U Kini je tradicionalni kalendar poznat kao "poljoprivredni kalendar" (pojednostavljenikineski: 农历,pinyin: nónglì) a gregorijanski kao "obični" ili "opšti" kalendar (公历, gōnglì). Kineski kalendar se još naziva i "Yin kalendar" (阴历, yīnlì) zbog svojih lunarnih aspekata, a čisto solarni gregorijanski kalendar se onda naziva "Yang kalendar" (阳历, yánglì). Kineski kalendar je takođe nazivan "stari kalendar" (jìulì), nakon što je usvojen gregorijanski kao "novi kalendar" (xīnlì). Na kraju, kalendar je nazivan "Xia /Šja/ kalendar" podinastijiXia po navodu da je u to vreme godina počinjala drugim mladim mesecom posle zimske kratkodnevice (kao i danas).
Kineska godina u periodu29. 1.2025 -16. 2.2026. je(Nebesko Stablo)Drvo i(Zemaljska Grana)Zmija.
Sledeća pravila ocrtavaju kineski kalendar od104. pne. Obratite pažnju da pravila dozvoljavaju upotrebu bilo srednjih ili realnih kretanja Sunca i Meseca, zavisno od istorijskog perioda.
Meseci su lunarni meseci. Ovo znači da je prvi dan svakog meseca, koji počinje uponoć, dan astronomskogmladog meseca (mladine) ilikonjukcije. (ali uzmite u obzir da "dan" u kineskom kalendaru počinje u 23 sata a ne u ponoć)
Svaka godina ima 12 redovnih meseci, koji se nabrajaju po redu (1 do 12) i imaju alternativna imena. Svaka druga ili treća godina imainterkalirani mesec (閏月 rùnyuè), koji može pasti posle bilo kog redovnog meseca. Ima isti broj kao i taj prethodni mesec, ali je označen kao interkalirani.
Svaki drugijiéqì (solarni termin ili period) kineske solarne godine je ekvivalentan ulasku Sunca u neki od znakova tropskogzodijaka (glavni termin ili vrh znaka tj. početna tačka znaka).
Sunce uvek prolazi zimskisolsticij, tj. kratkodnevicu, (ulazi uznak Jarca) tokom11. meseca.
Ako ima 12 meseci između dva nastupanja 11. meseca, bar jedan od ovih 12 meseci mora biti mesec tokom kojeg Sunce ostaje neprekidno u istom zodijačkom znaku (u njemu se ne događaju glavni termin ili vrh znaka). Ako se javlja samo jedan takav mesec, on je označen kao umetnuti, ali ako se javljaju dva takva meseca, samo je prvi tako označen.
Vremena astronomskih mladina i ulaska Sunca u zodijački znak u Kineskoj časovnoj zoni (UTC+8) određuje opservatorija naPurpurnoj planini (紫金山天文台 Zǐjīnshān Tiānwéntái) kodNankinga korišćenjem modernih astronomskih proračuna. Kineski Amerikanci takođe koriste ovaj Nankinški kalendar, umesto definisanja nekog lokalnog. Zato za njih mlad Mesec može biti poslednjeg dana prethodnog meseca po njihovom lokalnom vremenu uSAD. Pored toga, oni definišu granice dana prema lokalnoj zoni u SAD, čime se ne sledi pravilo 1.
Zodijački znak u koji Sunce ulazi tokom meseca iekliptička longituda ulazne tačke obično određuju redni broj redovnog meseca. Mesec 1, zhēngyuè, doslovno znači "glavni mesec". Svi drugi meseci su doslovno numerisani, "drugi mesec", "treći", "četvrti" itd.
