To su jednoćelijski ikolonijalni organizmi. Kolonije mogu biti različitihoblika: lepezaste, vrpčaste, trakaste, zvezdaste, a po tipu su otvorene.Ćelije koje ih čine povezane suizraštajima nalik nabodlje ili zupce ili su spojenegalertom. Veliki broj predstavnika izlučuje galertu. Izlučuju je kroz posebno diferenciranepore na jednom od krajeva ćelije. Izlučena galerta može imati oblik drške ili postolja, cevi ili vrećice, a i ne mora da ima poseban oblik. Preko nje se alge utvrđuju zapodlogu. Galertna masa u obliku drške može da ima znatnučvrstinu i na njenom vrhu su ćelije. Prideobi tih ćelija izlučuju se nove galertne drške koje se spajaju sa starim i stvara se razgranata kolonija (Gomphonema,Licmophora).[1]
Posebno svojstvo ovih algi je što se njihovprotoplast nalazi u dvodelnomsilikatnompanciru složene građe (naziva se još iteka). Na površini protoplasta nalazi seplazmalema koja tesno prianja uz pancir i kroz otvore na njemu prodire u njegovu unutrašnjost. Kod većine predstavnika citoplazma se u vidu tankog sloja nalazi u perifernom delu ćelije, dok sredinu zauzima krupnavakuola. Nekada je ta vakuola podeljena na dva delacitoplazmatičnim mostićem. U citoplazmi je jedno loptastojedro sa jednim ili višejedaraca i sitnimhromatinskim zrncima. U citoplazmi se nalaze ihloroplasti koji mogu biti pločasti (tada ih je jedan ili dva) ili sočivasti (tada ih je više). Ustromi hloroplasta su lamele koje grade po tritilakoida koje opasuje jedan periferni tilakoid. Pigmenti,hlorofil a i s,karoteni iksantofili ovim algama daju različte boje: žutozelenu, maslinastozelenu ili svetlomrku. Posebno je karakterističanpigment iz grupeksantofila,dijatomin koji je po hemijskom sastavu blizakfukoksantinu mrkih algi, što dovodi u vezu ove dve grupe algi. Rezervnesupstance ovih algi suulja,volutin ihrizolaminarin.[1]
Pancir ili teka (latinski:theca —kutija) se sastoji iz dva nejednaka dela koji se preklapaju (kao poklopac preko kutije). Veći deo jeepiteka, a manjihipoteka. Na svakom od njih se razlikuvalva (epivalva ili hipovalva), odnosnoljuska ipleura (pojas) koje su čvrsto srasle. Kod nekih vrsta epivalva i hipovalva se razlikuju pograđi. Valve pojedinihvrsta se razlikuju poizgledu (mogu biti okrugle, eliptične, jajaste, rombične, trouglaste...). Uopšte,struktura pancira je specifična za pojedine vrste pa se koristi prideterminaciji silikatnih algi. Kod nekih vrsta između valvi i pleura obrazuju se dopunski (među)pojasevi koji se nazivajukopule ili spone. Po svom obliku i građi su različiti kod pojedinihrodova. Na njima se nalaze izraštaji (septe ilidijafragme) paralelnepovršini valva. Međupojasevi povećavaju površinu ćelije i doprinose njenomrastenju.[1]
Na panciru se pod elektronskimmikroskopom uočavajupore iareole. Pore su proste ili razgranate i na oba kraja otvorene. Areole su mali otvori pravilno raspoređeni, prekriveni na jednom ili oba svoja kraja velumom.Velum je tanka silikatnaopna sa jednim većim (foramen) ili više manjih otvora. Preko otvora alga komunicira sa spoljašnjom sredinom i njihov broj i raspored su obeležje pojedinih rodova i vrsta. Progresivnakarakteristika koja je prisutna kod nekih silikatnih algi (Pennatophyceae) je postojanje šava.Šav ilirafa je kraća ili duža pukotina na valvi, a ima ulogu u kretanju alge i komunikaciji sa spoljašnjom sredinom.[1]
