Hebrejski kalendar (hebrejski:הלוח העברי) iližidovski kalendar je godišnjikalendar koji se koristi ujudaizmu. On određuje danežidovskih praznika, prikladne dijeloveTore za javna čitanja,Yahrzeite (datume žalovanja za preminulim članovima rodbine), i specifične dnevnepsalme koji se čitaju. Takođe je u zvaničnoj upotrebi u državiIzrael. Koristile su se dva najvažnija oblika kalendara: opservacijski oblik koji se koristio prijeuništenjaDrugom hrama godine 70. n.e., i temeljen na promatranju mjesečevih mijena, te oblik zasnovan na pravilima koga je prvi opisaoMajmonid 1178. godine, a koji je usvojen u prijelaznom periodu između 70. i 1178. godine.
"Moderni" oblik jelunisolarni kalendar temeljen na pravilima, sličankineskom kalendaru, koji mjeri mjesece definirane prema mjesečevim ciklusima kao i godine mjerene u sunčevim ciklusima, te različit od čisto lunarnogislamskog kalendara i gotovo čisto solarnoggregorijanskog kalendara. S obzirom na oko 11 dana razlike između dvanaest lunarnih mjeseci i jednesolarne godine, kalendar se ponavlja u metoničkim19-godišnjim ciklusima od 235 lunarnih mjeseci, s dodatnim lunarnim mjesecom koji se dodaje svake dvije ili tri godine, odnosno sedam puta svakih 19 godina. Kako se hebrejski kalendar razvio u oblasti istočno odMediterana, reference na godišnja doba se odnose na vrijeme i klimusjeverne hemisfere.
Od 14. septembra/rujna2015. (tj. večeri 13. 9.) do večeri 2. oktobra/listopada2016. teče5776. godina A.M.
Jevrejski kalendar jelunisolarni kalendar, ili "fiksna lunarna godina"; sastoji se od 12lunarnih meseci od 29 ili 30 dana;interkalarni lunarni mesec (trinaesti) se dodaje 7 puta u svakih 19 godina (svakih dve ili tri godine), kako bi se 12 lunarnih meseci sinhronizovalo sa, nešto dužom,solarnom godinom. Svaki jevrejski lunarni mesec počinje samladim Mesecom; prvobitno je morao biti opažen srp mladog Meseca, o čemu su svedočili očevici, ali se vreme mladog Meseca sada određuje matematički.
Istovremeno teče sedmični ciklus, što odgovara sedmodnevnom periodu izKnjige Postanja, u kojem je stvoren svet. Imena sedmičnih dana su, kao i u priči iz Postanja, jednostavno broj dana unutar sedmice, pri čemu jeŠabat (Shabbat -subota) sedmi dan. Jevrejski dani teku od jednog zalaska Sunca do drugog, što znači dastandardno vreme ičasovna zona nemaju mesta u hebrejskom kalendaru.
Dvanaest redovnih meseci su:Nisan (30 dana),Ijar (Iyar, 29 dana),Sivan (30 dana),Tamuz (Tammuz, 29 dana),Av (30 dana),Elul (29 dana),Tišri (Tishrei, 30 dana),Hešvan (Cheshvan, 29 ili 30 dana),Kislev (29 ili 30 dana),Tevet (29 dana),Ševat (Shevat, 30 dana) iAdar (29 dana). U prestupnim godinama postoji još i mesec Adar I (30 dana), koji se umeće posle Ševata, pa se redovni mesec Adar označava kao "Adar II".
Prvi mesec godine je nisan. Petnaesti dan nisana je početak praznikaPesah (Pesach, ili Pasha), što bi odgovaralo punom Mesecu u kalendarskom mesecu nisan. Pesah je prolećni festival, povezan sa žetvom ječma, pa je umetan interkalarni mesec kako bi se to održalo . Najkasnije od 12. stoleća to je određivano matematički, ali tradicija drži da pre toga 1. nisan nije počinjao akoječam nije bio zreo (moglo je biti posmatrano i voće na drveću, a i sama ravnodnevica); u protivnom bi bio umetan interkalarni, trinaesti, mesec.[1]
Iako Biblija označava ovaj mesec (ne nazivajući ga Nisan) kao prvi mesec godine, praznik početka godineRoš Ašana (Rosh Hashanah, "Glava godine", odn. "Početak godine") se u stvari slavi na početku sedmog meseca, koji se danas zove Tišri, pa većina Jevreja danas vidi Tišri kaode facto početak godine. Mada se uTori pominje ovaj praznik, nije bio smatran za početak godine, već više kao praznik za refleksiju i sećanje.
