Hrast (latinski:Quercus) je rodlistopadnog izimzelenogdrveća ižbunja iz porodicebukava (Fagaceae). Režnjeviti, nazubljeni ili celovitilistovi spiralno raspoređeni na grančici, najčešće nakupljeni prema terminalnom pupoljku. Muški i ženskicvetovi su zasebni, na istoj biljci (jednodomost). Muški cvetovi su skupljeni u zelenkasto-žute, ređe crvenkaste, rese. Ženski cvetovi su skoro neuočljivi, u pazuhu listova, pojedninačni ili u manjim grupama, bez krunice.Plod ježir.Stablo hrasta je veoma razgranato i moćno. Drveće ima dubok korenov sistem, sa centralnim korenom, koji kasnije obično zakržljava.
Hrastovi su važno drveće u severnom umerenom području. Ima ih oko 200 vrsta. Većinom rastu kao krupno drveće. Muški su im cvetovi u dugim i retkim resama, s 6-10 prašnika. Ženski su cvetovi pojedinačno u kupuli. Plodnicu čine 3 plodna lista. Za cvatnje, kupula je sitna i nalik na pup. Kasnije se razvije u naboranu, veću ili manju čašicu, koja je obrasla kratkim i većinom prileglim ili duguljastim i čekinjavim ljuskama. U čašici je po jedanplod, žir, koji je jajolik. Supke ostaju podzemno.
Proređene šume hrasta plutnjaka su vredne zbog kiseonika i dobijanja plute.
RodQuercus podeljen je u više sekcija i podrodova, ali ne postoji opšteprihvaćena podela. Stoga se ovde navodi najdetaljniji spisak sekcija, bez udruživanja pojedinih sekcija u podrodove:
Neki autori izdvajaju još 4 vrste za Srbiju: stepski lužnjak, sivi hrast –Quercus pedunculiflora, transilvanijski kitnjak, istočni hrast –Quercus polycarpa, balkanski kitnjak –Quercus delachampii, krupnolisni medunac, virgilijski hrast –Quercus virgiliana, ali većina autora smatra da jeQuercus pedunculiflora samo podvrsta lužnjaka,Quercus polycarpa,Quercus delachampii – kitnjaka, aQuercus virgiliana – medunca.
UCrnoj Gori se sreću još i zimzeleni hrastovi:crnika, česvina, česmina -Quercus ilex i oštrikar,prnar, komorovac -Quercus coccifera.
Kod nas se još gaje i neke vrste stranih hrastova, ali je širu primenu u ozelenjavanju gradova našao samo američkicrveni hrast -Quercus rubra.
Simbol je otpornosti i čvrstoće. Hrast je u starim indoevropskim religijama poznato drvo boga gromovnika.[1] Hrast je sveto drvostarih Slovena, što je kod Srba dobrim delom sačuvano i nakon primanja hrišćanstva.[1] Kod Srba se i danas koristi zabadnjake, a stari običaj da se pod hrastom održavaju zborovi je i u vezi sa verskim uvaženjem toga drveta.[1] U toku turske vladavine Srbi su se zarad molitve, u nedostatkucrkava, okupljali ispod osvećenih hrastova -zapisa.
.jpg)
