Hesiod (starogrčki:Ἡσίοδος [Ēsíodos]) bio je jedan od najstarijihgrčkih pesnika, za koga se smatra da je živeo negde između 750. i 650. pne., otprilike kad iHomer ili nešto posle njega.[1][2] On je prvi pisac u istorijievropske književnosti koji se u svom delu predstavlja kao pojedinac i o sebi dajeautobiografske podatke, prvi koji se jasno izdvaja kao pojedinac, a ne tek kao polulegendarni izdanak tradicije usmene književnosti.[3]Antički autori pripisivali su mu, zajedno s Homerom, oblikovanje grčkihmitskih priča ireligijskih običaja.[4] Danas ispitivači smatraju Hesioda važnim izvorom informacija o najstarijojgrčkoj mitologiji,zemljoradnji,privredi iastronomiji.[5]
Uobičajeniepskinarativ, kakav je Homerov, ne dopušta pesnicima da pišu o sebi, no dela sačuvana pod Hesiodovim imenom predstavljajudidaktičke pesme i pesnik u njima iznosi neke detalje o vlastitom životu. U epuPoslovi i dani Hesiod navodi da mu je otac zbog teškog siromaštva napustio bavljenje pomorskomtrgovinom i "u crnom brodu" se preselio izeolskeKime uMaloj Aziji u bednobeotsko seloAskru podnoHelikona, "koje je zimi strašno, leti mučno, nikad ugodno".[6] U Askri se Hesiod najverovatnije i rodio.[7] Zašto se njegov otac preselio izAzije u manje plodnu i prenaseljenu Grčku, ostaje u pesmi nerazjašnjeno, premda se može primetiti da je do tog preseljenja došlo verovatno oko 750. pne. ili ne mnogo kasnije, dakle u vreme kad su se i drugi ljudi iz Kime pridruživaliEubejanima, koja nije daleko od Helikona, u osnivanju kolonijeKume uitalskoj pokrajiniKampaniji.[8] Hesiodov otac prihvatio sepoljoprivrede, kako se zaključuje po vrsti nasledstva oko kojega su se po očevoj smrti sukobili Hesiod i njegov brat, Perzes,[8] koji je podmitio oblasne gospodare ("kraljeve daroždere") i dokopao se većeg dela očevog nasledstva, ali ga je brzo spiskao i opet bacio oko na Hesiodovu imovinu.[9]
IzPoslova i dana vidi se da se tu nije radilo tek o malom porodičnom imanju: zemljoposednik ne radi sam, nego za naknadu može uposliti i prijatelja,[10] kao irobove (δμῶας),[11] ima na raspolaganju slobodnog radnika u punoj snazi, starog 40 godina, da ide za plugom, kao i roba u dečačkoj dobi da izvrće seme,[12] a u kući ima jednu robinju.[13] Od životinja za vuču poseduje volove i mazge.[14] S druge strane, ne može sebi priuštiti da samo nadgleda rad drugih, nego se i sam mora prihvatiti posla.[15] Hesiod se često žali na bedu i siromaštvo u Askri,[16] no život u tom selu nije mogao biti baš sasvim neugodan.[17]
Za razliku od svog oca, Hesiod se klonio putovanja morem, ali je jednom prilikom ipak preplovio uzani morski tesnac između grčkoga kopna iEubeje kako bi učestvovao u nekim pogrebnim svečanostima, na kojima je tom prilikom u pesničkom nadmetanju osvojiotronožac.[18] Na drugom mestu opisuje kako su ga na obronku planine Helikona sreleMuze i poklonile mu skiptar odlovorova drveta, simbol pesničke inspiracije.[19] Na temelju te nestvarne priče antički i moderni ispitivači zaključivali su da Hesiod nije bio profesionalni pevač (rapsod), jer bi mu inače Muze podarileliru ilikitaru.[20][21]