Dan je najmanja jedinica hebrejskog kalendara. Uglavljen je po uzoru na priču iz Postanja i nema fiksnu dužinu. Na osnovu iskaza "...bi veče i bi jutro...", hebrejski dan teče od zalaska Sunca (početak "večeri") do sledećeg zalaska. U ovoj shemi nema časovnika, pa se koristi građansko vreme. Mada građansko vreme uključuje lokalno usvojene konvencije, poput časovnih zona iletnjeg vremena, njima u hebrejskom sistemu nema mesta. Građansko vreme se koristi samo kao referentna tačka - u izrazima kao: "Šabat počinje u toliko-i-toliko sati". Stalna progresija zalaska Sunca oko planete i sezonske promene dovode do postepenih promena vremena od dana do dana, koje potiču od vidljivih astronomskih pojava (zalazak Sunca) a ne ljudskih zakona i konvencija. Umesto konvencijemeđunarodne datumske linije koristi sejerusalimskiantimeridijan - 35° 13’ istočno odpočetnog meridijana.
Hebrejski kalendar sledi sedmodnevni nedeljni/tjedni ciklus, koji teče istovremeno ali nezavisno od mesečnog i godišnjeg ciklusa. Imena dana su jednostavno redni broj dana u sedmici. Na hebrejskom ova imena mogu biti skraćena upotrebomnumeričke vrednosti hebrejskih slova, npr. יום א׳ (Dan 1., ili Jom Rišon (hebrejski:יום ראשון):
Jom Šabat (Yom Shabbat) (יום שבת ili češće שבת -Shabbat), skr. יום ש׳ = "Dan Sabata (Dan odmora)" = Subota
Imena dana su takođe nazvana po uzoru na priču iz Postanja: "... i bi veče i bi jutro, dan jedan"
Šabat ima posebno mesto u sedmičnom ciklusu. Ima više posebnih pravila u vezi s njim, o kojima se raspravlja u istoimenomtalmudskom traktatu.
Reč "Šabat" na hebrejskom (שַׁבָּת) takođe može značiti "(talmudska) sedmica",[2] tako da u ritualnoj liturgiji fraza kao "Yom Reviʻi bəShabbat" znači "četvrti dan u sedmici".[3]
Biblija (Brojevi 10:10) naglašava značaj mladog Meseca (tj. novog meseca) a time i lunarnih meseci, "...trubićete u trube u dane veselja, na praznike svoje,na nov mesec, prinosićete žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalnice..." (prevod dr.Lujo Bakotić, podvukao prir.). Slično stoji u Brojevima 28:11: "Početkom meseca svojih prinosićete Gospodu na žrtvu paljenicu...".
U svom deluMishneh Torah iz1178,Maimonides uključuje poglavlje "Posvećivanje novog Meseca", u kojem razmatra kalendarska pravila i njihovu osnovu po Svetom pismu. On primećuje:
Za koliko solarna godina prevazilazi lunarnu godinu? Za oko 11 dana. Zato, kada god se ovaj višak nagomila na oko 30 dana, ili malo više ili manje, dodaje se jedan mesec i učinjeno je da se ta godina sastoji od 13 meseci i ovo je tzv. embolizmička (prestupna) godina. Jer se godina ne može sastojati od 12 meseci i toliko-i-toliko dana, jer je rečeno: svih meseci u godini (Brojevi 28:14), što ukazuje da bi smo trebali računati godinu po mesecima a ne po danima"[4]
Mozaički pod s prikazom zodijaka u sinagogi iz 6. veka,Beit Alfa, Izrael.
