Inkunabula (lat.incunabulum = "kolevka, početak, poreklo, detinjstvo") naziv je za najstarije štampane knjige, nastale pre 1500. godine, dok ještamparstvo još bilo "u povoju". Sačuvano je oko 450.000 primeraka inkunabula (oko 35.000 izdanja) štampanih u oko 1.100 štamparija uEvropi.
Inkunabule su veoma retki i vredni primerci knjiga. Prva zabeležena upotreba reči "inkunabula" u ovom značenju jeste u jednom spisu Bernarda von Mallinckrodta pod naslovomDe ortu et progressu artis typographicae ("O nastanku i razvoju štamparske veštine"), koji je štampan uKelnu 1639, a u kome se nalazi izrazprima typographicae incunabula ("najranije detinjstvo štamparstva"). Ovaj je termin od kasnog17. veka počeo da se upotrebljava i za same štampane knjige.
Postoje dve vrste inkunabule:ksilografske itipografske. Mnogi smatraju da se nazivincunabulum može odnositi samo na drugu vrstu, koju je primenjivaoJohann Gutenberg.
Krajnji datum do kojega se knjiga može smatrati inkunabulom je izabran sasvim proizvoljno, s obzirom da se za 1500. godinu ne vezuju nikakvi značajni događaji u razvoju štamparstva. Termin se uglavnom odnosi na najranije štampane knjige, koje su se pojavile u doba kada su mnoge još uvek bile prepisivane rukom.
Postepeno širenje štamparstva obezbedilo je veliku raznolikost tekstova za štampanje i stilova u kojima su se oni pojavljivali. Mnoge rane vrste slova nastale su po uzoru na lokalne rukopisne oblike ili su poticale različitih evropskih oblikagotičkog pisma, ali ima i primera koji su potekli od rukopisa iz dokumenata (takve je, na primer, koritioWilliam Caxton uEngleskoj) te, naročito uItaliji, vrsta slova nastalih po uzoru nahumanističke rukopise. Ti humanistički fontovi, s vrlo malo izmena, i danas se često koriste u digitalnom obliku.
Štampari su obično radili u gradskim centrima, koji su bili središtefilologa inaučnika, klerika,pravnika, plemića i pripadnika drugih profesionalnih zanimanja koji su bili njihovi glavni klijenti. Najveći deo prvih štampanih knjiga činila su standardna dela na latinskom jeziku nasleđena izsrednjevekovne tradicije, ali kako su knjige postajale sve jeftinije, počela su se pojavljivati i dela na narodnim jezicima i prevodi latinskih dela.
Među poznatim inkunabulama su GutenbergovaBiblija (1455),Putovanje u svetu zemlju (Peregrinatio in terram sanctam, 1485), obe izMainza, teNirnberška hronikaHartmanna Schedela iz 1493.
Naslova knjiga izdatih pre 1500. godine ima na hiljade, a najbolji popis nalazi se unemačkomGesamtkatalog der Wiegendrucke, koji se još uvek dopunjava uberlinskoj Državnoj biblioteci(Staatsbibliothek zu Berlin). Britanska biblioteka(the British Library) sastavila je jedan katalog inkunabula koji sadrži i popis mesta širom sveta na kome se nalaze pojedine inkunabule.