Planina Helikon danas
Neki ispitivači smatraju da Hesiodov brat Perzes nije bio stvarna osoba i da predstavlja književnu fikciju, temelj na kome Hesiod uPoslovima i danima razvija temu o pravičnosti, no postoje i uverljivi argumenti protiv ove teze.[22] Na primer, sasvim je uobičajeno da dela koja se baveetičkim pitanjima budu smeštena u jedan fiktivni kontekst, koji služi kao sredstvo kojim se zadobija pažnja publike,[23] no teško je videti kako je Hesiod mogao ovakvim svojim pesmama zabavljati savremenike koji su znali da je polazna tačka u njima bila fikcija.[24] S druge strane,Gregory Nagy i Perzesa ("uništitelj": πέρθω /perthō) i Hesioda ("koji odašilje glas"; ἵημι /hiēmi + αὐδή /audē) smatra fiktivnim imenima izmišljenim za potrebe pesme.[25]
Hesiod je svoje pesme najverovatnije sam zapisivao ili ih je govorio nekome u pero, jer bi inače, da ih je potomstvu preneo samo usmeno, kako su to činili rapsodi, usmena predaja od jednogarapsoda do drugoga zamaglila jasnu osobenost pesnikovu koja i dalje tako jasno izbija iz njegovih pesama.[26]Pausanija pripoveda o tome kako su mu Beoćani pokazali jednu "olovnu ploču koja je dosta oštećena vremenom, na kojoj su napisaniPoslovi".[27] Kao razlog za zapisivanje pesama u vreme dominacijeusmene književnosti navodi se to što je jedna duboko lična poema, kakva suPoslovi i dani, koja nema linijski epski narativ koji bi rapsodu pomogao u pamćenju i recitovanju, imala više šanse da bude sačuvana za buduće generacije ako se zapiše, po mogućnosti još za pesnikova života.[26]
Veoma rano razvile su se dve različite teorije o tome gde se nalazi Hesiodov grob. Prema jednoj, koja je svakako postojala već uTukididovo doba, a beleže jePlutarh,Suda iJovan Ceces,proročište u Delfima proreklo je Hesiodu da će umreti uNemeji, pa je on pobegao uLokridu, ali je tamo usmrćen u hramuZevsa Nemejskog, pa je tamo i pokopan. To predanje prati poznatu konvenciju, prema kojoj se pokaže da jeproročište naposletku uvek u pravu. Prema drugom predanju, koje je prvo zabeleženo u jednomepigramuHersije iz Orhomena, sastavljenom u 7. veku pne., oko jednog veka nakon Hesiodove smrti, Hesiod je pokopan u beotskom graduOrhomenu. PremaAristotelovomUstavu orhomenskom, kad suTespljani poharali Askru, stanovnici ovog sela pobegli su u Orhomen, gde su, prema savetu proročišta, prikupili Hesiodov pepeo i položili ga na počasno mesto naagori, uz grobMinije, svog mitskog osnivača.
Drevni Grci su krajem 5. i početkom 4. veka pne. svojim najstarijim pesnicima smatraliOrfeja,Museja, Hesioda iHomera, i to tim hronološkim redom. Potom se među grčkim autorima uvrežilo mišljenje da je Homer zapravo bio stariji od Hesioda. Poklonici Orfeja i Museja verovatno su bili zaslužni za to što je toj dvojici bila data prednost,[28] a može se pretpostaviti da su nastavljači Homerovog dela, tzv.Homeridi, uticali na to da se u kasnijem periodu taj pesnik hronološki stavi ispred Hesioda.