Hemijska struktura gena kao delovaDNKMozaička građa eukariotskih gena
Gen je fizička i funkcionalna jedinicanasleđivanja, koja prenosi naslednu poruku izgeneracije u generaciju, a čini ga celovit deoDNK potreban za sintezu jednogproteina ili jednog molekulaRNK. Geni su nanizani dužkromosoma. Gen za određeno svojstvo uvek se nalazi na istom mestu na kromosomu koje se nazivagenski lokus.
Geni su linearno raspoređeni delovi kromosomske DNK (vidi sliku). NJihova veličina (broj nukleotida DNK) i i raspored na kromosomima su stogo određeni. Građa gena je ustvari građa same DNK i ogleda se u tačno određenom redosledu nukleotida (A, T, C i G). Promena tog redosleda, manjak ili višak nukleotida rezultira u promeni funkcije gena i naziva segenska mutacija (tačkasta mutacija).
Regulatorni geni se ne prepisuju već se za njih vezuju molekuli koji regulišu određene procese u organizmu. Znanja o regulatornim genima su još uvek nedovoljna. Pripadaju im geni koji:
Skup svih gena u jednoj haploidnoj ćeliji jegenom. Količina DNK u genomu eukariota daleko premašuje zbir gena koji kodiraju sve proteine prisutne u ćelijama. To znači da deo genoma sadrži nizove nukleotida koji ne nose šifru za sintezu proteina. Segmenti gena koji sadrže informaciju za sintezu proteina su nazvaniegzoni, a nekodirajući nizovi između njih suintroni (vidi sliku).
Dakle, genieukariota imaju mozaičku građu: deo gena koji nosi šifru ispresecan je delovima koji ne nose šifru (vidi sliku). Kodprokariota introni ne postoje već su njihovi geni neprekinuti nizovi kodirajućih nukleotida.
Biološki značaj introna i njihova funkcija su još uvek nerazjašnjeni. Nekodirajući delovii genoma našli su praktičnu primenu u krimnologiji i sudskoj medicini poznatu kaogenetički otisci prstiju.