Biblijske reference na prethebrejski kalendar uključuju deset meseci koji su identifikovani brojem a ne imenom. U delovima Tore koji se baveNojem (konkretno Postanje 7:11, 8:4-5 i 8:13-14), implicirano je da su meseci dugi trideset dana.[5] Ne ukazuje se na ukupan broj meseci u godišnjem ciklusu.
U delovimaHebrejske biblije (Tanakh) pre Vavilonskog izgnanstva su imenovana samo četiri meseca:Aviv ("proleće", što je verovatno prvobitno značilo "zrenje ječma"; prvi mesec, današnji Nisan),Ziv (ili Zif - I Kraljevi 6:1 - "svetlost"; drugi mesec, današnji Ijar),Ethanim ("snažno", u množini, verovatno se odnosile na jake kiše; sedmi mesec, današnji Tišri), pominje se u Prvoj Knjizi o kraljevima 6:38, kao iBul (ili Vul, osmi mesec, danas Marhešvan). Sva ova imena suKananitska, barem dva sufeničanska (severnokananitska).
PremaKnjizi izlaska (Egzodus), prva zapovest koju je jevrejski narod dobio kao nacija, bilo je da odrede mladi Mesec/novi mesec: Izl. 12:2 tvrdi: "Ovaj mesec biće za vas prvi mesec, biće za vas prvi mesec u godini". Ponavljanje zakona 16:1 pominje konkretan mesec: "Drži mesec klasja i svetkuj Pashu u slavu Gospoda, jer te je meseca klasja Gospod, Bog tvoj, izveo iz Egipta, noću".
Tokom Vavilonskog ropstva, koje je počelo586. pne., Židovi su prihvatilivavilonska imena za mesece, koji su još u upotrebi.Babilonski kalendar je takođe bio lunisolarni kalendar, poreklom iz starogSumera.
Hebrejska imena meseci i romanizovana transliteracija se može donekle razlikovati, kao što važi za כסלו / Kislev ili חשוון /Marheshvan: ovde navedene hebrejske reči su one koje se često mogu videti, npr. u novinama. Nazivi iz ovog kalendara se mogu sresti i uarapskim iturskim nazivima za neke mesece gregorijanskog kalendara.
Hebrejska imena meseci s njihovim babilonskim analozima
Sažeto rečeno, u kratkoj,chaser (haser), godini, Kislev i Hešvan oba imaju 29 dana. U redovnoj,kesidran godini, Kislev ima 29 a Hešvan 30 dana. U punoj,maleh (male), godini, Kislev i Hešvan oba imaju 30 dana.
Postoje još i kalendarska pravila kojima se obezbeđuje da Roš Ašana ne pada u nedelju, sredu ili petak. Ovim se osigurava daJom Kipur (Yom Kippur, deseti dan meseca Tišri) nije odmah uz Šabat (subotu), što bi moglo stvoriti praktične teškoće, i daOšana Raba (Hoshana Rabbah, sedmi dan festivala Sukot i 21. dan meseca Tišri) nije na Šabat, u kojem bi slučaju neke ceremonije bile izgubljene na godinu dana.
Usled različite dužine trajanja 12 lunarnih meseci i jedne solarne godine, čisto lunarni kalendarski ciklus bi doveo do razilaska meseci hebrejskog kalendara i Sunčevog ciklusa. Međutim, Tora zahteva da se neki festivali dogode tokom određenihgodišnjih doba. Ovo implicira da je korišćen neki sistem usklađivanja lunarnih meseci sa solarnom godinom, odn. godišnjim dobima. Biblija direktno ne pominje dodavanje nekog "embolizmičkog" ili prestupnog meseca koji bi sprečio odstupanje kalendarske godine.