[29] Prvi antički pisci za koje se zna da su Homera smatrali starijim od Hesioda bili suKsenofan iHeraklid Pontski, mada jeAristrarh sa Samotrake prvi o tome argumentovano raspravljao.Efor je mislio da je Homer bio mlađi rođak Hesiodov,Herodot (5. vek pne.) očito ih je smatrao gotovo savremenicima,[30] a sofistAlkidamant (4. vek pne.) doveo ih je u direktan kontakt u jednom izmišljenom pesničkom nadmetanju, čiji je rezultat spisNadmetanje Homera i Hesioda, koji nam se sačuvao u kasnijoj redakciji. Većina ispitivača danas se slaže da je Homer bio stariji od Hesioda, no valjani se argumenti mogu izneti i za suprotan stav.[31] Hesiod je svakako stariji odlirskih ielegijskih pesnika čija su nam se dela sačuvala, budući da se njegov uticaj s većim ili manjim stupnjem pouzdanosti može uočiti kodTirteja,Semonida Amorginca,Alkeja iIbika, pa se na osnovu toga može zaključiti da njegovo stvaralaštvo ne može padati u vreme posle 650. pne.[32] Za okvirnu godinu pre koje Hesiod nije mogao živeti uzima se 750. pne., na temelju takvih pokazatelja kao što su verovatnoća da je on svoje delo zapisao, činjenica da aludira na svetilište uDelfima, koje pre oko 750. pne. nije izlazilo iz okvira čisto lokalne važnosti,[33] kao i to što donosi popis reka koje se ulivaju uCrno more,[34] koje su Grci počeliistraživati i naseljavati tek početkom 8. veka pne.[35]
Danas se pretpostavlja da je Hesiod živeo i stvarao negde krajem 8. veka pne. Hesiod nas sam obaveštava[36] o tome da je u pesničkom nadmetanju uHalkidi na Eubeji osvojio tronožac kao nagradu na igrama priređenim povodom sahrane nekog Amfidamanta.[37]Plutarh je tog Amfidamanta identifikovao s halkidskim junakom koji je poginuo u pomorskoj bici tokomlelantinskog rata, te je zaključio da taj deo pesme predstavlja kasnijuinterpolaciju smatrajući da je Hesiod živeo pre lelantinskog rata. Moderni ispitivači prihvatili su Plutarhovu identifikaciju Amfidamanta, ali su odbacili njegov zaključak. Lelantinski rat vodio se između eubejskih polisa Halkide iEretrije okoLelantinske doline, najverovatnije u nekom razdoblju tokom poslednje trećine 8. veka pne.,[8] što se uklapa u danas prihvaćenu hronologiju za Hesioda. U tom slučaju, Hesiod je pobednički tronožac možda i dobio upravo za izvođenje svojeTeogonije, pesme za koju se čini da bi mogla biti namenjenaaristokratskoj publici kakva se bi se okupila na pogrebnim svečanostima u Halkidi.[38] Odatle verovatno potiče i izmišljena priča o Hesiodovom pesničkom nadmetanju s Homerom, ovekovečeno u spisuNadmetanje Homera i Hesioda (starogrčki:Ἀγὼν Ὁμήρου καὶ Ἡσιόδου, često se citira i nalatinski:Certamen Homeri et Hesiodi ili samoCertamen), gde se opisuje kako je grčka publika prvenstvo dala Homeru, ali je kralj Paned, koji je vodio nadmetanje, pobedu je dosudio Hesiodu, jer ovaj opeva zemljoradnju i mir, a Homer pokolj i rat.[37]
Hesiod i Muza,Gustave Moreau. Ovde je pesnik predstavljen s lirom, što se ne slaže s pričom koju kazuje sam Hesiod, u kojoj se poklon sastojao u lovorovom štapu.