Postoje izuzeci koji sprečavaju daKineska nova godina bude uvek na drugi mlad Mesec posle kratkodnevice, ili koji dovode do toga da taj praznik bude posle solarnog termina "Kišna voda" (ili "prolećne kiše"). Izuzetak će se dogoditi 2033-34, kada kratkodnevica bude drugi solarni termin u 11. mesecu. Sledeći mesec je bez ulazaka, čime postaje umetnuti; sledi 12. mesec koji sadrži solarne termine i Vodolije i Riba ("velika studen" i "kišna voda"). Tako ta godina Tigra počinje na treću mladinu od kratkodnevice i poslejieqi-a Ribe,19. februara/veljače. Drugi izuzetak je bio 1984-85, nakon što je Sunce tokom 11. meseca ušlo i u Jarca na 270° i Vodoliju na 300°, pa u sledećem mesecu ušlo u Ribe na 330°, što bi trebalo dovesti da to bude 1. mesec. U sledećem mesecu nije ušlo ni u jedan znak. Kako bi se zimski solsticij zadržao u 11. mesecu, nesuđeni 1. mesec je postao 12. mesec, a mesec posle njega je postao 1. mesec, zbog čega je Kineska nova godina bila20. februara/veljače1985. nakon što je Sunce već ušlo u Ribe tokom prethodnog meseca, umesto tokom meseca koji je počeo tim danom.Kada se dogodi mesec sa dva ulaska, to je uvek negde između dva meseca bez ijednog ulaska (bezulazni meseci). Obično je sam, ili uključuje kratkodnevicu ili je u njenoj blizini, čime je ona u 11. mesecu (pravilo 4) i kada se bira koji od dva bezulazna meseca postaje interkalirani mesec. U 1984-85. mesec pred dvoulazni 11. mesec je bio bezulazni mesec označen kao umetnuti 10. mesec. Svi meseci od dvoulaznog do bezulaznog meseca koji neće biti interkalirani (umetnuti) su po redu pobrojani sa susednim redovnim mesecima (pravilo 2). Što se tiče zadnjeg iskaza u pravilu 5, odabiranja prvog od dva bezulazna meseca između dva 11. meseca, to nije bilo potrebno od poslednje kalendarske reforme i neće biti do slučaja 2033-34., kada će se dva dvoulazna meseca nalaziti izmešana među tri bezulazna meseca, od kojih će dva biti s jedne strane meseca 11. Proizvedeni prestupni 11. mesec je vrlo redak slučaj (detalji na engleskom).
Ovakvi izuzeci su retki. Punih 96,6 % svih meseci sadrže samo jedan ulazak u zodijački znak (tj. imaju jedan glavni termin ili vrh znaka) i povinuju se pravilu numerisanja iz tabele solarnih termina, 3,0 % svih meseci su interkalarni meseci (uvek bezulazni meseci između glavnih termina ili vrhova znakova). Svega 0,4 % svih meseci su ili dvoulazni meseci (imaju dva glavna termina ili vrha) ili su susedni meseci koji se renumerišu.
Takva situacija je nastala tek posle reforme iz1645. Tada je postalo neophodno da se jedan od meseci fiksira tako da uvek sadrži svoj glavni termin i dozvoli bilo kom drugom da povremeno ne sadrži svoj glavni termin. Za taj jedan mesec je izabran 11. mesec, zato što njegov glavni termin (zimski solsticij) čini početak Kineske solarne godine ("sui").
Kineski lunarni kalendar i gregorijanski kalendar se često sinhronizuju svakih 19 godina (Metonski ciklus). Većina Kineza primećuje da njihovi kineski i zapadni rođendani često padaju na isti dan prigodom 19, 38. itd. rođendana. Ipak, 19-godišnji ciklus je samo aproksimacija, tako da će obrazac posle nekog umnoška od 19 godina preći na neki drugi 19-godišnji ciklus.
Kineski zodijak (Dvanaest životinja) se koristi samo u imenovanju godina—ne koristi se u računanju kalendara. Zapravo, Kinezi imaju prilično drugačijisistem sazvežđa.
