Hawaii je 50. savezna država u SAD-u. Sam geografsko-politički položaj Havaja omogućuje izuzetno pogodnu klimu, razvoj turizma, ne samo eksploataciju mora za turističke potrebe, već je ostrvo bogato prirodnim staništima endemičnih vrsta, rudama,šumama, i ako se može reći ostrvo obiluje vulkanima. Zbog svega ovoga Havaji su steciste ogromnog broja turista, vulkanologa i odavno je postalo kult kao svetsko odmaralište. Godišnje Havajčani ubiraju više stotina milijardi dolara „prodajući“ more, sunce, palme i svoju pogodnu klimu. Takođe zbog enormnog razvoja Havajske privrede Havajčani su zanemarili obrađivanje jedne trećine celokupnog Havajskog ostrva tako da se u prodavnicama mogu kupiti isključivo proizvodi američkog porekla. To pomalo deluje zavisnički ali ipak Havaji ostaju zapisani u svim analima po najbrojnijim turističkim posetama na svetu i fantastičnim sumama obrtanja novca.
Na Havaje nisu ostali ravnodušni ni veliki naftni, filmski i industrijski magnati, pa se nedaleko od Havajske obale nalaze velike naftne platforme, a na već veoma spominjanoj plažiVaikiki su snimljena mnoga oskarovska dela. U unutrašnjosti ostrva se potražujuzlato idijamanti.
Vodopadi su reljefni ukras ostrva i neki od njih su ušli u Ginisovu knjigu rekorda zbog svoje visine. To je prirodna lepota po kojoj su Havaji manje poznati.
Uglavnom se većina nalazi u unutrašnjosti ostrva koja obiluje bujnom florom i faunom. Neke vrste su endemične i ne mogu se naći u botaničkim baštama.
Havaji su 2000. godine imali 1.211.537 stanovnika, od čega su čak 41.6% (503.868) azijskog porekla (Japanci 201.764;Filipinci 170.635;Kinezi 56.600;Korejci 23.637). Iste te godine na njima žive 113.539Polinezijaca (uključujući 80.137 Havajčana), 22.003Afro-Amerikanaca, 3.535 doseljenihIndijanaca sa Aljaske, 87.699 Hispanaca (Meksikanci,Portorikanci,Kubanci) i 212.229 strano-rođenih građana. Domaće stanovništvo očuvalo je svoj etnički i kulturni identitet, na čemu i danas pomno rade.
Kultura je jako zanimljiva, većinu pažnje turistima uzimaju predmeti napravljeni od polumekog drveta zvanog Mya-Ma. To su uglavnommuzički instrumenti, različite posude, oruđe i oružje. Takođe čuven jetrbušni ples koji se izvodi uz pratnju muzike izvedene Mya-Ma instrumentima. Za njega starije generacije Havajčana pričaju da je to ples koji održava zdravlje zbog pokretanja tela kojim se masira snažnotrbušna duplja i samim tim obezbjeđuje savršeno, zdravlje. Na Havajima je mnogo veća primenaalternativne medicine nego što se na zapadu koristiakupunktura ili bilo koji drugi oblik alternativnog lečenja, pa takoHavajčani upražnjavanjem havajske alternativne medicine. Čuvaju svoj jezik, kulturu i običaje, i doprinose očuvanju parenolikog Havajskog kulturnog života.
Zbog razvijenog turizma stanovništvo se bavi isljučivo turizmom i ugostiteljstvom. Zanimljivo je da ne postojibela kuga i da se stanovništvo stalno povećava. Havajčani imaju za jedan od svojih nacionalnih sportova zanimljivo,Sumo rvanje. Temperature su tokom godine konstantno visoke, s tim što je leti temperatura 32 celzijusa a zimi preko 40 celzijusa što ovo predivno ostrvo čini najpogodnijim za posećivanje zimi. Osrvo je tokom proteklih 100 godina nateralo, zbog svojih mnogobrojnih pogodnosti, invenstitore naručito iz Sjedinjenih država da ulože ogromne svote novca u njegov razvoj.
Havaji su takođe stalno poprištesurferskih takmičenja, i u tu svrhu je namenjena čuvena Vaikiki plaža, jedna od najlepših plaža na svetu. Nastala je prirodnim putem ali je kasnije dograđivna zbog ogromne navale turista. Oko plaže izgrađeni su lanci hotela,Hilton,Hajat i drugi. Na njoj se odrzžavaju čuvena surf takmičenja i tokom cele godine turisti su u mogućnosti da gledaju bravure surf majstora.
Havajska obala je cenjena od strane surfera zbog visokihtalasa koji ponekad dostižu i visinu od 8 metara ali to je i mač sa dve oštrice zato što talasi znaju da opustoše obalu, naročito udruženi sa čestimuraganima.
_(US50)_(-grid).svg)
.svg)