Pod Hesiodovim imenom sačuvane su tri epske pesme, zajedno s mnogobrojnim fragmentima drugih dela koja su mu se u antici pripisvala. Od te tri pesme,Štit Heraklov svakako nije Heraklovo delo i verovatno je nastao u 6. veku pne., a od druga dva, najstroži antički kritičari Hesiodu su pripisivali samoPoslove i dane;[39] s druge strane, sam autorTeogonije identifikuje se kao Hesiod u 22. stihu,[40] a na isto autorstvo oba dela ukazuju i velike sličnosti u stilu, jeziku i razmišljanju.[17][41]
Premda se ranije držalo da jeTeogonija nastala nakonPoslova i dana,[37] danas se smatra da jeTeogonija verovatno starija, jer se čini da uvodni stihoviPoslova i dana eksplicitno menjaju jednu tvrdnju iznetu uTeogoniji: ne postoji, naime, samo jednaErida (svađa), kako se navodi uTeogoniji,[42] nego treba razlikovati dve vrste, od kojih jedna predstavlja korisno nadmetanje, a druga destruktivan sukob.[43] Na zaključak da jeTeogonija starija navodi i način obrade mita oPandori. UTeogoniji se vrlo detaljno priča oPrometejevom sagrešenju, o postanku Pandore i o tome kako su je razni bogovi darovali različitim darovima,[44] dok je uPoslovima i danima prethodna priča data u samo dva stiha,[45] a onda se naširoko pripoveda potonji istorijat o Pandori i njenom vrču (tj.pitosu, a ne "Pandorinoj kutiji", kako je postalo uvreženo u kasnijoj evropskoj tradiciji, koja potiče odErazma Roterdamskog).[46]
Izneta je teza da je Hesiod u pesničkom nadmetanju na Eubeji, koje spominje uPoslovima i danima,[47] pobedio upravo sTeogonijom, s obzirom na to da je pobednička pesma bilahimna i da je tronožac koji je pesnik dobio za nagradu bio zatim posvećen helikonskim Muzama na istom mestu na kojem su ga one nekad inspirisale na pesnički rad.[17]Teogonija se upravo obraća helikonskim Muzama, opisuje taj prvi podstrek na bavljenje pesništvom,[48] pa se i naziva himnom (ὑμνεῖν).[49]
Teogonija iliPostanak bogova (starogrčki:Θεογονία, 1022 heksametra) jeste "prva grčka mitološka sinteza, u kojoj se sažeta povijest postanka svijeta i rodoslovlje bogova".[37] Pesma započinje svojevrsnom himnom upućenom Muzama (st. 1‒115),[50] koja nalikujehomerskim himnama[41] i slavi Muze s Helikona i njihovu moć da opevaju generacije bogova.[3] U tom delu pesnik govori o sebi, navodeći i svoje ime, te pripoveda kako su ga Muze, kad je jednom napasao ovce na padinama Helikona, obdarile lovorovim skeptrom, udahnule mu dar božanske pesme i podučile ga da slavi bogove.[51] Sledi (st. 116‒132)[52] opiskosmogonije, tj. nastanka sveta, na čijem početku stojiHaos (srodno s χάσκω, χαίνω = zjapiti),[53] iz kojega se, s jedne strane, izdvajajuGeja (Zemlja),Tartar (u dnu Zemlje) iEros (Ljubav) kao princip kretanja i rađanja, a s druge strane, Mrak i Noć i od njih Svetlost i Dan; iz Geje nastaju Nebo, brda i More.[54] Potom se opisuje drugo pokolenje, koje nastaje iz spoja muških i ženskih praelemenata (st. 133‒336).[55] Geja je sUranom rodilaTitane,Kiklope iHekatonhejre; TitanKron kastrira oca Urana i njegove odsečenegenitalije baci u more, a iz tog čina nastanuErinije,Giganti,Nimfe iAfrodita.[56] Zatim se, u više od polovine pesme, opeva treće pokolenje bogova ili tzv. prava teogonija (st. 453‒1018):[57] prvo je zavladao Kron, ali nakon mnogih bitaka vlast preuzmeZevs, Kronov iRejin sin, i podeli je s drugom Kronovom decom; naširoko se opeva sudbinaPrometeja, sina TitanaJapeta, kao i duga borba s ostalim Titanima, koje Zevs na kraju uz pomoć Hekatonhejra baci uTartar; potom se nabrajaju razna božanstva i njihovo potomstvo i, naposletku, deca koju su boginje rodile smrtnicima.[58] U poslednja četiri stiha (st. 1019–1022) pesnik zaziva Muze da pevaju rod žena.[59] Među naučnicima postoji saglasnost da krajTeogonije, koji je istovremeno i uvod u hesiodskiKatalog žena, predstavlja dodatak koji je nastao nakon Hesioda,[60] posebno s obzirom na to da se u st. 1013 spominjeLatin, mitski kralj u Italiji i eponimLacija,[61] no mišljenja se razlikuju oko toga gde se tačno završava izvorni Hesiodov tekst.[41]
