Kaligula, pravim imenomGaj Cezar (lat.Gaius Iulius Caesar Germanĭcus, rođen12. n. e, stupio na presto37. godine, ubijen41. godine), bio je trećirimski car, naslednikTiberijev.
Nakon Tiberijeve smrti 37. n. e. vlast je prešla naGermanikovog sina Gaja Julija Cezara, prozvanog Kaligula (Caligŭla »vojnička čizmica«) zbog toga što je živeo među vojnicima u logorimarajnske vojske. Svoju vladavinu započeo je amnestijom svih onih koji su bili osuđeni pod Tiberijem, čije je odluke proglasio za nevažeće. Potkazivači su bili kažnjeni, a zakon o uvredi veličanstva prestao je da se primenjuje.
Kaligula je trošio ogromna sredstva za priređivanje predstava i podizanje novih građevina. Prvi period njegove vladavine obeležen je slogom sasenatom, ali je mladi car ubrzo počeo da pokazuje težnju za zloupotrebom vlasti. Otpočeli su progoni, u prvom redu senatora. Kaligula je za sebe zahtevao počasti koje se iskazuju bogovima, zaveo je poseban ceremonijal, duboke naklone, celivanje nogu, što je bio istočnjački običaj na grčkom nazvan προσκύνησις, itd. Da bi popunio ispražnjenu državnu blagajnu, konfiskovao je imovinu osuđenih, organizovao prinudne licitacije, teprovincijama nametnuo ogromne poreze.
Na zapadnim granicama Kaligula je pokušavao da ponovo krene putem osvajanja, ali njegov pohod protivGermana nije doveo ni do kakvih bitnih rezultata. Ostali su neostvareni i njegovi planovi da jednu ekspediciju otpremi uBritaniju. UJudeji iAleksandriji carevo nepoštovanjejevrejskih običaja gotovo je izazvalo ustanak.
Kaligulina tiranska vladavina (Odĕrint dum metuant, »Neka me mrze, samo dok me se plaše«, navodno je govorio) te dopuštanjerobovima da potkazuju svoje gospodare izazvali su nezadovoljstvo kako senata, tako i komandnog osobljapretorijanaca, a nije nedostajalo ni onih koji su mislili da je car duševno oboleo. Protiv Kaligule sklopljena je zavera i 41. godine n. e. ubio ga jepretorijanskivojni tribunKasije Hereja.