Dvanaest meseci je blisko povezano sa poljoprivredom, pa mogu biti alternativno nazvani po biljkama - evo jednog načina imenovanja, nalatinskom.[1]Arhivirano 2011-11-03 naWayback Machine-u:
Tradicionalne kineske godine nisu bile kontinualno brojane, kako je slučaj kod nas sa "našom erom". Zvanično brojanje godina je češće koristilo neki oblikvladarske godine. Ovaj sistem je započeo841. pne. tokomdinastije Čou. Pre ovoga, godine uopšte nisu bile označavane, pa se istorijski događaji ne mogu precizno datirati. Onda je navedene godinekralj Li od Čoua (周厲王胡) zbačen ustankom (國人暴動), nakon čega je sledećih 14 godina zemljom vladalo veće viših ministara, period je poznat kaoNamesništvo. U ovom periodu, godine su označavane kao Prva, druga, treća... godina Namesništva. Kasnije su godine bile označavane kao vladarske godine, npr.825. pne. je bila označena kao 3. godinakralja Sjuena od Čoua (Xuan odZhou-a, 周宣王三年). Ovaj sistem je korišćen do ranedinastije Han kada je carVen (Wen 漢文帝劉恒, 180-157. pne.) uveovladarska imena (nian hao). Nakon ovoga, većina careva je koristila jedno ili više vladarskih imena da označe svoju vladavinu. Obično bi car uveo novo ime po dolasku na presto, a zatim uzimao nova imena da označi značajne događaje ili da prekine zlu sreću. Ali za vremedinastije Ming (1368-1644.) carevi su obično imali samo jedno vladarsko ime tokom vladavine. Za vreme narednedinastije Ćing to je postalo pravilo. Ovaj sistem se nastavio do uvođenja republike, koja je brojala Godine Republike, počevši od1912. To znači da je 1912. bila 1. Godina Republike, a 1949. je bila 38. Te godine je proglašenaNarodna Republika Kina koja je odabrala sistem Naše Ere, u skladu sa međunarodnim standardima. Stari sistem se još koristi naTajvanu (zvaničnoRepublika Kina) kojima je godina 2007. ekvivalentna 96. Godini Republike.
Drugi sistem kojim su se tokom istorije u Kini označavale godine je stablo-grana iliseksagenarni ciklus. Ovaj sistem počiva na dva oblika brojanja: ciklus od 10Nebeskih Stabala i ciklus od 12Zemaljskih Grana. Svaka godina je imenovana parom od jednog stabla i jedne grane koji se zove Stablo-Grana (干支 gānzhī). Nebeska Stabla su povezana saYin Yang-om iPet elemenata. Tekući 10-godišnji period je počeo2004. a pre toga1994.,1984. itd. Zemaljske Grane su povezane sa dvanaest znakovaZodijaka. Svaka Zemaljska Grana je takođe povezana sa životinjom, poznatim kaoDvanaest životinja. Jedan 12-godišnji ciklus počinje2008., a pre toga1996.,1984 itd. Pošto 10 Nebeskih Stabala i 12 Zemaljskih grana imaju zajednički delitelj 2, događa se samo polovina od mogućih 120 kombinacija stablo-grana (odn. Jin i Jang se ne pominju u oznaci godine?). Tako nastaje 60-godišnji (seksagesimalni) ciklus koji se nazivajiǎzǐ (甲子) po prvoj godini u ciklusu: Nebesko Stablo "jiǎ" i Zemaljska Grana "zǐ". Pojam "jiǎzǐ" se figurativno koristi u značenju "punog životnog veka"—onaj koji je živeo duže od jedno đacea je očigledno blagosloven.
U početku su se ovim sistemom označavali dani a ne godine. Prvi dokaz za ovo je nađen naproročišnim kostima iz 14. veka p.n.e (dinastija Šang). Ovaj sistem označavanja datuma se i danas koristi i može se naći u današnjim kineskim kalendarima. Mada se sistem stablo-grana ne može upotrebiti da bi se utvrdio konkretan dan istorijskih događaja, može pomoći u tačnijem pretvaranju kineskih datuma u druge kalendare. Od vremenadinastije Han, ciklus se koristi i za označavanje godina. Ovaj 60-godišnji ciklus neprekidno kruži i određuje životinju ili znak pod kojim je osoba rođena (videtiKineski zodijak). Ovi ciklusi nisu bili imenovani i korišćeni su zajedno savladarskim imenima koje jeimperator proglašavao. Npr. 康熙壬寅 (Kāngxī rényín) (1662.) je prva godina 壬寅 (rényín) tokom vladavineKāngxī imperatora, što je bilo vladarsko ime jednog od careva izdinastije Qing.