HesiodovaTeogonija prvi je pokušaj sistematskog izlaganja kauzalno-genetičke povesti sveta, pa se u tom kontekstu božanstva posmatraju ne kao večna, nego kao postala i rođena, a teogonija (postanak bogova) prelazi u kosmogoniju (postanak sveta), u čemu se prepoznaje racionalni postupak koji će dalje razvijati prvijonski filozofi u potpunosti odvajajući mitologiju od nauke.[62] U tome Hesiodova teogonija predstavlja napredak u odnosu na Homera, kod koga su svi bogovi potekli odOkeana iTetide,[60] a jonski će sefilozofi od tog polumitskog,genealoškog principa okrenuti potrazi zaontološkim početkom.[58] No za prvi Postanak ne navodi se uTeogoniji uzrok: jednostavno, "Haos je prvi postao" (ἦ τοι μὲν πρώτιστα Χάος γένετ᾽...),[63] a narativ, koji se razvija u skladu sa svojom unutrašnjom kosmološko-teološkom "hronologijom", uključuje i brojne tek labavo povezane mitološke ekskurse.[64] Među najzanimljivijim delovimaTeogonije, pored uvodne invokacije Muza i pesnikovih autobiografskih podataka, nalazi se opisHekate, boginje koje kod Homera nema,[41] a ovde se pojavljuje kao kakvoistočnjačko iliminojsko božanstvo.[65] Prirodne pojave pojavljuju se čas kao geografski entiteti, npr. kad se strašne Hekatonhejre, deca Neba, smeštaju u dno Zemlje, čas kaoantropomorfni oblici, npr. kad samo Nebo budekastrirano; s druge strane,olimpski bogovi dosledno se uvek prikazuju kao antropomorfni.[60] Teško je reći koliko se u sastavljanjuTeogonije pesnik oslanjao na mitološko-kosmološka verovanja tadašnjih Grka, koliki su bili uticajiegipatske ibliskoistočne mitologije (za mit o smeni bogova Uran–Kron–Zevs zanimljive su paralele pronađene u nekimhetitskim ibabilonskim tekstovima[41]), a koliki je udeo imala Hesiodova vlastita imaginacija.[66]
Poslovi i Dani (starogrčki:Ἔργα καὶ ἡμέραι, 828 heksametara) jeste "poema rada", napisana u vidu opomene bratu Perzesu, kome pesnik daje niz saveta o tome kako će na pošten način steći i očuvati imetak.[65] Na početku (st. 1–316), nakon invokacije Muza, kćeri Zevsa, vrhovnog zaštitnikapravde,[67] Hesiod priča kako je nakon očeve smrti morao voditi spor oko nasledstva sa svojim bratom Perzesom, koji je podmitio "kraljeve daroždere" (βασιλῆας δωροφάγους)[68] i tako dobio veći deo imetka; no Perzes je imovinu brzo spiskao i hteo povesti novu parnicu.[37] Zato pesnik brata opominje na rad, a sudije na pravičnost.[69] Pri tom kao temeljno načelo ističe postojanje dveEride (sukoba) ― rđave, koja predstavlja destruktivno sukobljavanje, i dobre, koja predstavlja miroljubivo nadmetanje u radu,[70] i odatle potiče dve osnovne niti narativa u ovoj pesmi: nagovaranje brata Perzesa da se okane destruktivnog sukoba s pesnikom i ohrabrivanje da se prihvati časnog rada.[66] Opomene bratu i prikaz teškoća s kojima se častan čovek susreće u životu dati su kroz dva mita. Prvi je nastavak pripovesti oPandori, koja je započeta uTeogoniji, a treba da objasni kako su na svet došle nevolje: taj mit nalikuje narodnoj pripovetki, pomalo nespretno sastavljenoj, "posebno jer ne objašnjava zašto samoNada nije uspela pobeći".[66] Drugi je mit opet vekova sveta, svakog goreg od prethodnog, počev od zlatnog veka Kronove vladavine, preko srebrnog i bronzanog veka, sve do gvozdenog veka, u kojemu živi sam Hesiod, nakon kojega pesnik predviđa dolazak još težeg razdoblja:[69]
Kamo li sreće da nisam dioničar petoga roda,
Već da sam prije umro il da sam kasnije rođen.