Vegetativno se razmnožavaju deobom, tako što se osim ćelije i pancir deli u zoni pojasa (po valvalnoj ravni). Jedna novonastala ćelija dobija epiteku, a druga hipoteku. Međutim, kod obe taj deo pancira postaje epiteka i one moraju da stvore hipoteku. To znači da dve novonastale ćelije međusobno neće biti jednake. Ona koja je dobila hipoteku od majke ćelije biće manja. Sledeća koja od nje dobija biće još manja i sve tako dok ćelija ne dostigne kritično malu masu kada više nije sposobna da živi.[1]
Polno se razmnožavajuizogamijom,heterogamijom ioogamijom. Ove alge pribegavaju polnom načinu onda kada veličina ćelija u populaciji dostigne suviše malu veličinu, mada je početak polnog procesa i u vezi sastarenjem ćelija i spoljnimekološkim faktorima. Silikatne alge sudiploidni organizmi. Odlikuju segametskom smenom jedrovih faza, što znači daredukcionim deobama jedra nastaju gameti. Nakon oplođenja nastajezigot koji se uvećava i prelazi uauksosporu koja se javlja samo kod silikatnih algi. Auksospora nema silificiran pancir već na svojoj površini stvaraperizonijum odpektina koji joj dozvoljava da raste (otuda i naziv spore, gr. aukso znači rastem). Kada dovoljno izraste u njoj se stvara nova ćelija alge.[1]
Bespolno se razmnožavaju morskeplanktonske alge koje obrazujutrajne spore (statospore,endospore,ciste) u svojim vegetativnimćelijama. One imaju pancir, ali bez pojasa i rastu slično auksosporama.[1]
Ima ih ili u morima ili u slatkim vodama (retko koja vrsta može da živi i u jednim i u drugim), što je njihovo osnovnostanište, ali ih ima i na vlažnomzemljištu, u stenama (endolitski oblici), čak i snegu i ledu. Veoma su osetljive nasalinitet, hemijski sastav vode,temperaturu isvetlost. Zato su odličnibioindikatori.[1]
Najzastupljenije su uplanktonu ibentosu.Prilagođenost planktonskih oblika se ogleda u tome da sadrže kapljice ulja (koje je specifično lakše od vode), imaju galertni omotač i/ili karakterističan oblik tela. da bi se održale na površini vode, uvećavaju svoju površinu i udruživanjem u kolonije. Bentos je ipak bogatiji vrstama silikatnih algi. Veliki broj vrsta se aktivno kreće po dnu, a neke se utvrđuju za podlogu galertnim omotačem. Neke, posebno nekolonijalne suepifiti (Cocconeis pediculus).[1]
S obzirom da su od njihovih silificiranih pancira često nastajali fosili, o evoluciji ovih algi se zna dosta. Smatra se da su nastale ujuri (tada su se najverovatnije odvojile odzlatnih algi), a svoj „procvat“ imale ukredi. Centrični oblici sa radijalnom simetrijom su nastali prvi, a tek upaleogenu su nastali penatni oblici čiji je pancir izdužen ibilateralno simetričan. Nešto kasnije u tom dobu su počele da osvajaju i slatke vode, jer su se prvo pojavile umorima. Tek se kod slatkovodnih oblika razvija šav. Uneogenu, osim slatkovodnih, ove alge osvajaju i druga staništa. Ukvartaru intenzivno nastaju nove vrste sa sve složenijom građom pancira.Flora ovog perioda je veoma slična današnjoj. Iako su evoluciono mlada grupa organizama, njihov broj prelazi 10.000 (uključujući i fosilne vrste).[1]
Jerković i Jurilj su predložili klasifikaciju zasnovanu na obliku i strukturi rafe. KlasaDiatomophyceae obuhvata dva reda:Pororhaphales čiji predstavnici imaju rafu u obliku pore iTomorhaphales koje imaju „pravu“ rafu.[2]
↑Jerković, L, Jurilj, A, (1975): Značenje nanomorfologičeskih harakterov v sistematike i klasifikacii deatomovzh vodoroslej.-God.Biol.inst,28:125-132. Sarajevo