Meseci i sati se takođe mogu označavati Nebeskim Stablima i Zemaljskim Granama, mada se to uglavnom činikineskim brojevima. Ukineskoj astrologiji, četiri para Stablo-Grana (za godinu, mesec, dan i čas) čine Osam Znakova (八字 bāzì).
Ne postoji univerzalno prihvaćenaepoha (početna tačka kineskog kalendara). Po tradiciji, kalendar je izmislio legendarni vladarHuang Di (黄帝) u 61. godini vladavine, što bi odgovaralo 2637. pne. proleptičkog gregorijanskog kalendara. Ovu godinu su mnogi koristili kao prvu godinu prvog 60-godišnjeg ciklusa kineskog kalendara, ali neki drugi su kao takvu smatraliprvu godinu njegove vladavine, 2697. pne. Pošto dve tačke razdvaja tačno 60 godina, nije važno koja se koristi za utvrđivanje redosleda stablo/grana ili astrološkog znaka u bilo kojoj sledećoj godini. To znači da je 2008. godina, godinawùzǐ (Zemlje Pacova/Štakora) bez obzira da li brojimo godine od 2637. ili 2697. pne. Uprkos tradicionalne identifikacije2637. pne. kao epohe kalendara, većina danas daje prednost2697. pne. Uvođenje kontinualnog numerisanja u kineski kalendar je uglavnom bilo od interesaJezuitima i drugim zapadnjacima koji su navikli da kalendar bude neprekidan.
Ali, početkom 20. stoleća i neki kineskirepublikanci su počeli da zastupaju široku upotrebu kontinualno numerisanih stablo-grana ciklusa, kako bi oznake godina bile nezavisne od carevogvladarskog imena (što je bilo deo njihovih napora da delegitimizujudinastiju Ćing). Zato jeSun Yat-sen identifikovao 2698. pne. kao početak kineskog kalendara, ovaj izbor su prihvatili mnogiprekomorski Kinezi vanjugoistočne Azije poputKineske četvrti u San Fransisku. Ipak, ovo je bila greška iz sledećeg razloga: ako je godina koja je počela1984. bilajiazi (甲子 Drvo Pacov), onda bi godine 2637. pne., koja je 77×60=4620 i 2697. pne., koja je 78×60=4680 godina pre 1984, bile takođe godinejiazi, ali ne i 2698. pne. pa je ne treba uzeti kao epohu. Greška je verovatno potekla iz previda činjenice da u našoj eri nema 0. godine. Ipak, neka referentna dela na engleskom, poputEncyclopedia Britannica Almanac 2006 prihvataju 2698. pne. kao epohu.
Ako bi smo uzeli 2637. pne. kao epohu,2008. je 4645. godina. Uz epohu 2697. pne., 2008. je 4705. godina. Ipak, moderni Kinezi identifikuju godine samo po Našoj Eri, pa se 2008. neće nazivati ni 4645-tom ni 4705-tom.
U tablici su prikazana imena godina po stablo/grana sistemu i kojim to zapadnim (gregorijanskim) godinama odgovara. Godine su deo 79.seksagenarnog ciklusa (odn. 78. ako prihvatate kasniju epohu).
Jiǎzǐ (甲子) redosled
Stablo/ grana
Gānzhī (干支)
Godina...[Prim. 1]
Kontinualno[Prim. 2]
Gregorijanski[Prim. 3]
Dan Nove godine (chūnjié, 春節)
15
5/3
wùyín (戊寅)
Zemlja Tigar
4695
1998
28. januar/siječnja
16
6/4
jǐmăo (己卯)
Zemlja Zec
4696
1999
16. februar/veljače
17
7/5
gēngchén (庚辰)
Metal Zmaj
4697
2000
5. februar/veljače
18
8/6
xīnsì (辛巳)
Metal Zmija
4698
2001
24. januar/veljače
19
9/7
rénwǔ (壬午)
Voda Konj
4699
2002
12. februar/veljače
20
10/8
guǐwèi (癸未)
Voda Ovca
4700
2003
1. februar/veljače
21
1/9
jiǎshēn (甲申)
Drvo Majmun
4701
2004
22. januar/siječnja
22
2/10
yǐyǒu (乙酉)
Drvo P(ij)etao
4702
2005
9. februar/veljače
23
3/11
bǐngxū (丙戌)
Vatra Pas
4703
2006
29. januar/siječnja
24
4/12
dīnghài (丁亥)
Vatra Svinja
4704
2007
18. februar/veljače
25
5/1
wùzǐ (戊子)
Zemlja Pacov/Štakor
4705
2008
7. februar/veljače
26
6/2
jǐchǒu (己丑)
Zemlja Vo(l)
4706
2009
26. januar/siječnja
27
7/3
gēngyín (庚寅)
Metal Tigar
4707
2010
14. februar/veljače
28
8/4
xīnmăo (辛卯)
Metal Zec
4708
2011
3. februar/veljače
[Primedba 1: Početak svake zodijačke godine bi trebao odgovarati prvom danu lunarne godine.]