Ovo je gvozdeno pleme i njega nikada neće
Dnevna minuti muka i tuga, pa ni po noći.
Bozi će ljudima jadnim teške zadavati brige.
Ipak, zlu će se njinom poneko dobro primiješat.[71]
Na zaključak da se i ovde radi o narodnoj priči, premda donekle modifikovanoj, ukazuje, prvo, to što Hesiod ovu sliku neprekidnog opadanja nije mogao pomiriti sa svojim prikazom pohodasedmorice protiv Tebe ilitrojanskog rata, pa je između bronzanog i gvozdenog veka ubacio jedan "nemetalni" vek, vekheroja ili polubogova, a zatim i to što se ovaj prikaz opadanja ne slaže sTeogonijom, u kojoj se Kronovo vreme ne crta nikakvim ružičastim bojama, nego je predstavljano tek kao jedna od faza na putu koji kulminira Zevsovom vladavinom.[72] Pesnik potom razvija temu o pravičnosti, koju postavlja nasuprot nasilju, a ovo osuđuje putembasne (prve zabeležene basne u evropskoj književnosti), gdejastreb hvataslavuja i preti mu da će s njim učiniti šta mu je volja.[65] Hesiodova obuzetost etičkim pitanjima i Zevsovom pravdom uPoslovima i danima prilično se razlikuje od tradicionalnog aristokratskog pogleda o božanskom pravu kraljeva, koji je neupitan uIlijadi, a dominantan je još i uOdiseji.[73]
Od pitanja pravičnosti Hesiod se okreće uputstvima za rad,[69] sa detaljnim izlaganjem različitih oruđa neophodnih za uspešan rad na zemlji (st. 383–617),[74] ali ima i korisnih uputstava za one koji, kao Hesiodov otac, radije biraju bavljenje pomorskomtrgovinom (st. 618–694).[75] Ceo taj deo, najduži u pesmi, važan je izvor informacija o životu i pogledima jednog Grka s kraja 8. veka pne., a posebno je vredan jer, dakako, ne daje nikakav romansirani pogled na seoski život, kakav je, na primer, prisutan uVergilijevimGeorgikama i koji je, zapravo, karakterističan ne za žitelja sela, već za stanovnika grada i prvi put se razvija uhelenističkom periodu, kad se pojavljuje istinskiurbanizovano društvo.[76] Bez obzira na način privređivanja, dom iporodica ostaju temelji na kojima se gradi imetak, a to zahteva i ženidbu, na šta Hesiod ne gleda s prevelikim zadovoljstvom, pa se umizoginiji Hesiod može smatrati pretečomSemonida Amorginca: potreba da se odabere dobra supruga i da se prema njoj dobro postupa uglavnom služi kao prilika pesniku da upozori na sve loše posledice koje može izazvati odabir rđave žene.[76][77] Ovaj deo pesme završava se s nekoliko stihova o važnosti prijateljstva (st. 706–723).[78]
Slede stihovi (st. 724–764) u kojima se daje popistabua, tj. nedopuštenih radnji (npr. "nakon svanuća nemoj izlivati vinoZevsu za žrtvu", "nemojmokriti stojeći licem okrenut ka suncu", "nemoj začeti decu kad si se vratio s nekog zlokobnog pokopa" i sl.).[79] Poslednji deo pesme ― to su zapravo oniDani iz naslova (st. 765–828) ― donosi popis srećnih i nesrećnih dana u mesecu za različite poslove i poduhvate.[80] Iznošene su teze o tome da ovi poslednji segmenti ne potiču od Hesioda, no o tome među ispitivačima nema saglasnosti.[81]
