Rođen je uOldenburgu1883. godine. Rano je pokazao interesovanje za filozofiju. Međutim, po očevoj želji, posle mature upisuje pravo. U to vreme lekari su mu otkrili neizlečivo oboljenje pluća i srca, zbog čega će Jaspers čitavog života morati da se kloni svakog fizičkog napora. On ubrzo shvata da ipak nije toliko zainteresovan za pravo i započinje studijemedicine1902. godine. Medicinu je završio1909. godine i počinje da radi u psihijatriskoj bolnici uHajdelbergu. Od1916. godine radi kao vanredni profesor na Katedri zapsihologiju u Hajdelbergu, a od1921. kao redovni profesor na Katedri za filozofiju. Tokom vlastinacionalsocijalista, Jaspers je bio primoran da napusti svoju nastavničku funkciju zbog toga što mu je žena bila Jevrejka. Od1943. godine bilo mu je zabranjeno i da objavljuje radove. U posleratnom dobu bitno doprinosi obnovi Univerziteta u Hajdelbergu. Godine1948. prihvata poziv na Katedru za filozofiju uBazelu, a1958. dobija Nagradu za mir. Umro je u Bazelu 26. februara1969. godine.
Većina kritičara povezuje Jaspersa sa filozofijomegzistencijalizma, delimično jer se bazira na egsistencijalističkim korenimaNičea iKjerkegora, a delimično i zato što tema individualne slobode prožima njegov rad. Počevši sa savremenom naukom iempirizmom Jaspers ukazuje da sve dok ispitujemo realnost mi se suprotstavljamo granicama koje neki empirijski ili naučni metod ne može da prevaziđe. Kao psiholog, Jaspers je otkrio činjenicu da se čovek ne odnosi prema svetu prevashodno sa ciljem da ga sazna, već pre svega da se praktično orijentiše u njemu. On izdvaja tri vrste pogleda na svet:
Prvi tip se odnosi na fizički svet kao skup svih čulnih svari u prirodi, što je predmet prirodnih nauka.
Drugi tip se odnosi na samoposmatranje čoveka kao subjekta i obuhvata duhovno – kulturno delovanje, što je predmet duhovnih nauka.
Treći tip pogleda na svet uočava rascep između čoveka i sveta i teži da ih obuhvati u jedno. Takvo viđenje sveta Jaspers nazivametafizikom (filozofijom).
Jaspers ne odbacuje nauku već samo ukazuje na njene granice u pogledu razumevanja egzistencije. Po Jaspersu, suštinu egzistencije izražavaju doživljaji nesigurnosti i konačnosti, koje čovek upoznaje ugraničnim situacijama, kao što su smrt, krivica, borba ili patnja. U takvim situacijama čovek mora sam da se opredeli i da sam izabere jednu od protivrečnih mogućnosti.
Čovek je kroz istoriju razvio različite načine prevazilaženja egzistencijalne nesigurnosti. Na primer, on potčinjavaprirodu, ali ne može da ovlada njome jer ne može da je spozna u potpunosti.
Temelj egzistencije prema Jaspersovom mišljenju, a ujedno i osnovno pitanje filozofije – pitanje o tome šta jeste, odnosno šta jebiće. Jaspers smatra da se biće ne može saznati niti kao premet izvana naše svesti niti kao predmet unutrašnjeg iskustva – ni kao objekt, ni kao subjekt, već kao nešto što obuhvata i jedno i drugo. Jaspers to nazivatransedencijom ili obuhvatnim. Pojam transedencije se može objasniti samo putem šifri i simbola, što prevazilazi saznajnu moć naučnih pojmova. Tako iegzistencija predstavlja pojavljivanje večnog u vremenu, beskonačnog u konačnom, pa je i ona sama šifra transedencije.
