| Internet protokoli |
|---|
| Sloj aplikacije |
| BGP •DHCP •DNS •FTP •HTTP •IMAP •IRC •LDAP •MGCP •NNTP •NTP •POP •RIP •RPC •RTP •SIP •SMTP •SNMP •SOCKS •SSH •Telnet •TLS/SSL •XMPP |
| Transportni sloj |
| TCP •UDP •DCCP •SCTP •RSVP •ECN |
| Internet sloj |
| IP •IPv4 •IPv6 •ICMP •ICMPv6 •IGMP •IPsec |
| Sloj veze |
| ARP •NDP •OSPF •Tunneling protocol •L2TP •PPP •Media access control •Eternet •DSL •ISDN •FDDI |
DHCP (engleski:Dynamic Host Configuration Protocol ili protokol za dinamičko konfigurisanje računara) je skup pravila koji omogućava uređajima naračunarskoj mreži da traže i dobijuIP adresu od DHCP servera, dakle da pribavi automatski deljenu adresu i sazna dodatne informacije kao što je adresa njegovog rutera za prvi skok i adresa njegovogDNS servera. DHCP je u stanju da automatizuje mrežne aspekte, otuda je i nazvan plug-and-play protokolom.
DHCP je se pojavio, kao standardan protokol u oktobru1993. Funkcionalnost DHCP a je bila očigledna u odnosu, na njegovu preteču, na starijiBOOTP protokol. Zbog kompatibilnosti DHCP unazad, veoma mali broj mreža je nastavio da koristi čist BOOTP protokol.
U julu2003. se pojavio još uvek nestandardizovan DHCPv6 protokol, koji funkcioniše uIPv6 okruženju.
DHCP je protokol izmeđuklijenta iservera. Klijent je obično računar koji se priključuje na mrežu i želi da dobije informacije o konfiguraciji mreže i svoju IP adresu.
DHCP server je uglavnom instaliran na zasebnom serveru na računarskoj mreži, mada može biti pokrenut i naruteru, koji klijentima dodeljuje adrese iz unapred određenog skupa IP adresa.Klijentski uređaji mogu bitiračunari, mrežništampači imrežni adapteri.Uz IP adresu klijenti mogu dobiti i ostala mrežna podešavanja kao što su podrazumevani izlaz sa mrežedefault gateway,mrežna maska, adresaDNS servera i drugi.U suprotnom, da nema DHCP servera na mreži, sve ove vrednosti bi morale da se unose ručno. DHCP se stara da sve IP adrese budu jedinstvene, tj. da nema dve iste IP adrese u mreži.
U nekim slučajevima, klijent može zahtevati svoju poslednju dodeljenu IP adresu.Ukoliko mu DHCP server odobri taj zahtev, on može imati istu adresu i nakon ponovnog uključivanja (ili ponovnog priključivanja u mrežu).U praksi je ovo vrlo čest slučaj, tako da računar može dugo vremena imati istu IP adresu na mreži, iako na njoj postoji DHCP server.
Ukoliko klijent zahteva IP adresu, a na mreži ne postoji DHCP server, ili mu nijedan DHCP server ne može izdati adresu, klijent dobija adresu iz opsegaprivatnih IP adresa, postupkom koji se zoveautokonfigurisanje.
IP adresa koju server dodeli klijentu se nazivadinamička IP adresa.Termin suprotan ovome jestatička IP adresa, koju karakteriše da je IP adresa klijenta unapred određena i već upisana u računar.Microsoft Windows XP koristi izrazObtain an IP address automatically za dinamičku adresu, aUse the following IP address za podešavanje statičke IP adrese.
Termini dinamička i statička IP adresa nisu u vezi sa terminimastatička i javna IP adresa. U privatnim mrežama postoje i statičke i dinamičke adrese. Javne adrese su uglavnom statičke, ali pojedini provajderi interneta mogu svojim klijentima dinamički dodeljivati javne IP adrese.
