Rođen je u Istburnu u Engleskoj. Studirao je na univerzitetu u Aberistvitu, pa na Oksfordu. U Oksfordu je bio istraživač od 1898. do 1900. Postao je 1900. demonstrator hemije na Mek Gil univerzitetu u Montrealu, gde je zajedno saErnestom Raderfordom radio na proučavanjuradioaktivnosti. On i Radefrord došli su do zaključka da anomalna ponašanja radioaktivnih elemenata nastaju zato što se oni raspadaju na druge elemente. Tokom raspada nastajalo je alfa, beta i gama zračenje. Kada jeradioaktivnost prvi put otkrivena niko nije znao prvai uzrok. Sodi iRaderford su temeljitim radom dokazali da se kodradioaktivnosti dešava transformacija jednih elemenata u druge.
Zajedno saVilijamom Ramsejem Frederik Sodi je1903. potvrdio je spektroskopskim načinom da se raspadomradijuma stvara ihelijum. Od 1904. do 1904. predavao je na univerzitetu u Glazgovu. Dokazao je da seuranijum raspada naradijum. Tada je pokazao da jedan atomski elemenat može imati različite atomske mase, iako mu hemijska svojstva ostaju ista. To opažanje je dovelo do konceptaizotopa. Kasnije je dokazao da i elementi, koji nisu radioaktivni mogu imati mnogoizotopa. Dokazao je da nakon alfa emisije elemenat ima atomski broj manji za dva, a da nakon beta emisije atomski broj postaje veći za 1. To je bio fundamentalan korak u razumevanju odnosa grupa radioaktivnih elemenata. Tačnije alfa emisijom element se premešta dva mesta unatrag na periodičnoj tabeli elemenata , a beta emisijom jedno mesto unapred.
Popularizovao je radioaktivnost svojim esejima. Postao je glavna inspiracija jednom takvom književniku, kakav je bioH. Dž. Vels, koji je 1914. već pisao o atomskim bombama. U svom jednom eseju Frederik Sodi je pohvalioH. Dž. Vels i naglasio je da je radioaktivnost verovatno proces stvaranja energije zvezda
Tokom Prvog svetskog rata radio je na univerzitetu u Aberdinu na istraživanjima vezanim za ratnu industriju. Ponovo radi u Oksfordu od 1919.