Da li će embolizmički mesec biti objavljen nakon "poslednjeg meseca" (Adar), navodno je zavisilo od tog da li je ječam zreo. Može se primetiti da u Bibliji ime prvog meseca "Aviv" doslovno znači "proleće" (uporedi ime gradaTel Aviv, koje znači "brdo proleća"), ali je u početku verovatno značilo "zrenje ječma". Znači, ako je Adar bio završen a ječam još nije zreo, bio bi umetnut još jedan mesec. Međutim, po nekim tradicijama, objava meseca Aviva je, osim zrelosti ječma potrebnog za ceremoniju prvih plodova, takođe mogla biti odložena u zavisnosti od stanja puteva kojima bi porodice dolazile u Jerusalim radi Pashe, odgovarajućeg broja jaganjaca za žrtvovanje uHramu.
Po kodifikovanim pravilima, hebrejski kalendar je zasnovan naMetonskom ciklusu od 19 godina, među kojima je 12 običnih godina (od 12 meseci) i 7 prestupnih godina (od 13 meseci). Prestupne godine u ciklusu su 3, 6, 8, 11, 14, 17, i 19. po redu. Devetnaesta godina Metonskog ciklusa (nema 0. godine) je godina deljiva sa 19 bez ostatka. Na isti način, ostatak pri istom deljenju ukazuje na godinu u Metonovom ciklusu (od 1. do 18. godine). Npr. 5769. hebrejska (2008-09 n.e.); 5769 mod 19 = (ostatak) 12, pa se radi o običnoj godini.
U prestupnim godinama se pre Nisana dodaje mesec Adar II (ili AdarBet - "drugi Adar", takođe i Adar Šeni) i ima 29 dana. Adar I (AdarAleph - "prvi Adar") se u prestupnim godinama zapravo smatra dodatnim mesecom i ima 30 dana, umesto uobičajenih 29. Iz ovog razloga, tokom prestupne godine, praznici iz Adara (npr.Purim) se obeležavaju u Adaru II, umesto Adaru I.
Šofar napravljen od ovnujskog roga kojim se oglašavalo za Roš Ašanu, početak jevrejske građanske godine.
Hebrejska godina ima četiri različite početne tačke premaMišni (Roš Ašana 1:1):
Najčešće se pod "Novom godinom" misli na prvi dan meseca Tišri, kada se obeležava formalni novogodišnji festival Roš Ašana ("glava godine") (u Ezekielu 40:1 se koristi fraza "početak godine"). Ovo je početak građanske godine i tačka od koje napreduje broj godine. Neke poljoprivredne radnje se takođe označavaju od ovog datuma.[6]
Međutim,prvi mesec godine, kako je propisano u Izlasku 12:2, je Nisan. To znači da građanska nova godina zapravo počinje u sedmom mesecu godine.
Mesec Elul je nova godina za računanje životinjskih davanja (ma'aser).Tu Bishvat ("15. Ševata") označava novu godinu za drveće (i ratarska davanja).
Ovo može biti odraz kontroverze u Talmudu u vezi pitanja da li je svet stvoren u Tišriju ili Nisanu. Odlučeno je da je to bio Tišri, što se sada odražava u molitvama na Roš Ašanu.[7]
Nekim ljudima je nerazumljivo kako godina može imati više početnih tačaka. Ovo se može uporediti sa današnjim različitim datumima za početak kalendarske godine, poreske ilifiskalne godine,akademske godine, religijskih ciklusa itd.
Tradicionalnao se smatra da je referentna tačka hebrejskog kalendara bila oko godinu danapre nastanka sveta po Knjizi Postanja.
Hebrejski kalendarodbrojava godine u oblikuanno mundi ("u godini sveta"), skraćeno AM. Zanimljivo da "godina 1."nijePostanje, već oko jednu godinu pre Postanja. Zbog ovoga se mladi Mesec prvog meseca (Tišri) te godine zovemolad tohu ("[srednji] mladi Mesec haosa" ili "ničega").
Tako, broj hebrejske godine dobijamo ako dodamo 3760 pre Roš Ašane ili 3761 posle nje, u julijanskoj ili gregorijanskoj godini, na broj iste godine, posle 1. n.e. Za ranije godine može biti neslaganja (zbog "Nedostajućih godina").
Roš Ašana, 1. Tišri5770 AM odgovara 19. septembru/rujna 2009.
