Limbički sistem (mezolimbičke strukture). Dopaminske vlakna iz mezolimbičkih struktura protežu se domirisne kvržice (latinski:Tuberculum olfactorium),amigdaloidnog jedra (latinski:Corus amygaloideum),čeonog režnja,cingularnog režnja,latinski:Nucleus accumbens... Ova vlakna igraju ulogu i nastanku osećaja euforije, zadovoljatva, sitosti... O ovom sistemu se govori i kao o sistemu za nagradu. Mnoge hemijske supstance kao:nikotin,droge,alkohol... aktiviraju ovaj sistem i tako izazivanjem osećaja euforije mogu izazvatizavisnost.
Jedra tuberoinfudibularnog delahipotalamusa takođe luče dopamin. Dopamin dospeva u hipofizu i tu inhibira lučenjeprolaktina. U ovom slučaju dopamin deluje kaohormon.
U nekim perifernim neuronima npr. u bubrezima takođe je otkriven dopamin.
Dopamin zajedno sa adrenalinom i noradrenalinom pripada grupi neurotransmitera poznatih kaokateholamini. Svi katholamini nastaju izaminokiselinetirozin.
U nervnim završecima nalaze se enzimi koji iz tirozina sintetišu kateholamine. Tirozin se u neurone transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti u nervnim ćelijama iz aminokiselinefenilalanin.
Prvo se vrši hidroksilacija tirozina uz pomoć enzimatirozinhidroksilaza do 3,4 dihidroksifenilalanina (L-DOPA). Zatim se DOPA pod uticajm enzimadekarboksilaza aromatičnih aminokiselina prevodi u dopamin. U noradrenergičkim i adreneričkim neuronima reakcija može ići dalje, jer je dopamin supstrat za ove neurotransmitere.
Sintetisani dopamin se pakuje i skladišti u sinaptičkevezikule.Putemegzocitoze dolazi do oslobađanja dopamina usinaptičku pukotinu, a dopamin vezuje za sinaptičke recepore.
Postoji 5 vrsta receptora za dopamin (D1-D5). Dopamin, kao i dopaminskiagonisti-bromokriptin,apomorfin se lakše vezuju za receptore D2, D3, D4 nego za D1 i D2. Agonisti su supstance sa istim dejstvom kao i glavna supstanca.[6][7]
D1 i D2 receptori aktivirajuG protein iadenilat ciklazu što dovodi do daljih promena (deluju ekscitatorno). D2, D3, D4 receptori takođe aktivirajuG protein, ali sad se adenilat ciklaza inhibira i otvaraju kalijumovi kanali (deluju inhibitorno).
D1 receptori se nalaze u glatkim mišićnim ćelijama bubrežnih arterija. Njihoviom aktivacijom se ove arterije proširuju, pa se prokrvljenost bubrega povećava.
D2 receptori su pretežno smešteni u mozgu, pogotovo u:prugastom telu ihipofizi. Takođe u limbičkom sistemu se aktivacijom ovih receptora izaziva euforija. Još neke funkcije se vezuju za ove receptore kao npr. entiemetičko dejstvo (suzbijaju mučninu)... D2 receptori se nalaze takođe i na dopaminergičkim neuronima čime se lučenje dopamina putem autoregulacije smanjuje.
Dopamin se otstranjuje iz sinaptičke pukotine reapsorpcijom u presinaptičke završetke. Ovaj transport vrši se aktivno, kao kotransport sa jonima natrijuma.
Resorbovani dopamin se razgrađuje u citoplazmi neurona ili ponovo skladišti u vezikule.U razgradnji dopamina učestvuju dva enzima:katehol-O-metiltransferaza (KOMT) imonoamin oksidaza-A (MAO-A). Njegovom razgradnjom nastaju dihidroksifenilsirćetna kiselina ihemovanilinska kiselina. One se izlučuju mokraćom i merenje njihove koncentracije u mokraći služi za dijagnozu nekih bolesti sistema kateholamina.
Kod šizofrenije i raznih psihoza je aktivnost dopaminergički neurona u limbičkom sistemu povećana.Lekovi koji inhibiraju ove receptore (neurone) koriste se za lečenje šizofrenije (neuroleptici).
Nastaje usled propadanja neurona koji luče dopamin u crnoj supstanci. Karakteriše setremorom, poremećajima hoda, mimike, povećanim tonusom mišića (rigor), nestabilnošću, vegetativnim simptomima...
↑Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