Poslovi i dani uvek su bili najčitanije Hesiodovo delo,[41] no još u antici bilo je onih koji su osporavali Hesiodovo autorstvo nekih delova ove pesme: premaPausaniji (2. vek), Beoćani su smatrali da Hesiodov tekst počinje pričom i dve Eride, tj. od našeg stiha 11.[82] Od tada su brojnifilolozi pokušavali utvrditi koji su delovi pesme sumnjivi te pojedine segmente izbaciti, preurediti ili preformulisati, a sve s ciljem da bi se dobio jedan zaokružen narativ s logičnom strukturom i kontinuiranim tekstom sa svojim početkom, sredinom i krajem, po ugledu na homerske epove.[81] Međutim, ovo delo nije ni pisano s namerom da bude bilo praktični priručnik o poljoprivredi bilo etičkitraktat o pravdi, i njegova jedinstvenost upravo leži u tome što predstavlja prvi pokušaj u evropskoj književnosti da se sastavi veće delo bez prethodno zadate narativne linije (kakva je, na primer, genealoška linija uTeogoniji).[83]Poslovi i dani svakako su važan izvor informacija o društvenim prilikama na početkuarhajskog razdoblja Grčke, no i ovu pesmu mnoge i zanimljive niti vežu s egipatskim i bliskoistočnim kulturama, gde se može pronaći nemali broji primera s tekstovima u kojima se daju saveti, opmene i uputstva o poželjnom ponašanju i načinu života.[84]
Hesiodu su u antici pripisivane i brojne druge pesme, koje danas čine tzv. hesiodski korpus, bez obzira na to da li se Hesiodovo autorstvo prihvata ili odbacuje.[85] U tom kontekstu, može se reći da je "Hesiod" ime osobe, dok se "hesiodskim" naziva određena vrsta pesništva, uključujući i pesme (ali ne samo one) čije se autorstvo s manjim ili većim stupnjem verovatnoće može pripisati Hesiodu.[86] Od svih dela u hesiodskom korpusu sačuvan je u potpunosti, putem rukopisne tradicije, sačuvan samoŠtit Heraklov (Ἀσπὶς Ἡρακλέους), u književnom smislu dosta slab prikaz sukoba izmeđuHerakla iKikna, u koji je umetnut dugačak eksukrs s opisom Heraklova štita, sastavljen po uzoru na Homerov opisAhilejeva štita.[87]
Antički su izvori Hesiodu pripisivali i jednu dugačku genealošku pesmu, poznatu kaoKatalog žena (Γυναικῶν κατάλογος) iliEeje (Ἠοῖαι, jer je svaki novi odeljak pesme počinjao rečima ἢ οἵη /ē' hoiē = "ili kakva (je bila...)", odnosno, u množini, ἢ οἵαι /ē' hoiai = "ili kakve (su bile...)". Ta pesma, koja je sačuvana samo u fragmentima, zapravo je popis mitova o ženama smrtnicama koje su vodile ljubav s bogovima i potomcima koji su proizašli iz tih veza, tj.grčkim herojima.
Još nekolikoheksametarskih pesama pripisivano je Hesiodu:
Velike Eeje (Μεγάλαι Ἠοῖαι) pesma je koja je po tematici nalikovalaKatalogu žena, ali se pretpostavlja da je bila još duža.[88]
Keikova svadba (Κήυκος γάμος) opevala je Heraklovo učešće na svadbi nekogKeika i bila je popularna zbog toga što je sadržavala brojnezagonetke.[89]
Daktili idski (Ἰδαῖοι Δάκτυλοι) bila je pesma koja je obrađivalaIdske Daktile, mitske ličnosti kojima se pripisivalo otkriće raznihmetala i njihova obrada.[91]
Grnčarska peć (Κάμινος) iliGrnčari (Κεραμεῖς) bila je kratka pesma u kojoj se boginjaAtena poziva da pomognegrnčarima ako oni plate pesniku; pripisivala se i Homeru.