[Primedba 2: Kako je iznad rečeno, značajne su teškoće u ustanovljenju osnove za kontinualnu hronologiju. Ovde navedeni brojevi su previsoki za 60 ako se prihvati epoha 2637. pne. odn. preniski za 1 ako se uzme epoha 2698. pne. To znači da bi 2008. mogla biti i 4645. ili možda 4706.]
[Primedba 3: U svakom slučaju, korespondencija između lunisolarne kineske i solarne gregorijanske godine ne može biti potpuna, jer im se Nove godine razlikuju. Prvi mesec, ili mesec i po, gregorijanske godine, pre Kineske Nove godine, pripadaju prethodnoj kineskoj godini. Tako bi bilo preciznije reći da 2008. odgovara 4704-05. kineskoj, odnosno da 4705. kineska odgovara 2008-09.]
Pošto je kineski kalendar lunisolaran, postoji razlika između lunarne i solarne godine. Lunarna godina (年nián) traje od jedne Kineske nove godine do sledeće. Za solarnu godinu (歲 suì) se može smatrati bilo period između jedne prolećne ravnodnevice i druge, ili period između dve kratkodnevice (zimska solsticija). Za datume/nadnevke se isključivo koristi lunarna godina, dok se solarna godina, naročito ona između kratkodnevica, koristi za brojanje meseci.
Po tradicionalnom sistemu označavanja sati, svaki dan je podeljen na 12 jedinica (時辰). Svaka ova jedinica odgovara dvama satima našeg uobičajenog vremena. Svaka je nazvana po jednoj od 12Zemaljskih Grana. Prvi jedinica, ČasZi (子時), počinje u 23:00 sata prethodnog dana i završava se u 01:00.Pogubljenja osuđenih su se tradicionalno odigravali na pola ČasaWu (正午時), tj. u podne.
Drugi sistem je delio dan u 100 jednakih delova,Ke-ova; svaki je trajao 14 minuta i 24 sekunde (14,4 minuta), što je blizu "četvrti" ili "kvaratu" zapadnjačkog sata. Ovo je bilo na snazi vekovima, što znači da su Kinezi prvi primenilidecimalno vreme - mnogo prepokušaja tokomFrancuske revolucije. Ali, pošto 100 nije deljivo sa 12 "časova", brojke-ova je bio menjan u 96, 108 ili 120ke-ova u danu. Tokom dinastije Ćing, broj je zvanično utvrđen na 96, što znači da je svakike trajao tačno četvrt zapadnog sata. I danas seke često koristi sa značenjem "četvrt sata".
Jednalegenda opisuje ovaj redosled. Navodno, dvanaest životinja se sporilo oko toga ko će imati prednost u ciklusu godina, pa su kineski bogovi odlučili da se to reši takmičenjem. Sve životinje su se poređale na obali reke koju je trebalo da preplivaju, tako da će poredak u kalendaru biti određen redosledom kojim budu stizali na drugu obalu. Mačak se pitao kako će preći, kad se plaši vode, a vo se brinuo zbog slabog vida. Lukavi pacov je predložio da on i mačak skoče na volova leđa i navode ga preko. Vo je bio uporan i vredan tako da nije primetio komešanje na svojim leđima. Naime, pacov se mačku, koji ništa nije slutio, prišunjao iza leđa i bacio ga u vodu. Baš kad je vo stigao do obale, pacov je odskočio i tako završio trku prvi. Lenja svinja je stigla dvanaesta. Tako je prva godina nazvana po pacovu, druga po volu, a svinja je dobila poslednju godinu. Mačak je stigao prekasno da dobije ijednu godinu (u vijetnamskoj varijanti kalendara mačka ipak ima godinu, umesto zeca) i zakleo se da će doveka biti neprijatelj pacova (miševa).
