Donald Ervin Knut (engleski:Donald Ervin Knuth;Milvoki,10. januar1938) je jedan od najpoznatijihinformatičaraprogramera i penzionisani profesor na univerzitetuStanford. Često je nazivan „ocemalgoritama“ jer je doprineo razvoju i sistematizacijimatematičke tehnike za analizu složenihračunarskih algoritama.
Pored velikog doprinosa u nekoliko grana informatike iračunarstva, Knut je, možda, najpoznatiji kao tvoracTeX-a, računarskog sistema za slog i prelom teksta, kao iMETAFONT-a, jezika za definisanjefonta i sistema zakompajliranje. Knut je takođe tvoracWEB/CWEB računarskog sistema za programiranje čiji je cilj da olakša programiranje. Takođe je stvorio iMMIX – računarskiset instrukcija iasembler kojim je ilustrovao primere u svom deluUmetnost računarskog programiranja (engleski:The Art of Computer Programming).
Donald Ervin Knut rođen je 10. januara 1938. uMilvokiju. Roditelji su mu bili Ervin Henri Knut i Luisi Meri Bohning. Ervin je bio učitelj i upravo on je kod Donalda razvio ljubav prema školi, muzici i matematici.
U srednjoj školi raste Donaldovo interesovanje zamuziku te je u jednom trenutku bio odlučio da nakon diplomiranja studira muziku (svirao jesaksofon, a kasnije itrubu), ali se na kraju posvetio prirodnim naukama. Prvi „naučni“ članak, pod nazivomPotrzebie System of Weights and Measures objavio je u školskom magazinu. U njemu je definisao osnovnu jedinicu dužine kao debljinu magazinaMad broj 26, a osnovnu jedinicusile nazvao jewhatmeworry po frazi maskote tog magazina: „Šta? Ja zabrinut?“ (engleski:What? Me worry?). „Mad“ magazin je otkupio članak i objavio ga juna1957.
Knutov prvi matematički članak se odnosio na srednjoškolsko takmičenje koje se zvalo „Potraga za talentima“ (1955). Knutov članak o računarskoj složenosti pesama je štampan više puta u računarskim časopisima.
Kada mu je ponuđena stpendija za studiranjefizike na Institutu tehnologije uKlivlendu prihvatio ju je, ali se vremenom udaljio od fizike i posvetio matematici. Diplomirao je u jesen1960. Nakon tog je upisaoKalifornijski tehnološki institut, a juna1963. je nagrađen za rad u polju matematike. Iako je još uvek bio student, godine1962. se zaposlio u izdavačkoj kući „Adison-Vesli“. U svom radu Knut je kombinovao znanje iz matematike i informatike pa je, na primer, izračunaoOjlerovu konstantu na 1.271 decimalu i svoje rešenje objavio 1962. Iste godine je objavio rad vezan za računanjepolinoma. Knut se oženio sa Nensi Džil Karter24. juna1961. sa kojom ima dvoje dece: Džona Martina Knuta i Dženifer Sijeru Knut.
Nakon što je 1963. doktorirao, Knut je postao docent na Tehnološkom institutu u Kaliforniji na odseku za matematiku, a1966. je unapređen u zvanje redovnog profesora i postao je stalni član Instituta. Od1964. do1967. radio je kaoredaktor zaprogramske jezike u Asocijaciji za računarske mašine (engleski:Association for Computing Machiney). Do1966. njegov rad nakompilatorima (programima za prevođenje) je dostigao 3.000 napisanih strana te su Adison i Vesli zajedno sa Knutom rešili da započnu rad na seriji knjiga koje bi obuhvatile i razne druge stvari vezane za računare, a ne samo kompilatore.
Knjiga „Umetnost računarskog programiranja — prvi deo: Osnovni algoritmi“ (engleski:The Art of Computer Programming—Volume 1: Fundamental Algorithms) objavljena je1968. Drugi deo: „Seminumerički algoritmi“ (engleski:Volume 2: Seminumerical Algorithms) objavljen je sledeće godine, a treći deo: „Sortiranje i pretraga“ (engleski:Volume 3: Sorting and Searching)1973. Knutov cilj je bio da sakupi i sumira ono što je poznato o računarskim metodama i pokaže koliko je duboka veza između matematike i informatike.
Od1968. Knut počinje da radi kao profesor informatike i računarstva na univerzitetuStanford. Knut je dao veliki doprinos matematici i informatici. Svakako treba pomenutiKnut-Bendiks algoritam, jedan od osnovnih računarskih algoritama sa algebarskom strukturom, posebno sagrupama ipolugrupama. Ovaj algoritam je objavio zajedno sa svojim studentomPiterom Bendiksom1970. godine.
Drugo značajno Knutovo delo je izum TeX-a, jezika za računarsko slaganje matematičkih i naučnih tekstova. TeX je promenio tehnologiju digitalne obrade matematičkih i naučnih tekstova jer pruža izuzetan kvalitet sloga i preloma matematičke notacije, kao i običnog teksta. TeX ne samo da je pomogao u objavljivanju i pisanju članaka već je omogućio i bolju komunikaciju među naučnicima i matematičarima.
Treba pomenuti i druga Knutova dela: programski jezici, razvojLR(k) raščlanjivanja,Knut-Moris-Prat algoritam za sravnjivanje niza karaktera itd.
Malo je poznato da je Knut predložio naziv „Bekus-Naurova forma“, da je napisao jedan od najsloženijih kompilatora za programski jezikalgol u 22. godini i da je prvu knjigu,Umetnost računarskog programiranja, objavio u svojoj 28. godini.
Za značajan i veliki doprinos informatici i matematici Knut je dobio veliki broj nagrada, diploma i odlikovanja:
Knut se danas smatra legendarnom ličnošću u oblasti informatike. Njegove tri knjige o računarskom programiranju imale su značajnu ulogu u definisanju informatike kao složene i bitne naučne discipline. Trenutno radi na zaokruživanju serije knjigaUmetnost računarskog programiranja, koju smatra svojim životnim delom. Takođe je docent naOksfordskom univerzitetu.
Nagrada „Donald Knut“ (engleski:The Donald E. Knuth Prize) je nazvana upravo po njemu, a od 1996. godine se dodeljuje jednom godišnje i iznosi 5.000 dolara. Nagradu dodeljujuAssociation for Computing Machinery's Special Interest Group on Algorithms and Computing Theory (ACM SIGACT) i Institute of Electrical and Electronics Engineers's Technical Committee on the Mathematical Foundations of Computing (IEEE).
