Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Prijeđi na sadržaj
Wikipedija
Pretraga

Jodid

Izvor: Wikipedija
Jodid
Naziv po klasifikacijiJodid[1]
Identifikacija
CAS registarski broj20461-54-5 DaY
PubChem[2][3]30165
ChemSpider[4]28015 DaY
KEGG[5]C00708
ChEBI16382
ChEMBL[6]CHEMBL185537 DaY
Bajlštajn3587184
Gmelin Referenca14912
Jmol-3D slikeSlika 1

[I-]

InChI=1S/HI/h1H/p-1 DaY
Kod: XMBWDFGMSWQBCA-UHFFFAOYSA-M DaY

Svojstva
Molekulska formulaI-
Molarna masa126.90447 g mol-1
Srodna jedinjenja
DrugianjoniBromid

Hlorid
Fluorid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose nastandardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Jodid jejon I−.[7] Jedinjenjajoda sa formalnimoksidacionim stanjem −1 se nazivajujodidi. U svakodnevnom životu, jod se najčešće sreće kao komponentajodiranih soli.Jodna deficijencija utiče na veliki broj ljudi, i ona je jedan od glavnih sprečivih uzrokametalne retardacije.[8]

Struktura i karakteristike neorganskih jodida

[uredi |uredi kod]

Jodid je jedan od najvećih (monoatomskih)anjona. On ima prečnik od oko 220pikometara. U poređenju s njim ostali halidi su znatno manji:bromid (196 pm),hlorid (181 pm), ifluorid (133 pm). Delom zbog njegove veličine, jod formira relativno slabe veze sa većinom elemenata.

Većina jodidnih soli je rastvorna u vodi, made često manje od srodnih hlorida i bromida. Pošto su jodidi veći, oni su manje hidrofilni od manjih anjona. Jedna od posledica toga je da je natrijum jodid visoko rastvoran u acetonu, dok natrijum hlorid nije. Niska rastvorljivostsrebro jodida iolovo jodida odražava kovalentni karakter tih metalnih jodida. Test za prisustvo jodidnih jona je formiranje žutog precipitata tih jedinjenja nakon tretmana rastvora sasrebro nitratom iliolovo(II) nitratom.[7]

Vodeni rastvori jodidnih soli rastvaraju jod bolje od čiste vode. Ovaj efekat je posledica formiranjatrijodidnog jona, koji ima smeđu boju:

I− + I2⇌ I3−

Redoks i antioksidantske osobine

[uredi |uredi kod]

Jodidne soli su blagoredukujući agensi i mnoge od njih reaguju sa kiseonikom formirajući jod. Redukujući agens je hemijski termin za antioksidans, čije osobine se mogu kvantitativno izraziti u viduredoks potencijala:

I−⇌ 1/2 I2 + e− (elektroni) = - 0.54 Volt vsSHE

Pošto se jodidi lako oksiduju, enzimi ih konvertuju uelektrofilne jodirajuće agense, prema potrebi zabiosintezu velikog broja prirodnih proizvoda koji sadrže jodide. Jodid može da funkcioniše kao antioksidans koji lako reaguje sa reaktivnim molekulima kiseonika kao što jevodonik peroksid:

2 I− +Peroksidaza + H2O2 +tirozin,histidin,lipid, etc. → jodo-jedinjenja + H2O + 2 e− (antioksidansi).

Primeri jodida

[uredi |uredi kod]
JedinjenjeFormulaIzgledUpotreba ili pojava
kalijum jodidKIbeli kristalijodna komponenta jodizovanih soli
jodovodonikHIbezbojni rastvorjaka mineralna kiselina
srebro jodidAgIžuti prah koji potamni na svetlufotoaktivna komponenta fotografskog filma baziranog na srebru
tiroksin
(3,5,3',5'-tetrajodotironin)		C15H11I4NO4bledo žuta čvrsta materijaesencijalni hormone za ljudsko zdravlje

Reference

[uredi |uredi kod]
  1. ↑„Iodide - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information. 
  2. ↑Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ↑Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ↑Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. ↑Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. ↑7,07,1Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6. 
  8. ↑McNeil, Donald G. Jr (16. 12. 2006.). „In Raising the World’s I.Q., the Secret’s in the Salt”. New York Times. Pristupljeno 4. 12. 2008. 

Vanjske veze

[uredi |uredi kod]
Portal Hemija
p • r • u
Jodidi
HIHe
LiIBeI2BI3CI4NI3I2O4,I2O5,I4O9IF,IF3,IF5,IF7Ne
NaIMgI2AlI3SiI4PI3,P2I4SICl,ICl3Ar
KICaI2ScTiI4VI3CrMnI2FeCoI2NiI2CuIZnI2Ga2I6GeI2,GeI4AsI3SeIBrKr
RbISrI2YZrI4NbMoTcRuRhPdAgICdI2InI3SnI4,SnI2SbI3TeI4IXe
CsIBaI2 HfTaWReOsIrPtAuIHg2I2,HgI2TlIPbI2BiI3PoAtRn
FrRa RfDbSgBhHsMtDsRgCnUutUuqUupUuhUusUuo
↓
LaCePrNdPmSmI2EuGdTbI3DyHoErTmYbLu
AcThI4PaUNpPuAmCmBkCfEsFmMdNoLr
Izvor:https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jodid&oldid=42326724
Kategorije:
Sakrivena kategorija:
[8]ページ先頭
©2009-2026 Movatter.jp