorintu".[9]
"Kitarod" je bio i jedan od epitetaApolona(Apollo Citharoedus), boga umetnosti i muzike, koji je često predstavljen s kitarom u ruci. Jedan takav bronzani kip Apolona s kitarom pronađen je u jednoj kući uPompejima, koja je zato nazvanaKuća kitariste. Ugrčkoj komediji nije bilo neuobičajeno da se pojavi kitarista kao jedan od tipskih likova, kako se vidi po delima komediografaAnaksandrida. Lik kitariste pojavljuje se i urimskoj komediji, npr. uTerencijevojBraći iFormionu (u oba se slučaja zapravo radi o kitaristicama, ženama koje sviraju kitaru).
