| chemical_formula = | C=22 | H=22 | F=1 | N=3 | O=3 | molecular_weight = 395,43 g/mol| smiles = c1ccc2c(c1)c(=O)n(c(=O)[nH]2)CCN3CCC(CC3)C(=O)c4ccc(cc4)F| InChI = 1/C22H22FN3O3/c23-17-7-5-15(6-8-17)20(27)16-9-11-25(12-10-16)13-14-26-21(28)18-3-1-2-4-19(18)24-22(26)29/h1-8,16H,9-14H2,(H,24,29)| InChIKey = FPCCSQOGAWCVBH-UHFFFAOYAA| StdInChI_Ref =Y| StdInChI = 1S/C22H22FN3O3/c23-17-7-5-15(6-8-17)20(27)16-9-11-25(12-10-16)13-14-26-21(28)18-3-1-2-4-19(18)24-22(26)29/h1-8,16H,9-14H2,(H,24,29)| StdInChIKey_Ref =Y| StdInChIKey = FPCCSQOGAWCVBH-UHFFFAOYSA-N}}Ketanserin (R41468) je lek sa afinitetom za više G protein spregnutih receptor (GPCR). Inicijalno se smatralo da je visoko selektivan antagonist za serotoninske5-HT2A receptore, međutim to nije slučaj. Ketanserin ima samo umerenu selektivnost za5-HT2A receptore u odnosu na5-HT2C receptore (~20-30 puta). Ketanserin isto tako ima visok afinitet zaalfa-1 adrenergički receptore, i veoma visok afinitet zahistaminske H1 receptore. Stoga se ketanserin ne može koristiti za pouzdano određivanje razlike u delovanju 5-HT2A i 5-HT2C receptora kad su oba prisutna u eksperimentalnom sistemu. Kad su alfa-1 i H1 receptori prisutni, dejstvo ketanserina potencijalno može da predstavlja kompleksnu interakciju serotoninskog, adrenergičkog, i histaminskog receptorskog sistema. Ketanserin ima umereni afinitet zaalfa-2 adrenergički (~200 nM) i5-HT6 (~300 nM) receptore, kao i slab afinitet za dopaminskeD1 iD2 receptore (~300 nM i ~500 nM respektivno). Ketanserin na nivoima 500 nM ili višim potencijalno utičen na bar 8 različitih GPCR receptori iz 4 različite familije.[1]
Y| CAS_number_Ref =