nedovoljna količine kiseonika uatmosferi što izaziva pad parcijalnog pritiska kiseonika uudahnutom vazduhu, a ima za posledicu smanjenje oksigenacijehemoglobina uplućnim kapilarima. U svim etapama transporta kiseonika u organizmu njegove vrednosti su smanjene:(nastaje zbog zagađenja atmosfere izduvnim gasovima,parama,dimom i drugim isparenjima, boravak na visokim planinama, u toku incidenata urudnicima i podzemnim jamama, uvazduhoplovstvu, kosmičkim letovima,podvodnim aktivnostima itd.)
hipoventilacija ima za posledicu smanjenu ventilaciju i pad parcijalnog pritiska kiseonika ualveolama, što rezultira smanjenim zasićenjem kiseonika hemoglobinom i često je praćenahiperkapnijom,(izazvana je poremećajem rada disajnog centra, oštećenja motornih puteva ukičmenoj moždini, slabosti muskulature grudnog koša zbogmiastenije ili trovanjakurareom itd.)
eksperimentalna hipoksija, koju karakteriše veštački izazvan pad parcijalnog pritiska atmosferskog vazduha, koji se u strogo kontrolisanim uslovima pod nadzorom lekara postiže; razređenjem vazduha ubarokomorama ili udisanjem smeše gasova sa smanjenom količinom kiseonika kod čoveka ili životinja, (npr.90% azota i 10% kiseonika)
smanjena razmena kiseonika kroz alveolarnu membranu (zbog njenog zadebljanja, prisustva sekreta i krvi u alveolama i smanjenja površine alveolarne membrane izvano : odstranjenjem dela pluća iz funcije nakon operativnih zahvata na plućima tuberkuloze, tumora i emfizema.
Desno-levisrčani šantovi. Oko 1% krvi iz sistemske cirkulacije zaobilazi oksigenaciju u plućima i prelazi direktno u plućne vene, što smanjuje zasićenje kiseonikom krvi u njima. U slučaju urođenih poremećaja na srcu i velikim krvnim sudovima navedeni procenat je znatno veći, a zasićenje krvi kiseonikom veoma slabo (fenomen"blue baby"). U ovu grupu spada i poremećajplućne cirkulacije praćen mešanjem neoksigenirane (venske) krvi sa (arterijskom) oksigenisanom krvi.
poremećaja periferne cirkulacije (izazvan spazamom,trombozom,ateriosklerozom,embolijom, upalnim procesima perifernih krvnih sudova). Kod ove hipoksije dolazi do tkivneasfiksije zbog niskog parcijalnog pritiska kiseonika i viskoke vrednostiugljen dioksida.
Hipoksična hipoksija - označava sve vrste hipoksije kod kojih do alveola ne stiže dovoljna količina kiseonika
Anemijska hipoksija - označava sva stanja koja su izazvana poremećajem transporta kiseonika hemoglobinom (zbog nedovoljnih količina ili hemijskih oštećenja strukture hemoglobina)
Zastojna (cirkulacijska) hipoksija - označava hipoksična stanja izazvana poremećajem cirkulacije koja ometa dopremanje kiseonika do ćelija i tkiva.
Histotoksična (tkivna) hipoksija - označava hipoksična stanja u kojima i pored dovoljne količine kisonika u organizmu tkiva i ćelije ne mogu da ga koriste zbog oštećenja oksidacionih enzima u ćelijama izazvanih trovanjem (cijanidima, nekim anesteticima itd.) ili nedostatkom vitamina B. Kod ove hipoksije u venskoj krvi je povišen sadržaj kiseonika jer ga tkiva ne iskorišćavaju.
Hipoksija zobg prekomerne potrošnje kiseonika (fiziološka hipoksija) - nastaje zbog velike potrošnje kiseonika pri ekstremnom mišićnom radu i može se javiti kod sportista i fizičkih radnika.
Perakutna, a kao poseban oblik perakutne hipoksije eksplozivna (dekompresiona) hipoksija, koja nastaje kada se u vremenu manjem od 1 sekunde parcijalni pritisak atmosferskog vazduha smanji na 100mmživinog stuba ili manje, a srećemo je u vazduhoplovstvu i kosmonautici zbog narušavanja hermetičnostikabinskog prostora (eksplozivna dekompresija) i u eksperimentalnim uslovima na ljudima i životinjama u dvokomornimhipobaričnim barokomorama.
Akutna
Postepena
BRZINA NASTANKA HIPOKSIJE SA VISINOM
Visina u metrima
Zadesna hipoksija
Eksplocivna dekompresija
6.706
10 min
5 min
7.620
3 min
2 min
10.644
75 sek
30 sek
12190
30 sek
23 sek
16.760
15 sek
15 sek
Prema dužini trajanja, hipoksija može biti:
Stalna (kontinuirana)
Povremena (intermitentna), koju karakteriše naizmenično smenjivanje hipoksije sa periodom normalnog snabdevanja krvi kiseonikom (normoksija)
Dejstvo hipoksije na organizam zavisi od brzine nastanka, težine i dužine trajanja, a karakterišu je:
Smanjenje mentalne aktivnosti (što se ogleda kroz slabo pamćenje, zaboravnost, usporen misaoni tok, pospanost, euforiju, glavobolju, mučninu,) sve do pojave trzaja, konvulzija i nastanka kome
Smanjenje radne sposobnosti muskulature (što se manifestuje usporenim hodom, osećajem nemoći, oslabljenim i usporenim refleksima, lošom koordinacijom motoričkih pokreta akomodacijom oka,
Depresija respiratornog centra koju prati gubitak svesti, koma i smrt
U većini tkiva u organizmu, kao reakcija na hipoksiju javlja sevazodilatacija (proširenje promera) krvnih sudova. Širenje krvnih sudova, omogućava tkivima priliv veće količine krvi što donekle kompenzuje hipoksiju.
Nasuprot tome, plućna cirkulacija odgovora na hipoksijuvazokonstrikcijom (suženjem promera) krvnih sudova. Ova pojava je poznata kao"hipoksična plućna vazokonstrikcija", ili"HPV".
Handbook on Hyperbaric Medicine Autor: Daniel Mathieu Saradnik: Daniel Mathieu Izdavač: Springer, 2006ISBN1-4020-4376-7, 9781402043765 812 stranica
William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers.ISBN0-88937-277-2
Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
Kacimi R., Richalet J.-P., and B. Crozatier. Hypoxia-induced differential modulation of adenosinergic and muscarinic receptors in rat heart. J Appl. Physiol. 75(3): 1123-1128, 1993.
Kacimi R., Richalet J.-P., Corsin A., Abousahl I. and B. Crozatier. Hypoxia induced downregulation of ß-adrenergic receptors in rat heart. J. Appl. Physiol. 73(4):1377-1382, 1992.
Richalet J.-P., R. Kacimi and A.-M. Antezana. The control of chronotropic function in hypobaric hypoxia. Int. J. Sports Med. 13:S22-S24, 1992.
Pilardeau P., J.-P. Richalet, P. Bouissou, J. Vaysse, P. Larmignat, A. Boom. Saliva flow and composition in humans exposed to acute altitude hypoxia. Eur. J. Appl. Physiol. 59:450-453, 1990
Richalet J-P. The heart and adrenergic system in hypoxia. Editors Sutton J. R., Coates G., Remmers J. E. Hypoxia. The adaptations 231-240, 1990