MnogiKaraiti (malobrojni pokret koji ne priznaje Talmud, već samo hebrejsku Bibliju), naročito oni van Izraela, su tokom nekoliko vekova sledili izračunati rabinski kalendar, koji je, pogodnosti radi, koristila većina Jevreja. Međutim, u skorijim godinama, mnogi Karaiti su odlučili da opet slede osmatrački metod.
Karaiti takođe koriste lunarni mesec i solarnu godinu, ali se karaitski kalendar razlikuje od rabinskog na dva načina: u određivanju prvog dana meseca (Roš Hodeš) i određivanju prvog meseca godine (zvanog aviv), meseca u kome je Pasha.
Karaiti smatraju da početak meseca može biti izračunat, ali se potvrđuje prvim opažanjem mladog Meseca u Izraelu. Ovo može dovesti do razlike od najviše jednog dana, ako je nemoguće opaziti Mesec. Taj dan se obično nadoknadi u sledećem mesecu.
Umetanje prestupnog meseca (Adar II) se određuje posmatranjem dozrevanja ječma u Izraelu, a ne korišćenjem izračunatog fiksnog kalendara kao urabinskom judaizmu. Ne primenjuju se četiri pravila odlaganja, jer njih nema u Tanahu (hebrejskoj Bibliji) Ovo povremeno dovodi do toga da su Karaiti jedan mesec ispred Jevreja koji koriste rabinski kalendar. "Izgubljeni" mesec će biti nadoknađen u sledećem ciklusu, kada će Karaiti imati prestupni mesec a ostali Jevreji ne.
Kamen (2,43 × 1 m) sahebrejskim natpisom "Trubačkom mestu", za koji se veruje da je bio deo Drugog hrama.
U vremeDrugog hrama (oko 518. pne. -70 n.e.), hebrejski kalendar je funkcionisao na osmatračkoj bazi. O početku svakog lunarnog meseca se odlučivalo na osnovu svedočenja dva očevica predSinedrionom (Sanhedrin), da su o zalasku Sunca videli srp mladog Meseca. PatrijarhGamaliel II (oko 100.) bi zatražio od svedoka da iz zbirke crteža, koji su prikazivali srp u raznim orijentacijama, od kojih su samo neke bile moguće u nekom mesecu, da izabere izgled opaženog meseca. Navodno su ova osmatranja bila poređena sa Sanedrinovim proračunima, pa ako je od proteklog mladog Meseca prošlo 30 dana, svedocima se odmah poverovalo.
Navodno je početak svakog hebrejskog meseca bio oglašavan naseljima Izraela i dalje, vatrama paljenim na planinama, ali su kasnije slani glasnici, nakon što su Samaritanci i Betusijanci počeli paliti lažne vatre. Nemogućnost glasnika da stignu do svih zajednica van Izraela pre Vrlo Svetih dana (Sukota i Pashe, koji su 15. dana u svojim mesecima), navelo je udaljenije zajednice da festivale koji se pominju u Svetom pismu slave dva dana umesto jedan, usled neizvesnosti da li je prethodni mesec trajao 29 ili 30 dana.
Srednja godina hebrejskog kalendara ima 365,2468 dana (365 dana, 5 sati, 55 minuta i 25+25/57 sekundi) odn. interval molada/mesec × 235 meseci u 19-godišnjem ciklusu, podeljeno sa 19. Savremenatropska godina (severne) prolećne ravnodnevice ima oko 365,2424 dana, što znači da je hebrejski kalendar nešto duži od ove godine. Zbog ovoga hebrejski kalendar odstupa jedan dan svakih oko 224 godine. U odnosu na srednjugregorijansku godinu (dužine 365,2425 dana odn. 365 dana 5 sati 49 minuta and 12 sekundi), hebrejski kalendar odstupa jedan dan svakih oko 231 godinu.
