Cena (ek.) ilicijena (ijek.), vrijednosni izraz nekerobe iliusluge.
Cijene kordiniraju odlukeproizvođača ipotrošača natržištu. Više cijene smanjujupotražnju potrošača i potičuproizvodnju. Niže cijene potičupotrošnju i obeshrabljuju proizvodnju. Cijene su ravnotežni točak utržišnom mehanizmu.
Cijena također predstavlja količinunovca za koju se nešto prodaje.
Cene su novčani izraz nominalnih odnosaponude itražnje. Cene su istovremeno imikroekonomska imakroekonomska kategorija. Kroz prodajnu ili nabavnu tržišnu cenu meri se i odmerava uspešnost ili neuspešnostmenadžerskih poteza ili odluka. Pojmovno određenje cene, oduvek je bio komplikovan teorijsko-metodološki problem. U tom pogledu, nastale su brojne ekonomske teorije.
Teorija radne vrednosti- prema njoj cena sveke robe primarno je određena kvantitetom i kvalitetom utrošenog minulog i živog rada, objektivno utrošenih faktora proizvodnje (kapitala i rada) u njenom stvaranju, tj. samom vrednošću robe. Između cene i vrednosti robe ne postoji unapred data podudarnost. Posredstvom tržišnog mehanizma dolazi do stalnog većeg ili manjeg odstupanja cena od vrednosti. Takva razmena naziva se neekvivalentna razmena.
Teorija marginalne (granične) korisnosti- prema njoj vrednost i cenu date robe ne određuju objektivno utrošeni faktori proizvodnje nego subjektivno vrednovanje od strane potrošača. Oni će manje vrednovati robu koje ima u izobilju od robe u kojoj se oskudeva. Takvo potrošačko vrednovanje automatski se prenosi na visinu tekućih tržišnih cena takvih roba.
Sinteza teorije vrednosti i korisnosti- prema njoj cena neke robe istovremeno zavisi i od veličine troškova faktora proizvodnje (kapitala i rada) nastalih u procesu njenog stvaranja, kao i od njene stvarnegranične korisnosti.