Kineski meseci slede Mesečeve mene. Zbog toga oni ne slede tačno godišnja doba. Kako bi se farmerima pomoglo u odluci kada da seju ili žanju useve, sastavljači kalendara su ubacili 24 sezonska markera, koji slede sunčevu godinu i nazivaju sejiéqì 節氣[2]Arhivirano 2008-01-18 naWayback Machine-u. RečJiéqì doslovno znači "Čvor vremena", umeteorološkom smislu i može se prevesti kao "Solarni termin". Svaki čvor je trenutak kadaSunce dostigne jednu od 24 podjednako raspoređene tačke dužekliptike, uključujućisolsticije iekvinokse, postavljene u intervalima od 15°. Pošto su oni solarnog porekla, ovijiéqì-ji padaju na približno isti datum pogregorijanskom kalendaru, ali u kineskom kalendaru ne prave neki očigledan obrazac. U tablici su dati približni datumi, koji se mogu razlikovati za jedan dan od godine do godine, zavisno od uticajaprestupnih godina u gregorijanskom k.Jiéqì se objavljuju svake godine u farmerskimalmanasima.Kineska nova godina je običnomladina najbližajiéqì-julìchūn ("početak proleća", oko 4. februara/veljače). U tablici su ove mere date po standardnojastronomskoj konvencijiekliptičke longitude, nula stepeni je tačkaprolećne ravnodnevice. "Termin" može označavati period ili granicu, ovo drugo u slučaju da označava "glavni termin", ulazak u zodijački znak.
Kod nas se smatra da kalendarsko godišnje doba počinje solsticijem ili ekvinoksom, npr. proleće oko 21. marta/ožujka, ali Kinezi smatraju da su te tačke središta god. doba, pa bi početak proleća bio pomenutog 4. februara/veljače. Tako termin "početak proleća" i bliski Prolećni festival padaju u februaru/veljači, kada je još hladno u umerenimširinama severne hemisfere.
U godini kineskog kalendara ima devet važnijih festivala, sedam je određeno lunisolarnim kalendarom, ostala dva potiču iz solarnog poljoprivrednog kalendara (obratite pažnju da farmeri zapravo koriste solarni kalendar, sa 24 perioda, da bi odredili kada saditi i sejati, zbog nepreciznosti lunisolarnog tradicionalnog kalendara. Ipak i taj tradicionalni kalendar je poznat kao poljoprivredni).
Dva posebna praznika su Festival Čišćenja grobova (Festival Qingming) iFestival Zimske kratkodnevice, koji padaju na odgovarajuće solarne termine, prvi je pri ekliptičkoj longitudi 15° a drugi je na 270°. Što se ostalih kalendarskih proračuna tiče, u njima se koristi građansko kinesko vreme -UTC+8.
Najstariji dokaz kineskog kalendara se naći nakostima za proricanje (iliproročišnim kostima) izdinastije Šang (kasni drugi milenijum pne.), na kojima je izgleda opisana lunisolarna godina od 12 meseci, s mogućim interkalarnim 13-tim, ili čak 14-tim, koji su dodavani otprilike, kako bi se sprečilo odstupanje kalendara. Seksagenarni ciklus za beleženje dana je već bio u upotrebi. Po tradiciji, u to vreme godina je počinjala na prvu mladinu posle kratkodnevice.
Rani tekstovi izIstočnog Čoua, poputAnala Proleća i Jeseni, pružaju bolje razumevanje kalendara iz periodadinastije Čou. Godina je obično imala 12 meseci, naizmenično dužine 29 i 30 dana (povremeno je dodavan još jedan dan, kako bi se kalendar uskladio sa realnim Mesečevim ciklusom) a prestupni meseci su dodavani arbitrarno, na kraju godine.