Ornitomantija (doslovno: "Proricanje pomoću ptica") bilo je delo koje se naslanjalo naPoslove i dane.[97]
Pored nabrojanih,Suda spominje i inače nepoznatu "naricaljku za nekim Batrahom, [Hesiodovim]ljubavnikom" (Ἐπικήδειον εἰς Βάτραχόν τινα, ἐρώμενον αὐτοῦ).[98]
Već su antički pisci visoko cenili vaspitni značaj Hesiodovih pesama. Njegovi su nastavljači pesnici genealoških epova, a uticaj njegova dela vidljiv je i u poučnojlirici ifilozofskom pesništvu 7. i 6. veka pne. U klasičnom razdoblju Hesiodov uticaj oseća se naročito na etičkom planu kodSolona iEshila. Oponašali su ga ualeksandrijsko doba (npr.Kalimah,Arat) i cenili ga kao izvor mitova i zbog književne vrednosti njegove dela. Spominje ga s poštovanjem i velikirimski pesnikVergilije uGeorgikama:[99] "Pevam askarsku pesmu, a zemlja me sluša rimska"(Ascraeumque cano Romana per oppida carmen.).[65]
↑Murray N. Rothbard,Economic Thought Before Adam Smith: Austrian Perspective on the History of Economic Thought, Vol. 1, Cheltenham, UK, Edward Elgar Publishing, 1995, str. 8; Barry J. Gordan,Economic analysis before Adam Smith: Hesiod to Lessius, 1975, str 3; George P. Brockway,The End of Economic Man: An Introduction to Humanistic Economics, 4th ed., 2001, str. 128.
↑V. npr.Pausanija,Opis Helade, IX, 30, 3, gde se ovako opisuje jedan Hesiodov kip: "Tu sedi i Hesiod s kitarom na kolenima, što uopšte nije svojstveno Hesiodu da drži, jer je iz njegovih stihova jasno da je pevao držeći štap lovora".
↑Jasper Griffin,The Oxford History of the Classical World, Oxford University Press (1986), navodi primer jednogsumerskog teksta datog u obliku opomene koju otac upućuje svom zabludelom sinu. Kako se vidi i iz mitova koje obrađuje uTeogoniji, orijentalni uticaji svakako nisu bili strani Hesiodu.
↑V. npr.Pausanija,Opis Helade, IX, 30, 3, gde autor kaže: "O vremenu života Hesioda i Homera nije mi bilo prijatno da pišem, iako sam ga najmarljivije izučavao, znajući za sklonost prema prepirci naročito onih koji se u moje vreme bave epskim pesništvom".
↑Herodot,Istorija, II, 53, 2: "Mislim, naime, da su Hesiod i Homer bili od mene stariji najviše četiri stotine godina i nikako više; ovi su Helenima prvi stvorili priče o postanku bogova, dali im imena i objasnili božanske počasti i veštine i, najzad, opisali njihove likove".
Cingano, Ettore (2009). The Hesiodic Corpus. Montanari, Rengakos & Tsagalis.
Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd.
Easterling, P.E.; Kenney, E.J. (2003). The Cambridge History of Classical Literature. Vol. I: Greek Literature. Cambridge.
Griffin, Jasper (1986). "Greek Myth and Hesiod", u: The Oxford History of the Classical World, J. Boardman, J. Griffin, O. Murray (eds),. Oxford University Press.
Hornblower, Simon; Spawforth, Antony (2003). The Oxford Classical Dictionary. Oxford.
Howatson, M.C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Second edition. Oxford & New York.
Most, G.W. (2006), Hesiod: Theogony, Works and Days, Testimonia, Loeb Classical Library, no. 57, Cambridge, MA, ISBN978-0-674-99622-9.
Most, G.W. (2007), Hesiod: The Shield, Catalogue, Other Fragments, Loeb Classical Library, no. 503, Cambridge, MA, ISBN978-0-674-99623-6.
Nagy, Gregory (1990). Hesiod: Theogony. Cornell.
Sironić, Milivoj; Salopek, Damir (1977). "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2. Zagreb.
