Rođen je u Čelsiju uLondonu. Njegov deda je osnovao izdavačku kuću Makmilan pablišers. Školovao se naItonu odakle je ili oteran ili je sam napustio. PredPrvi svetski rat školovao se dve godine uOksfordu. Po izbijanju rata učestvovao je u ratu i tri puta je ranjavan. Tokom rata je poginulo toliko mnogo njegovih prijatelja iz studentskih dana, da je odbio da se vrati u Oksford, jer to više nije bilo isto.
Izabran je u donji dom parlamenta 1924. Mesto je izgubio 1929, a 1931 je ponovoposlanik. Žestoko je kritikovaoNevila Čemberlena.
TokomDrugog svetskog rata služio je u početku u ratnoj koalicionoj vladi u ministarstvu nabavki i ministarstvu kolonija. Kasnije je dobio zadatak da bude britanski predstavnik kod saveznika na Mediteranu. Tada se upoznaje saDvajtom Ajzenhauerom i to prijateljstvo postaje ključno za njegovu kasniju karijeru.
Kada sukonzervativci pobedili1951. postao je ministar stanogradnje u vladiVinstona Čerčila. Kao ministar ispunio je obećanje da će sagraditi 300.000 kuća godišnje. Od oktobra1954. je bio ministar odbrane. U vladiEntonija Idna bio je ministar vanjskih poslova od aprila do decembra 1955. iministar finansija od 1955 do 1957. Za vremeSuecke krize najpre se zalagao za rat, a zatim je među prvima tražio da se rat prekine zbog finansijske krize.
Kada jeEntoni Idn podneo ostavku u januaru1957 Harold Makmilan je postao predsednik britanske vlade.
Makmilan se najviše zanimao za ekonomiju. Britanija je 1961. imala velikihtrgovački deficit, pa je vlada zamrzla plate. Nepopularn potez je vlada platila gubitkom na dopunskim izborima. Vodio je politiku pune zaposlenosti, čemu su se opirali njegovi ministri, koji su smatrali da podrška funti zahteva jaku monetarnu kontrolu, koja nužno vodi većoj nezaposlenosti. Tokom 1958. tri ministra su dala ostavku, jer se nisu slagala sa ekonomskom politikom vlade.
Makmilan je pšreuzeo kontrolu nad spoljnom politikom. Nakon Suecke krize ponovo jeuspostavio dobre odnose sa SAD, gde je na vlasti bio njegov prijateljDvajt Ajzenhauer. Za vreme Makmilanove vlade mnoge zemlje su dobile nezavisnost od Britanije. Međutim, intervenisao je uIraku 1958. i 1960.
Afera Profjumo1963. je nanela veliku štetu ugledu vlade. Državni sekretar za ratDžon Profjumo u Makmilanovoj vladi imao je1961 ljubavne odnose sa striptizetom Kristinom Kiler. Ta ista Kristina Kiler imala je odnose i sa sovjetskim pomorskim atašeom Jevgenijem Ivanovim. Tada jeHladni rat bio u punoj snazi. Glasine su počele kružiti 1962. Vlada se našla na udaru. Došlo je do parlamentarne istrage. Profumo u martu1963. ništa nije priznao. Priznao je tri meseca kasnije. Došlo je do glasanja o poverenju vladi. Makmilanova vlada je jedva izdržala glasanje o poverenju vladi. Samo jedan glas je presudio. Međutim sama afera je izgleda doprinela da se Makmilanu pogorša zdravlje. Najpre se smatralo da se radi o raku, pa je dao ostavku18. oktobra1963. Povukao se iz politike septembra 1964. i pri tome je odbio plemstvo.
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