Ova arbitrarna pravila za umetanje dana i meseca su dovela do toga da se kalendari različitih država pomalo razlikuju. Tako će tekstovi poput Anala često navesti da li je kalendar koji koriste (kalendar Lua) u fazi saKraljevskim kalendarom (koji koriste kraljevi od Čoua).
Iako tradicija tvrdi da je tokom Čoua godina počinjala mladim Mesecom pred kratkodnevicu, Anali Proleća i Jeseni kao da ukazuju da je (u Luu barem)Yin kalendar (kalendar korišćen u dinastiji Šang, sa godinama koje počinju prvim mladim Mesecom posle kratkodnevice) korišćen do oko650. pne. kada je početak godine pomeren unazad za jedan mesec.
Početkom periodaZaraćenih država, napredak uastronomiji imatematici je omogućio stvaranje računskih kalendara (gde se interkalarni meseci i dani određuju pravilom a ne od prilike do prilike). Prvi računski kineski kalendar je bio kalendarsìfēn 四分 (podsetnik na četvrtine), koji je započeo oko484. pne., a nazvan je po tome što je koristio solarnu godinu od 365¼ dana, pored Ciklusa pravila od 19 godina (235 meseci), na zapadu poznatom kaoMetonski ciklus. Godina je počinjala na mladinu pred kratkodnevicu, interkalarni meseci su umetani na kraju godine.
Poslednji kralj od Čoua je predao teritoriju Ćinu, nakon čega je u upotrebu ušao novi kalendar (Qin kalendar). Sledio je iste principe kao i Sifen kalendar, osim što je godina počinjala još jedan mesec ranije (na drugi mladi Mesec pre kratkodnevice, koja je sada padala u drugom mesecu godine). Ćin kalendar je korišćen za vremedinastije Ćin i početkom zapadnedinastije Han.
Car Wu (vl. 140-87. pne.) iz zapadnedinastije Han je uveo reforme koje od tada do danas upravljaju kineskim kalendarom. Njegov kalendarTàichū 太初 ("Veliki Početak") iz104. pne. je imao godinu sa kratkodnevicom u 11-tom mesecu a kao umetnuti mesec je bio označavan svaki kalendarski mesec (mesec sa 29 ili 30 celih dana) tokom kojeg Sunce ne prođe glavni termin (tj. ostane u istom zodijačkom znaku). Pošto je za računanjejiéqì-ja (節氣/节气) (sezonskih oznaka) do1645. korišćeno srednje kretanje Sunca, ovaj interkalirani mesec se mogao dogoditi posle bilo kojeg meseca u godini. Konjunkcija Sunca i Meseca (astronomski mladi Mesec) je računata korišćenjem srednjih gibanja oba nebeska tela do619. druge godinedinastije Tang, kada su hronolozi počeli da koriste realna kretanja, modelirana na osnovu računa saparabolama (sa malim linearnim i kubnim komponentama). Nažalost, parabole se nisu glatko sretale pri srednjem kretanju, već sa diskontinuitetom ili skokom.
Uvođenjem zapadne astronomije u Kinu prekoJezuita, kretanja Sunca i Meseca se počinju računatisinusoidama, počevši odShíxiàn kalendara (時憲書, "Knjiga Usklađenosti Vremena") iz dinastijeĆing, koji je napravio jezuitaAdam Šal. Sada je za računanjejiéqì-ja korišćeno realno kretanje Sunca, zbog čega je interkalarni mesec češće bio od drugog do devetog meseca (proleće-leto, kada se Zemlja kreće sporije na orbiti).
Dani u nedelji/tjednu su uglavnom poznati po rednom broju, pri čemu je ponedeljak prvi dan, subota šesti, a nedelja, kao dan posvećen Suncu, nije numerisana. Ponedeljak kao prvi dan je logično jer tada počinje radna nedelja, a brojevi dana su istovetni kao uISO 8601. Ipak, mnogi kineski kalendari pokazuju nedelju kao prvi dan sedmice.