Uticaj ovog razlike se vidi u odstupanju dana Pashe od prolećnog punog Meseca (prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice):
Poređenje prolećnog punog Meseca i datuma Pashe - 2001–2020[9] Po gregorijanskom datumu
Godina
Astronomski prolećni pun Mesec
Pasha*
2001
8. april/travanj
8. april/travanj
2002
28. mart/ožujak
28. mart/ožujak
2003
16. april/travanj
17. april/travanj
2004
5. april/travanj
6. april/travanj
2005
25. mart/ožujak
24. april/travanj
2006
13. april/travanj
13. april/travanj
2007
2. april/travanj
3. april/travanj
2008
21. mart/ožujak
20. april/travanj
2009
9. april/travanj
9. april/travanj
2010
30. mart/ožujak
30. mart/ožujak
2011
18. april/travanj
19. april/travanj
2012
6. april/travanj
7. april/travanj
2013
27. mart/ožujak
26. mart/ožujak
2014
15. april/travanj
15. april/travanj
2015
4. april/travanj
4. april/travanj
2016
23. mart/ožujak
23. april/travanj
2017
11. april/travanj
11. april/travanj
2018
31. mart/ožujak
31. mart/ožujak
2019
21. mart/ožujak
20. april/travanj
2020
8. april/travanj
9. april/travanj
*Primedba: Pasha počinje o zalasku Sunca prethodnog dana.
Vrednost intervala molada (konjunkcije Sunca i Meseca) od "29-12-793" je uzet iz PtolomejevogAlmagesta (2.v. n.e.) i iznosi 29,530594 dana. Ovo je najbliže moguće ispravnoj vrednosti od 29,530589 dana, za vrednost zaokruženu na cele delove (1/18 minuta). To znači da je interval molada duži za oko 0,6 sekundi. Drugačije rečeno, ako se za molad uzme da je vreme srednje konjunkcije na nekom referentnom meridijanu, onda taj meridijan klizi polako na istok. Ako to kliženje pratimo do polovine 4. v. n.e., što je tradicionalni, mada verovatno netačan, datum uvođenja fiksnog kalendara, onda se nalazi da odgovara longitudi na pola puta izmeđuNila i krajaEufrata. Međutim, današnji trenuci molada odgovarajusrednjem sunčevom vremenu trenutaka lunarne konjunkcije blizu meridijanaKandahara u Afganistanu, više od 30° istočnije od Jerusalima.
Takođe, razlika između intervala molada i srednjeg sinodičkog meseca se sve brže akumulira, jer je s. s. mesec sve kraći usledplimskih efekata. Mereno jednolikom skalom , npr.atomskim satom, s. s. mesec se produžava, ali pošto plime još više usporavaju Zemljinu rotaciju, s. s. mesec se skraćuje u odnosu na srednje sunčevo vreme.
↑Ječam je morao "klasati" (biti zreo) kako bi se po Zakonu mogli ponuditi klasovi kao prvi plodovi.Jones, Stephen (1996). Secrets of Time. Ovim je takođe pretpostavljeno da ciklus počiva na godišnjim dobima severne hemisfere.
↑Npr. kada govorimo o dnevnom psalmu koji se recituje u jutarnjoj molitviŠaharit.
↑Sanctification of the New Moon. Translated from the Hebrew by Solomon Gandz; supplemented, introduced, and edited by Julian Obermann; with an astronomical commentary by Otto Neugebauer. Yale Judaica Series, Volume 11, New Haven: Yale University Press, 1956
↑Kaže se da je potop počeo 17-og dana 2-og meseca, da je voda opadala posle 150 dana i da se Arka zaustavila 17-og dana 7-og meseca naAraratu - što daje interval od 150 dana i pet meseci, tj. 30 dana po mesecu
↑The Code of Maimonides (Mishneh Torah), Book Three, Treatise Eight: Sanctification of the New Moon. Translated by Solomon Gandz. Yale Judaica Series Volume XI, Yale University Press, New Haven, Conn., 1956.
↑Manjina postavlja Postanje na 25. Adar AM 1, šest meseci ranije ili šest meseci posle moderne epohe.
ArticleArhivirano 2012-10-28 naWayback Machine-u on Judaic Calendar with reference to seasonal prayers, Mar Shmuel and Rav Adda year calculations and comparisons with Julian and Gregorian calendars