MladaRepublika Kina je1.1.1912. u zvanične svrhe usvojilagregorijanski kalendar. Stanovništvo je, ipak, nastavilo da koristi tradicionalni kalendar. Status gregorijanskog k. je bio nejasan između 1916. i 1921. dok je Kina bila pod kontrolom nekoliko suprotstavljenihgospodara rata, uz podršku kolonijalnih sila. Oni su nastavili da se tuku oko severne Kine do 1928. a na jugu je vladaoKuomintang (nacionalistička vlada) i koristio gregorijanski kalendar. Nakon što je Kuomintang obnovio Republiku Kinu10.10.1928., gregorijanski kalendar je i zvanično usvojen, efektivno od1.1.1929. Pored ovoga, za časovnu zonu cele zemlje je usvojena priobalna časovna zona korišćena u evropskimugovornim lukama na kineskoj obali od1904. Ovim je promenjen početak svakog kalendarskog dana, i za tradicionalni i za gregorijanski kalendar, za plus 14 minuta i 26 sekundi, odpekinškeponoći, na ponoć 120-tog stepena istok. Ovo je izazvalo neke diskrepancije, npr. kao sa Jesenjim festivalom 1978. Mladina je bila3.9.1978. u 00:07 po kineskom standarnom vremenu[3]. Po staroj pekinškoj zoni, mladina je bila 2-gog septembra/rujna, pa je osmi mesec počeo u različite dane u kalendarima. Tako su uHong Kongu (koji koristi tradicionalni kalendar) proslavili festival16.9. a na kopnu17.9..page 18
Stručnjaci u Kini su skorijih godina pozivali na reformu, zbog sve veće nebitnosti kineskog kalendara u modernom životu. Oni ukazuju na primer Japana, gde je tokomMeiđi restauracije usvojen zapadni kalendar a tradicionalne svetkovine jednostavno premeštene na ekvivalentan datum. Ipak, kineski kalendar ostaje važan kao element kulturne tradicije i za neke kulturne aktivnosti.
Prvobitni smisao lunisolarnog kalendara za označavanje datuma je uglavnom nestao. Prvo, lakše je raditi sa gregorijanskim kalendarom i više je u skladu sa međunarodnim standardima i astronomskom godinom. Pošto je g. k. zvanično usvojen, tradicionalni kalendar se retko koristi za označavanje datuma, pa je npr. lakše pamtiti značajne događaje, poput rođendana, po gregorijanskom kalendaru. Drugo, 24 solarna termina su bila značajna zemljoradnicima za planiranje poljoprivrednih aktivnosti, ali i oni su predvidljiviji po gregorijanskom k. nego lunisolarnom; kineskom farmeru je uz gregorijanski kalendar lakše organizovati setvu i žetvu.
Ipak, kineski kalendar ostaje od suštinskog značaja u kulturi. Npr. većina tradicionalnih festivala, popu Kineske nove godine i Jesenjeg festivala, se tradicionalno slave uz mlad ili pun Mesec. Pored toga, kineski kalendar, kao element tradicionalne kulture, nosi sa sobom mnogo kulturalnih i nacionalističkih osećanja.
U tradicionalnijim kineskim domaćinstvima širom sveta, kalendar se koristi za biranje "srećnih dana" za važne događaje (venčanja, pogrebe i poslove). Za ovo se koristi posebni kalendar, Huang Li ("Carski kalendar"), u kome su za svaki dan navedene pogodne aktivnosti. Taj kalendar je naveden po gregorijanskim datumima, ali su navedeni i odgovarajući kineski datumi.
Iako tradicionalni kalendar nema mnogo praktičnog efekta, njegov sentimentalni i kulturni značaj znači da će ostati još neko vreme.
Drugi tradicionalni kalendari uistočnoj Aziji su vrlo slični ako ne i identični kineskom.Korejski kalendar je identičan; u vijetnamskom je mačka zamenila zeca među 12 životinja;tibetanski kalendar se razlikuje po nekim imenima životinja a tradicionalnijapanski kalendar koristi drugačiji metod izračunavanja, zbog čega ima razlika u nekim godinama.
_%25E7%25BF%25A0%25E9%259D%2592%25E8%259B%25876.jpg)
